Корисник:AndjelaMalisic/песак

Born To Die

Born to Die
Сингл извођача: Lana del Rey
Издат	2012
Снимљен	2010-2011
Жанр	Alternativni rok Indi pop Indi pop Trip hop
Издавач	Interscope Polydor
Продуцент	Patrik Berger Džef Bašker Kris Brejd Emil Hejni Džastin Parker Rik Rovels Robopop Al Šuks

Born to die je drugi studijski album i veliki muzicki debi Američke kantautorke Lane Del Rej. Izbačen je 27. Januara 2012. godine od strane izdavačkih kuća Interscope Records i Polydor Records. Del Rejeva je sarađivala sa raznim producentima, uključujući Patrika Bergera, Džefa Baškera, Krisa Brejda, Emila Hejnija, Džastina Parkera, Rika Rovelsa, Robopopa i Ala Šuksa, kako bi dobila svoj željeni zvuk.

Nakon postizanja onlajn uspeha nakon svoje inicijalne premijere 29. jula 2011. godine, “Video Games” je izbačen kao vodeći singl na Born to Die 7. oktobra 2011. godine. Pesma je svoj vrhunac postigla kao 91. na US Billboard Hot 100 listi. Prateći singlovi, “Born to Die”, “Off to the Races”, “Blue Jeans”, “Summertime Saddness”, “National Anthem” i “Dark Paradise” su postigli varirajuće nivoe uspeha. Francuski producent Sedrik Džervejs je napravio remiks pesme “Summertime Sadness” koji je izbačen 11. jula 2013. godine, i koji je postao Del Rejev najveći hit u Ujedinjenim Američkim Državama dostižući šestu poziciju na Billboard Hot 100 listi. Lana je promovisala Born to Die preko više televizijskih nastupa, uključujući i široko kritikovanu pojavu na Saturday Night Live. Album je ponovo izdat 9. novembra 2012. godine kao proširena verzija pod nazivom The Paradise Edition, koji je pakovan zajedno sa Del Rejevom trećom EP pločom Paradise. Born to Die je prodat u 7 miliona primeraka zaključno sa junom 2014.

Born to Die je dobio generalno mešane recenzije od muzičkih kritičara; neki su hvalili njegovu prepoznatljivu produkciju, ali njegova repetativnost i melodramatične tendencije su bile česte teme žalbi. Album je premijerno osvojio drugo mesto na US Billboard 200 listi sa 77,000 prodatih kopija prve nedelje; kasnije je dobio potvrdu platinumske ploče od strane RIAA (Recording Industry Association of America) nakon što je prodat u milion primeraka. Prema rečima IFPI-a (International Federation of the Phonographic Industry), Born to Die je peti globalno najprodavaniji album 2012. godine. Born to Die je dostigao svoj vrhunac u poziciji na jedanaest internacionalnih listi ploča.

Od januara 2018. godine, Born to Die je jedan od samo tri albuma izbačenih od strane ženskih umetnika koji je proveo više od 300 nedelja na Billboard 200 listi, i drugi album ženskog umetnika koji je proveo najduže vremena na listi.

Pozadina i razvoj

2007. godine, Elizabeta “Lizzy” Grant je potpisala ugovor o snimanju sa nezavisnom izdavačkom kućom 5 Point Records, i počela je sa pravljenjem planova za njen premijerni studijski album. Ali, nakon što je zaposlila nove menadžere, prisvojila umetničko ime Lana Del Rej, i primetila manjak motivacije tokom produkcije, našla se u konfliktu sa izdavačkom kućom i svojim producentom Dejvidom Kanom. Konačni produkt, Lana Del Ray, je digitalno lansiran u januaru 2010. godine, i njeno umetničko ime je promenjeno u Lana Del Rej ubrzo nakon lansiranja. Grantova je uspešno otkupila svoj ugovor o snimanju na navođenje svog menadžera; posledično, Lana Del Ray (album) je povučen iz cirkulacije pre nego što su fizičke kopije napravljene.

Nakon što je potvrdila svoje trenutno umetničko ime, Del Rej je potpisala ugovor o snimanju sa Stranger Records u junu 2011. godine, izbacila je pesmu Video Games. U početku, izbacila je pesmu samo zato što joj je bila omiljena, i nije imala namere da je plasira kao singl, iako je video pesme postao viralan na YouTube-u nakon svoje premijere. Tokom pojavljivanja u Francuskoj seriji Taratata u novembru 2011. godine, Del Rej je objavila da će njen drugi studijski album imati naziv Born to Die.

Fotografija koja je korišćena na korici Born to Die albuma je uslikana od strane Nikolete Nodland, dok su Del Rej i Dejvid Bovden nadgledali generalan pravac u kojem je pakovanje albuma išlo. U ime Complex-a, Dejl Ejsinger je rangirao koricu kao osmu na magazinskoj listi pod imenom “The 50 Best Pop Album Covers of the Past Five Years”, hvalivši njen Steelfish dizajn, i odobravajući “zloslutan” osećaj koji je izazivao, koji je pripisivao “senkama ili kojim god oblicima u pozadini i Laninoj mogućnosti da svoju odvojenu ali i dalje besprekornu personu svede na jednostavan pogled”. Albumova lista pesama je predstavljena 9. januara 2012. godine, a sama ploča je lansirana 31. januara u Ujedinjenim Državama; postao je Del Rejin veliki muzički debi nakon što je obezbedili dogovor o distribuciji sa Interscope Records.

Muzički sastav

Muzički stil na Born to Die je opisan kao alternativni pop, barokski pop, indi pop, sedkor i trip pop.

U odnosu na stil njenih vokala na albumu, Del Rej je rekla: “Ljudi me nisu shvatali ozbiljno, tako da sam spustila glas, verujući da će mi to pomoći da se istaknem. Sada pevam poprilično nisko.. pa, makar za žensko.”. Pevačicin prvi singlovi, Video Games i Born to Die su opisani kao “kvazi-kabareska baladrija”, “ošamućena i ponekada uspavljujuća zvučna traka” i “pop”. Del Rej je opisala Video Games kao Holivudski sadkore. Tim Li iz MusicOMH je primetio da su pesme veoma slične, komentarišući kako su “njeni (navodni) agenti očigledno naišavši na formulu kojom (navodno) mogu štampati novac i (navodno) poslati Laninu tajanstvenu (navodnu) pravu debitnu ploču u anale istorije. Niste to čuli od nas, zar ne?”. Del Rej je opisana kao “Gansgsterska Nensi Sinatra”, iako je navela Brinti Spirs, Elvisa Prislija i Anotnija i Džonsonove kao svoje muzičke uticaje.

Tekst pesme Off to the Races je opisan kao “nakazna predstava nepristojne ko-zavisnosti”,  sa refrenom koji odjekuje Šeril Kroovom “izbedačenom i pijanom usamljenom ličnosti” iz njenog singl-a iz 1994. pod nazivom “Leaving Las Vegas”. Prija Elan iz NME-a je primetila da pesma “skoro pa pada pod težinom ove persone. Ne sadrži razmišljanja vođena klavirom kao Video Games. Umesto toga, psihoseksualna tutnjava teksta i dvostruki vokali su korišćeni postavljaju komparativno jednostavne muzičke nijanse na displej.”

Del Rejevi vokali na Off to the Races, National Anthem, i Diet Mountain Dew su opisani kao “brbljivi” i “skoro kao rep”. Del Rejevi vokali na Million Dollar Man su povezani sa “Visoko nadrogiranom Fionom Epl”. U poređenju sa muzičkom trakom iz filmova o Džejms Bondu, Born to Die sadrži trip hop bit i kinematografski zvuk koji podseća na 1950. godine. Tematski, Born to Die je referenca na seks i droge, gde Del Rej igra Lolita-sku personu. Bil Lemb, recenzent About.com-a, napisao je da “National Anthem (deluje) izgubljeno u neurednoj mešavini para, seksa i koorporativne pohlepe, ali uzbudljiv i graciozan aranžman učvršćava pesminu tačku gledišta kao inteligentnu kritiku društva koje je neuredno kao i same reči pesme.” National Anthem, Lemb kaže, uklapa se u tekstualnu strukturu Born to Die u smislu da je ta tema, kao celina, tema “Ogorčena, iako narcizoidna, kritika svog bogatstva I emotivnog umeća za koju je Lana Del Rej optužena da je prihvatila”. NME je primetio da Del Rej peva kao “Savršena lutka” na National Anthem, kritikujući pesmu zbog hrabrog ponavljanja bitovski pokrenutog refrena na Born to Die.

Promovisanje

Video Games je po prvi put bila u glavnoj ulozi u seriji Ringer 8. septembra 2011. godine, tokom ključne scene, ubacujuću Lanu Del Rej u mejnstrim. Del Rej je takođe promovisala album sa performansama u mnogobrojnim pojavljivanjima uživo, uključujući pojavljivanja na MTV Push I u Bowery Ballroom, gde je, po rečima Eliota Glejzera iz Njujorka, ”polarizovana indi hipsterka dovela svoj gangsterski Nensi Sinatra swag”. Metju Perpetua iz Rolling Stone magazina je prokomentarisao da je, uprkos nervozi i anksioznosti prilikom pevanja njenih pesama uživo, Lana Del Rej pevala sa zavidnim samopouzdanjem, iako su njene tranzicije iz hrapavog, koketirajuće seksualnog glasa u iritantu, devojačku, nevoljnost neskladne. Del Rej je takođe izvodila Video Games na Holandskom televizijskom programu De Wereld Draait Door, na Britanskoj muzičkoj televizijskoj emisiji Later... with Jools Holland, i na emisiji u Chateau Marmont u Los Anđelesu, u Kaliforniji. Del Rej je takođe dala nekoliko intervjua za novine i onlajn magazine poput The Quietus, The Observer i Pitchfork, dok je kreirala svoje spotove za više pesama, poput Blue Jeans i Off to the Races. 14. januara 2012. godine, Del Rej se pojavila u Saturday Night Live zarad izvođenja Blue Jeans i Video Games pesama. Njen performans je uskoro ispitivan i kritikovan od strane NBC voditelja Brajana Vilijamsa koji je izjavio da je performans najgori u istoriji SNL-a. Učesnici Endi Semberg i Danijel Redklif su stali u njenu odbranu, dok je Danijel izjavio da je kriticizam usmeren ka Lani bio manje vezan za njen performans a više vezan za njenu prošlost i porodicu. Ringer je pustio još jednu Del Rejevu pesmu, Blue Jeans, 14 . februara 2012. godine tokom poslednje scene epizode br. 13.

Singlovi

Video Games je izbačena kao Lanin premijerni singl 10. oktobra 2011. godine. Pesma je dobila uglavnom pozitivne recenzije od kritičara, koji su hvalili Del Rejine vokale I smatrali su da je pesma jedna od najboljih pesama 2011. godine. Video Games je dobila svetsku popularnost, prvo mesto u Nemačkoj I top deset pozicije u Austriji, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Holandiji, Irskoj, Poljskoj, Škotskoj, Švajcarskoj I u Ujedinjenom Kraljevstvu. Prateći spot je sadržao klipove skejtbordera, crtanih filmova, kadrova iz starih afterpartija, I paparacijske snimke padanja Paz de la Huerta u intoksiciranom stanju. Spot je doprineo rastu Del Rejeve onlajn popularnosti. Drugi singl, Born to Die, je izbačen kao digitalni download 30. decembra 2011. godine. Spot je procureo 14. decembra 2011. godine, I bio je zasnovan na konceptu koji je pevačica kreirala, dok je bio režiran od strane Džoan Lemojn. Rolling Stones magazine je spotu dao generalno povoljnu recenziju.

Del Rej je najavila Blue Jeans kao treći singl na albumu koji je pratio Video Games I Born to Die. Zvanično je objavljen 6. aprila 2012. godine. Prateći spot, režiran od strane Džoan Lemojn, je imao svoju premijeru na internetu 19. marta 2012. godine. Summertime Sadness je izbačen kao četvrti singl 22. juna 2012. godine. Zvanični spot je izbačen 20. jula 2012. godine. National Anthem je najavljen kao peti singl I izbačen je 6. jula 2012. godine. Spot za National Anthem je izbačen 27. jula 2012. godine. Dark Paradise je izbačen kao poslednji singl 1. marta 2013. godine I to samo u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji I Poljskoj.

Radio je dostigao poziciju br. 67 u Francuskoj. Without You je imao svoj debi na poziciji 121 u Ujedinjenom Kraljevstvu. Off to the Races je izbačen kao promotivni singl u Holandiji 6. januara 2012. godine. Spot koji je Del Rej režirala je izbačen 22. decembra 2012. godine. Carmen je izbačena kao promotivni singl u Nemačkoj, Austriji I Švajcarskoj 26. januara 2012. godine. 27. februara 2012. godine Del Rej je na svom Facebook profilu otkrila da je spot za pesmu Carmen snimljen I da će tog dana editovanje biti završeno. Spot za Carmen je izbačen 21. aprila 2012. godine.

Kritički prijem

Na Metacritic-u, koji dodeljuje težinsku prosečnu ocenu do 100 poena od mejnstrim kritičara, album je dobio prosečnu ocenu 62 zasnovanu na 37 recenzija, što ukazuje generalno pozitivnu recenziju. Ovo takođe znači da je Born to Die Del Rejin najgore recenziran album do danas, pošto su svi njeni kasniji albumi bili bolje ocenjeni od strane kritičara.

Džejms Gil iz BBC Music-a je prokomentarisao da album nije savršen, kritikujući produkciju pesama poput Dark Paradise. Međutim, Gil je zaključio da je Born to Die najprepoznatljiviji album još od Glasvegas-ovog EP-a izbačenog 2008. godine. Pisac Slant Magazina, Sal Sinkemani je komentarisao da je na nekoliko pesama produkcija promenjena za album što je kao posledicu imalo da su pesme poput National Anthem I This is What Makes Us Girls bile manje prijateljski nastrojene ka radiju. Sinkemani je izjavio da, “Ironično, albumova jedina slabost je snaga njegove besprekorne produkcije, koja može biti malo nadmoćna kroz 12 pesama”. Aleksis Petridis iz The Guardian je rekla da je Born to Die lepota predstavljena pop muzikom što je i više nego dovoljno, sa mnogim melodijama koje su veličanstveno konstruisane, dok je takođe rekla da Del Rej ne poseduje tekstualnu opremu da razvije persona kroz album. Greg Kot iz Chicago Tribune-a je dao negativnu recenziju i dosta je kritikovao repetativnu produkciju.

Rob Šefild iz Rolling Stones-a je izjavio da je tekst, sa svojim pop treš perverzijama, jaka tačka albuma, ali da Del Rej ima glas koji je stegnut I ukočen I da smatra da još uvek nije bila spremna da napravi album. Šefild je zaključio da je, imajuću u obzir njen šik imidž, iznenađujuće koliko je Born to Die dosadan, turoban I gladan pop-a. AllMusic kritičar Džon Buš je napisao: “Postoji provalija koja razdvaja Video Games od ostalog materijala i performansa na albumu, sa istim ciljem – biti grozan, seksipilan, uzaludan – ali bez iste tekstualne gracioznosti, emotivne snage, ili saosećajne produkcije.. intrigantan start, ali Del Rej će morati da se baci na knjige ukoliko želi da ostane onoliko uspešna koliko je njena karijera u početku obećavala.”. Čaning Frimen iz Sputnikmusic-a nije voleo album, izjavivši: “Najgora stvar u vezi Born to Die je činjenica da i njegove odlične pesme imaju probleme.”. Observer-ov Kitty Empire je rekao da, za razliku od pop pevačica poput Lejdi Gage I Kejti Peri, I njihovih hedoničnih izliva, Lana Del Rejine žurke su pokrenute razumevajućom tugom, I otpevane su u tom lakonskom, hipnotizirajućem glasu, koju na kraju spašava ovu kompletno rastvorenu, feminističku noćnu moru od pesme za romantike među nama.

Evan Rajtlevski iz The A.V. Club-a je kritikovao album, nazvavši ga “Plitkim i pretrpanim, sa periodičnim ehoinma Kešine povučenosti.”. Rendal Roberts iz Los Angeles Times-a je takođe primetio da pevačicini vokali imaju mnogo potencijala, ali da su još uvek nečisti, i rekao je da je, uprkos pesmama koje se ističu, poput Summertime Sadness i Dark Paradise, slušanje albuma postalo zamarajuće i dosadno, poput uzimanja pola tuceta Ambiena pri puštanju pesme. Pitchfork-ova Lidzi Zoladzje komentarisala: “Albumova tačka gledišta, ukoliko to možemo tako da nazovemo, ima neprijatan i zastareo osećaj... Nikada ne dozvoljava ubacivanje tenzije i kompleksnosti u miks, i njegov pogled na žensku seksualnost izgleda pitomo.Uzevši u obzir svo tepanje o ljubavi i odanosti, album je ekvivalentan lažnom orgazmu – on je kolekcija bakljenih pesama bez vatre.”. Aleks Deni iz NME-a je dao pozitivnu recenziju, rekavši: “Iako nije baš savršena pop ploča ka kakvoj je Video Games pesma sugerisala, Born to Die i dalje označava dolazak sveže, i osvežavajuće svesne, osetljivosti u popu.”.

Komercijalni performans

U Ujedinjenom Kraljevstvu, Born to Die je prodat u 50,000 primeraka prvog dana svog lansiranja. Imao je debi na prvoj poziciji UK Albums Chart liste i prodat je u 116,745 kopija. Akumulirajući 50,007 digitalnih prodaja, album je postao pet album ikada koje je prodao više od 50,000 downloadova u jendoj nedelji. Takođe, bio je najbrže prodavan album 2012. godine, postavši prvi album koji je dostigao 100,000 prodatih primera te godine. Born to Die je ostao na vrhu liste u svojoj drugoj nedelji, prodavši još 60,000 primeraka. Od Novembra 2013. godine, album je prodat u 836,000 primeraka u Ujedinjenom Kraljevstvu.

U Francuskoj, album je imao debi na prvoj poziciji na French Albums Chart listi sa 48,791 prodatih primeraka, od čega je 16,968 primeraka bilo u digitalnom formatu. Album je ostao na vrhu listu i sledeće nedelje sa 23,888 prodatih primeraka. Od juna 2014. godine, prodat je u 500,000 primeraka u Francuskoj. Na Novom Zelandu, album je imao debi i svoj vrhunac na drugoj poziciji na listama, provedevši četrdeset nedelja na listi. Nakon konjukcije Born to Die: The Paradise Edition, album je postigao šesto mesto na listi. Born to Die je 57. najbolji album ikada na Novom Zelandu.

U Ujedinjenim Državama, album je zadržao prvonedeljnih 77,000 prodatih primeraka, imavši svoj debi na drugoj poziciji na Billboard 200 listi, iza Adel-ove 21, i prodato je preko 500,000 primeraka u zemlju do januara 2013. godine, postigavši Zlatnu sertifikaciju. Na kraju nedelje, 31. avgusta 2013. godine, iako je album bio više od 80 nedelja na listi, ponovo je ušao u top 20. Od juna 2014. godine, Born to Die je prodat u 1,100,000 primeraka u Ujedinjenim Državama, i dobio je Platinum sertifikat od strane RIAA.U Italiji, album je imao debi na mestu broj pet. Naredne nedelje je pao na poziciju broj devet. Nako ponovnog izdavanja u novembru 2012. godine, album je skočio sa 27. na 14. poziciju. Album je od tada dobio zlatni sertifikat. Nakon iTunes popusta, album je ponovo upao na iTunes top 10, i skočio je sa 57. na 31. mesto na Itallian Charts listi. U nedelji 2. juna 2013. godine, album je proveo svoju sedamdesetu nedelju na listi i pao je za deset mesta na poziciju br. 64.

Prema IFPI(International Federation of the Phonographic Industry), Born to Die je peti globalno najprodavaniji album 2012. godine sa 3.4 miliona prodatih primeraka. Od januara 2018. godine, Born to Die je jedan od samo tri albuma izbačenih od strane ženskog umetnika koji je proveo više od 300 nedelja na Billboard 200 listi, uz Adelin album 21 i Karol King-in Tapestry.

Nasleđe i polemika

Sa izdavanjem Born to Die albuma, Lana Rel Rej je postala centar pažnje novinara kako zbog njenog imidža, tako i zbog njene muzike. Od njenog debija sa Video Games pesmom, Del Rej je izazvala mnoge optužbe kako pokušava da obriše svoju prošlost sa drugačijim tipom pesama i stilom. Uzevši u obzir kompoziciju albuma i njen izgled, mnogi tabloidi su počeli da preispituju njenu autentičnost i tvrdili su da njen uspeh postoji samo zbog njene fizičke lepote. Takođe, počele su špekulacije da je Del Rej samo lik koji su stvorili Lizi Grent i pop muzička industrija, dok su njeni izdavači pokušavali da nađu mesto i publiku unutar inidi muzike.

Kevin Linkon iz Business Insider-a je komentarisao da je Lana fabrikovana od strane njenih izdavača i da koristi Video Games kao oblik reklamiranja. U odbranu pevačice, Džejmi Gil iz BBC Music-a je napisao: “Ako želite objašnjenje za malo verovatni uspon Lane Del Rej, nije ga teško naći. Ignorišite optužbe ciničnog marketinga i neauitentičnosti, ili špekulacije o hirurgiji i tatinim parama – to nije važno. I nemojte biti ometeni od strane YouTube-ove statistike ili hiperbole, ovde se ne radi o novim medijima. Radi se o nečemu starijem i misterioznijem od toga; izvanrednoj, otpornoj snazi pop muzike.”. Saša Frere Džons iz The New Yorker-a je takođe stala u pevačicinu odbranu, napisavši: “Čudnija crta kriticizma se bavi autentičnošću.. Negativci citiraju razne pretpostavljene zavere, od kojih neke uključuju uticaj njenog oca, Roba Grenta.. glasine o manipulativnim menadžerima koji je vode.. realnost profesionalnih tekstopisaca koji rade za nju.. i kako je Grentova gornja usna tako brzo postala tako velika.. Sigurno nijedna muška zvezda bi bila predmet istog nivoa ispitivanja.”. Delivši sličan utisak, En Li je napisala u Metro-u: “Znam da je zabavno osuđivati Lanu, ali ona ima odličan glas – to je činjenica.”. Sal Sinkmani iz Slant Magazine-a je takođe dokazao da stoji uz Del Rej, izjavivši: “Inicijalno sam bio zbunjen optužbama neautentičnosti koje su bačene sa takvom žestinom i učestalošću ka Lani Del Rej u zanosu njene astronomskog uspona ka statusu te devojke prošle godine. I pretpostavljam da trebamo da kukamo za činjenicom da, za razliku od Ejmi Vajnhaus, ne izgleda kao da ona ima sklonost ka dopu ili piću koji potpomaže njenoj navodnoj slici loše devojke. Ali od kada je tačno ’autentičnost’ postala kriterijum u pop muzici?“.

Uprkos godinama lične kritike, uključujući njen Saturday Night Live performans za koji se smatra da je jedan od najgorih ikada, muzički magazini poput Billboard-a, NME-a i ­Complex-a svrstavaju Born to Die među nabolje albume njegove decenije.

Ričard S. Hi, pišući za Billboard magazin je rekao da je Born to Die jedan od glavnih katalizatora za pop-ovu promenu iz smešnog EDM-a u sumorniju, paletu nagnutu ka hip-hopu.Шаблон:Infobox album

Spoljašnje veze

https://lanadelrey.com