Корисник:Undriyuni: Стиви Никс

С Википедије, слободне енциклопедије
Стиви Никс
Лични подаци
Пуно имеСтефани Лин Никс (енгл. Stephanie Lynn Nicks)
Датум рођења26. мај 1948. (72 године)
Место рођењаФиникс, САД
УниверзитетДржавни универзитет Сан Хозе
Занимањепевачица, текстописац
Богатство75 милиона долара
Породица
Супружник
Партнери
Музички рад
Активни период1966—
Жанровирок
Инструментивокал, клавир, гитара
Остало
Веб-сајтhttps://www.stevienicksofficial.com/
Потпис

Стефани Лин Никс (рођена 26. маја 1948. године) америчка је певачица и текстописац позната по свом раду са бендом Флитвуд Мек (енгл. Флитвуд Мек), као и по својој соло каријери. Позната је по свом препознатљивом гласу, мистичној сценској личности и поетским, симболичним текстовима.[1]

Никс се придружила групи Флитвуд Мек 1975. године, заједно са тадашњим дечком, Линдзи Бакингемом. Гласине (енгл. Rumours), други албум Флитвуд Мека након што су се Никс и Бакингем придружили бенду, био је најпродаванији албум године изласка, а до дана данашњег продато је преко 40 милиона примерака широм света, што га чини једним од најпродаванијих албума свих времена. Албум се задржао 31 недељу на првом месту на америчкој топ-листи албума, а био је на првом месту и у многим другим земљама. Албум је 1978. године освојио награду Греми за албум године. Песма Снови (енгл. Dreams) била је једини хит на првом месту на Билборд хот 100 листи.

1981. године, Никс је започела своју соло каријеру, иако је и даље била у бенду Флитвуд Мек, а исте године је и избацила свој албум Лепа жена (итал. Bella Donna), који се нашао на листи Билборд 200 и достигао статус мултиплатинастог албума.[2] Издала је осам соло студијских албума.

Никс је проглашена за једну од 100 најбољих текстописаца свих времена од стране магазина Ролинг Стоун (енгл. Rolling Stone).[3] Она је једина жена која двапут примљена у Дворану славних рокенрола, као члан бенда Флитвуд Мек 1998. године и као соло уметник 2019. године.[4] Била је осам пута номинована за Греми и двапут за Америчку музичку награду као соло уметница. Освојила је много награда са бендом Флитвуд Мек, укључујући Греми награду, а имала је и пет номинација за исту.[5]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

1948–1971: Рани живот и почетак каријере[уреди | уреди извор]

Стефани Стиви Никс рођена је у Фениксу, Аризона. Никс има немачко, енглеско и ирско порекло. Њен деда, Арон Џес Никс Старији, научио је Стиви да пева у дуету с њим када је она имала четири године. Њена мајка, Барбара Никс, била је заштитнички настројена, држећи је код куће „више од већине људи“ и у својој ћерки гајила љубав према бајкама.[6] Због честе селидбе њеног оца Џеса као председника компаније под називом "Greyhound", имала је породицу која је живела у Фениксу (у Аризони), Албукеркију (у Новом Мексику), Ел Пасу (у Тексасу), Солт Лејк Ситију (у Јути), Лос Анђелесу и Сан Франциску.

Уз Гоја гитару (енгл. Goya) коју је добила за свој 16. рођендан, Никс је написала своју прву песму под називом Волела сам и изгубила (енгл. I've Loved and I've Lost) и Тужна сам, али нисам депресивна (енгл. I'm Sad but Not Blue). Провела је свој период адолесценције слушајући плоче непрестано, и живела у свом „малом музичком свету“.[7][8][9] Док је похађала средњу школу у Калифорнији[10], придружила се свом првом бенду, „Changing Times”, фолк рок групи усредсређеној на вокалну хармоније.[11]

Свог будућег партнера, Линдзи Бакингема, упознала је током школовања у Калифорнији, као матуранткиња. Када је видела Бакингема како свира песму „California Dreamin'” у једном клубу, придружила му се на сцени.[12] Касније се присетила тог догађаја, додајући само: „Мислила сам да је сладак”.[13] Бакингем је био члан психоделичног рок бенда, Фриц (енгл. Fritz), али двојица чланова су у том периоду морала да напусте бенд због одласка на колеџ. Средином 1967. године, Бакингем је упитао Стиви Никс да замени певача бенда. Бенд је касније, у периоду од 1968. до 1970. изводио песме Џими Хендрикса и Џенис Џоплин.[14] И Никс и Бакингем су похађали Државни универзитет у Сан Хосеу, где је Никс дипломирала у области комуникације и планирала је да постане професор енглеског језика. Касније је, уз очев благослов, напустила колеџ како би се опробала у музичкој каријери са Бакингемом.[15]

1972–1978: Бакингем, Никс и Флитвуд Мек[уреди | уреди извор]

Након што су се чланови Фрица разишли 1972. године, Никс и Бакингем су наставили да пишу песме у дуету и снимају их у Дејли Ситију, Калифорнија на једном малом уређају који је припадао Бакингемовом оцу.[16][17] Исте године су склопили уговор са издавачком кућом Polydor Records, а албум под називом Бакингем Никс (енгл. Buckingham Nicks) издат је 1973. године. Албум није доживео комерцијални успех и Polydor Records је раскинуо уговор са паром. Како није пристизао новац од њиховог албума, а Бакингем је оболео од мононуклеозе, Никс почиње да ради на више послова. Брисала је столове и чистила кућу продуцента Кит Олсена, где су Никс и Бакингем живели неко време пре него што су се преселили код Ричард Дашута.[18] Ускоро, Никс почиње да експериментише са кокаином.[19] „Речено нам је да је он (кокаин) само рекреациона дрога и да није опасан”, Никс је рекла Крис Ајзаку 2009. године.[20]

Док су живели са Дашутом, Бакингем је добио место гитаристе са бендом Everly Brothers на турнеји 1972. године. Никс је остала сама да ради на писању песама. У овом периоду, Никс је написала песму Риенон (енгл. Rhiannon) након што је прочитала то име у роману Мери Лидер под називом „Тријада” (енгл.Triad). У роману се говори о жени по имену Бренвен коју је запосео дух друге жене, Риенон.[21] Такође, у овом периоду је написала и Клизиште (енгл. Landslide), инспирисана пејзажима Аспена и њеним односом са Бакингемом који се погоршавао.[22][23]

Крајем 1974. године, Кит Олсен је одсвирао песму Залеђена љубав (енгл. Frozen Love) са албума Бакингем Никс бубњару Мик Флитвуду, који је дошао у Калифорнију, како би пронашао студио „Sound City”. Флитвуду се допао начин на који је Бакингем извео свој део на гитари и 31. децембра 1974. године, Флитвуд позива Бакингема да му се придружи у бенду. Бакингем је одбио, инсистирајући на томе да он и Никс „иду у пакету” и да не жели да буде члан бенда без ње. Група је одлучила да ће укључивање пара побољшати Флитвуд Мек, претварајући британски бенд у англоамерички. Прве пробе су потврдиле овај осећај, а хармонија новопридошлих додале су поп приступ некадашњем стилу бенда који укључује блуз заснован на року.

1975. године Флитвуд Мек постигао је светски успех албумом Флитвуд Мек (енгл. Fleetwood Mac). Стивина Риенон проглашена је једном од 500 најбољих песама свих времена од стране Роулинг Стона.[24] Њена извођења песме уживо током деценија почела су да попримају позоришни интензитет који није присутан на албуму. Песма изграђена до врхунца у коме су Стивини вокали били толико страствени да је Мик Флитвуд изјавио: „Њена Риенон је у то време била попут егзорцизма“.[25] Клизиште је постао још један хит са албума, са три милиона изведби.[26]

Постајући свесна свог имиџа као извођача, Никс је сарађивала са дизајнерком одеће Марги Кент да би развила јединствени изглед на сцени. Њени костими имали су циганско-боемски стил који је садржавао лепршаве сукње, шалове и чизме на платформи.[27]

Док су Никс и Бакингем постигли професионални успех са Флитвуд Меком, њихов лични однос је еродирао. Никс је раскинула везу.[28][29] Флитвуд Мек је започео снимање њиховог следећег албума, Гласине (енгл. Rumours), почетком 1976. године и наставио до краја године. Такође, Никс и Бакингем певали су пратеће вокале на истоименом другом албуму Ворен Зевона.[30]

Међу доприносима Стиви Никс „Гласинама“ била је и песма Снови (енгл. Dreams) која је била једини хит овог бенда на првом месту на Билборд хот 100 листи. Никс је такође написала и снимила песму Сребрна пролећа (енгл. Silver Springs), али она није била укључена у албум јер су ране верзије песме предуго трајале, а бенд није желео превише спорих песама на албуму. Студијски инжењер и копродуцент Кен Кејлат рекао је да је Никс била веома незадовољна када је открила да је бенд одлучио да не укључи у албум њену песму Сребрна пролећа, за коју је рекао да је лепо урађена и да је носила неке од најбољих гитарских дела бенда.[31] Песма Сребрна пролећа, написана о њеној бурној вези са Бакингемом, објављена је као Б страна сингла Иди својим путем (енгл. Go Your Own Way) – Бакингемове подједнако критичне песме о Стиви Никс.[32] Копије сингла на крају су постале колекционарски предмети међу љубитељима Флитвуд Мека. Песма Сребрна пролећа уврштена је у ретроспективу Флитвуд Мека 25 година – Ланац (енгл. 25 Years – The Chain) од четири диска из 1992.[33]

Група Флитвуд Мек 1977. године

У новембру 1977. године, након концерта на Новом Зеланду у оквиру турнеје Гласине, Никс и Флитвуд су у тајности отпочели аферу. Флитвуд је био у браку са Џени Бојд.[34][35] „Никада у милион година нисте могли да ми кажете да ће се то догодити“, изјавила је Никс. „Сви су се љутили јер је Мик био ожењен дивном девојком и имао двоје дивне деце. Била сам престрављена. Волела сам ове људе. Волела сам његову породицу. Тако да никако није могло успети. И није. Једноставно нисам могла“. Никс је окончала аферу скоро одмах на почетку. Изјавила је да уколико би та веза напредовала, то би значио „крај за Флитвуд Мек“.[36] До краја октобра 1978. године, Мик Флитвуд је оставио Џени Бојд због најбоље пријатељице Стиви Никс, Саре Рекор.[37]

1979–1982: Кљова и Илузија[уреди | уреди извор]

Након успеха албума Гласине и турнеје од 1977. до 1978. године, Флитвуд Мек је почео да снима свој трећи албум са Стиви Никс и Линдзи Бакингемом, Кљова (енгл. Tusk), у пролеће 1978. До тада је Никс скупила велики број резервних песама које је није могла да сними са Флитвуд Меком, због тога што је била принуђена да потпише још три писца песама на сваком албуму.[38] Албум Кљова је пуштен 19. октобра 1979. Албум Илузија (енгл. Mirage) су снимили крајем 1981, односно почетком 1982.[39]

Пратећи вокали и дуети[уреди | уреди извор]

Док је радила на албуму Кљова, Никс је певала пратеће вокале на готово свакој песми албума Није стидљив (енгл. Not Shy), који је снимио музичар Валтер Еган, пријатељ Стиви Никс и Линдзи Бакингема. Магнет и челик (енгл. Magnet and Steel) инспирисана Стиви Никс, истакла је њене пратеће вокале и постала хит сингл на Билборд хот 100 листи на лето 1978. године. Линзи Бакингем је такође продуцирао албум, а свирао је гитару и био пратећи вокал на неким песмама.[40] Никс је снимила хит дует са Кени Логингсом 1978. године под називом Кад год те назовем пријатељем (енгл. Whenever I Call You Friend), као и Злато (енгл. Gold) са Џон Стјуартом 1979. године. Током 1981, Никс се повремено појављивала као гост на турнеји Hard Promises са групом Tom Petty and the Heartbreakers.[41][42]

Соло каријера[уреди | уреди извор]

Никс је написала и снимила демо песме за свој соло пројекат током 1979. године, док је била на турнеји Tusk између 1979. и 1980. Никс, Дени Голдберг и Пол Фишкин су основали издавачку кућу Modern Records како би снимили и објавили Никсин материјал.[43]

Стиви Никс на наступу 1980. године

Никсин први соло албум, Лепа жена (итал. Bella Donna), издат је 27. јула 1981. године и достигао прво место на листи Билборд 200, са четири сингла на Билборд хот 100 листи и титуле „Владајуће краљице рокенрола” по мишљењу Ролинг Стоуна.[44]

На дан када је албум достигао прво место на листи Билборд 200, Никс су обавестили да њена најбоља пријатељица Робин Андерсон има леукемију. Андерсон је тада била трудна, а прогнозе су биле да ће живети још три месеца. Родила је сина и поставила Стиви Никс за куму детета. „Никада нисам имала прилику да уживам у албуму Лепа жена јер је моја пријатељица умирала. Тог дана, нешто се угасило; нешто је отишло”.[45] Како је Робин преминула 1982. године, Никс се удала за удовца своје пријатељице, Ким Андерсона, верујући да би Робин желела да Стиви брине и беби. „Сви смо ненормално патили, били смо потпуно поремећени”, изјавила је за Телеграф 2007. године. Развели су се три месеца касније.[46][47]

Лепа жена представила је Стиви Никс сталне пратеће вокале, Шерон Челани и Лори Пери (сада Никс), које су допринеле својим вокалима на свим Стивиним соло албумима до данас.[48] У новембру 1981. године, Никс је кренула на своју турнеју White Winged Dove, коју је морала да скрати како би снимила Илузије.

Никс је издала свој други соло албум под називом Дивље срце (енгл. The Wild Heart), 10. јуна 1983. Албум је постао двоструко платинасти, достигао је пето место на листи Билборд 200 албума, а представио је три хит сингла. Такође је представио и кантаутора и извођача Сенди Стјуарта као косценаристу и вокала.

У децембру 1983. године, појавила се у емисији Saturday Night Live.

Након турнеје за The Wild Heart, Никс је започела рад на свом трећем соло албуму. Првобитно назван Огледалце, огледалце (енгл. Mirror Mirror), Никс је песме за албум снимала током 1984. Међутим, била је незадовољна албумом и одлучила се за снимање нове серије песама 1985.[49] Заљуљај мало (енгл. Rock a Little), како је и био преименован, објављен је 18. новембра 1985. године, комерцијално успешан, подржан од три успешна сингла. Никс је била на турнеји за Rock a Little до октобра 1986. године, а наступала је са Боб Диланом и са групом Tom Petty and the Heartbreakers током турнеје у Аустралији.

Турнеја је означила прекретницу у Никсином животу. У јануару пре почетка турнеје, пластични хирург упозорио ју је на озбиљне здравствене проблеме ако не престане да користи кокаин.[50] „Рекла сам: Шта мислите о мом носу?“, Присетила се она у емисији The Chris Isaak Hour 2009. године, „А он је рекао: Па, мислим да кад следећи пут узмете кокаин, можете пасти мртви“. На крају аустралијске турнеје, Никс се пријавила у рехабилитациони центар Бети Форд на 30 дана како би савладала своју зависност од кокаина.[20][51] Присећајући се снажног утицаја Џенис Џоплин и Џими Хендрикса на њену музику и живот, она је британском новинару рекла: „Видела сам како су пропали, а део мене је желео да сиђе с њима... Али онда је други део мене помислио како бих била заиста тужна кад би нека двадесетпетогодишња дама рокенрол певачица за десет година рекла: Волела бих да је Стиви Никс мало више размишљала о томе. То ме је нешто зауставило и натерало да заиста погледам свет чисте главе“.[52]Касније те године, по савету забринутих пријатеља да би могла поново да падне под утицај кокаина, посетила је психијатра који јој је прописао седатив Клонопин да јој помогне да остане чиста.[53]

1987–1990: Танго у ноћи, Друга страна огледала и Иза маске[уреди | уреди извор]

Крајем 1985, Флитвуд Мек је почео да ради на албуму Танго у ноћи (енгл. Tango in the Night), али због распореда за промовисање албума Заљуљај мало и накнадне турнеје, Никс је углавном била неприступачна за рад на албуму са бендом, са изузетком од неколико седмица након њеног боравка у центру Бети Форд 1986. (што је била инспирација за песму Добро дошли у собу... Сара). Послала је демо верзије својих песама на којима би бенд радио у њеном одсуству. Албум је објављен у априлу 1987. године и постао је други најпродаванији албум бенда, после Гласина. Стваралачке разлике, као и нерешени лични проблеми унутар бенда, навеле су Бакингема да напусти групу пре светске турнеје. Према речима басисте, Џон Маквија, „физички ружно” суочавање Бакингема и Никс је настало када је Никс љутито изазвала Бакингема да напусти бенд.

Бенд је кренуо на турнеју Shake the Cage у септембру 1987. године, а Бакингема су заменили Рик Вито и Били Бурнет. Турнеја је прекинута током Никсине борбе са синдромом хроничног умора и развојем зависности од Клонопина, иако је настављена 1988. године. Албум Танго у ноћи наишао је на комерцијални успех, а 1988. године праћен је албумом Флитвуд Мека Највећи хитови (енгл. Greatest Hits) који је издат у новембру 1988.

Исте те године, Никс је почела да ради на четвртом соло албуму са енглеским продуцентом, Руперт Ханом. Албум Друга страна огледала (енгл. The Other Side of the Mirror) је издат 11. маја 1989. године и достигао је комерцијални успех. Никс је отпочела своју везу са Ханом.[54]

Никс је обишла САД и Европу од августа до новембра 1989. године, једини пут када је обишла Европу, а да јој није била успутна станица. Касније је рекла да се „не сећа ове турнеје” због све веће зависности од Клонопина, коју је психијатар прописивао у све већим количинама између 1987. и 1994. године, покушавајући да спречи Никс да назадује због своје некадашње злоупотребе кокаина.[55][56]

1989. године, Никс је започела поново да ради са Флитвуд Меком на албуму Иза маске (енгл. Behind the Mask), објављеном 1990. године са осредњим комерцијалним успехом у САД-у. Међутим, у Великој Британији албум је доспео на прво место на топ листама и имао је сертификовану платинасту вредност. Бенд је кренуо на светску турнеју ради промоције албума, чије су се последње вечери Бакингем и Никс поново удружили на сцени како би извели Клизиште (енгл. Landslide).

По завршетку турнеје, Никс је напустила групу због спора са Мик Флитвудом, који јој није дозволио да објави песму Сребрна пролећа (енгл. Silver Springs) из 1977. године на свом албуму Временски простор: Најбоље од Стиви Никс (енгл. Timespace: The Best of Stevie Nicks), због својих планова да је сачува за издање на предстојећем комплету Флитвуд Мека.[57] Флитвуд је знао да ће песма бити од великог значаја за комплет што се продаје тиче, јер је током година стекла интересовање међу обожаваоцима бенда.[58]

1991–1996: Временски простор и Анђео улице[уреди | уреди извор]

На 10. годишњицу свог соло дебија, Никс је 3. септембра 1991. објавила Временски простор: Најбоље од Стиви Никс (енгл. Timespace: The Best of Stevie Nicks).[59] Следеће године, Флитвуд Мек је такође објавио комплет са четири диска, 25 година – Ланац (енгл. 25 Years – The Chain), који је садржао и Сребрна пролећа.[60]

Током америчке председничке кампање 1992. године, Бил Клинтон је користио хит Флитвуд Мека Не заустављај се (енгл. Don't Stop) као своју тематску песму, а Никс се поново придружила класичној постави бенда из периода албума Гласине (укључујући Бакингема), како би извели песму на Клинтоновој гала инаугурацији 1993. године. У то време нису планирани званични састанци. Никс је критикована због тога што се доста угојила.[61] Никс, која је била висока 1,55 м; добила је на тежини, достигавши 79,4 кг. „Клонопин је био гори од кокаина“, рекла је. „Изгубила сам тих 8 година свог живота. Нисам писала и толико сам се удебљала“.[20]

Крајем 1993. године, када је Никс организовала забаву у својој кући, спотакла се о кутију, онесвестила и посекла чело крај камина. „Ја сам од оних људи који се не повређују. Била сам ужаснута кад сам видела ту крв. Нисам имала довољно вина. Знала сам да је то Клонопин”, рекла је. Схвативши да јој је потребна помоћ, Никс је претрпела болну 47-дневну детоксикацију у болници.[62]

Након успешне детоксикације, Никс је објавила свој пети самостални албум, Анђео улице (енгл. Street Angel), снимљен током 1992. и 1993. године, а коришћени материјал је писан углавном претходних година. Издат 23. маја 1994. године, Анђео улице је лоше примљен, достигавши 45. место на листи Билборд Топ 200. Никс је тада изразила велико разочарање албумом, тврдећи да се велики део његовог продукцијског рада одвијао током њеног другог боравка на рехабилитацији, што значи није имала сјајно мишљење о коначном продукту.[63] Упркос тромесечној турнеји у знак подршке албуму, Никс је била сломљена и превише усредсређена на своју тежину и лош пријем албума. Згрожена критикама које је током турнеје добила због прекомерне тежине, зарекла се да више никада неће крочити на сцену ако не смрша.[64]

1996. Никс се поново удружила са Линдзи Бакингемом и допринела дуету Уврнут (енгл.Twisted), звучној подлози филма Торнадо (енгл. Twister), док је 1996. за Шерил Кроу написала Нека неко буде уз мене (енгл. Somebody Stand by Me) представљену у филму Момци нису битни (енгл.Boys on the Side), а Никс је такође препевала песму Том Петија Слободан пад (енгл. Free Fallin') за Фоксов ТВ хит Нас петоро (енгл. Party of Five).[65][66]

1997–2001: Плес, Очаран, и Невоље у утопији[уреди | уреди извор]

1996. Линдзи Бакингем, радећи на планираном соло албуму, затражио је помоћ Мик Флитвуда и Џон Маквија, што је на крају довело до поновног окупљања читавог бенда.[67] Окрепљена и виткија Никс, придружила се Флитвуд Меку за The Dance, изузетно успешну турнеју 1997. године која се поклопила са 20. годишњицом објављивања Гласина.[68] Пре турнеје, Никс је започела сарадњу са гласовним тренером, како би свом гласу пружила већу контролу и заштитила га од стреса због дугих распореда турнеја.[69][70] Такође је пошла на дијету и почела је да трчи како би смршала.

Це-де бенда са уживо наступа Плес (енгл. The Dance) поздрављен је комерцијалним успехом и позитивном критиком. Плес је групи донео неколико номинација за Греми, укључујући номинацију за награду Греми за Најбољу вокалну поп изведбу дуета или групе за уживо извођење Сребрних пролећа (енгл. Silver Springs).[71][72][73] 1998. године Никс се придружила групи због уласка у Дворану славних рокенрола.[74] Исте године, Флитвуд Мек је добио Награду за изузетни допринос на додели БРИТ награда.[75]

Никс је наставила рад на новом соло албуму када јој се издавачка кућа Warner Music понудила да објави соло сет који обухвата њену досадашњу каријеру и да раскине уговор са кућом Atlantic Records у САД-у. По врхунцу турнеје поново окупљеног Флитвуд Мека, Никс се стационирала у Лос Анђелесу и Финиксу са блиским пријатељима и колегама како би уз њихову помоћ осмислила списак песама за ову колекцију од три диска.[76][77]

Колекција Очаран (енгл. Enchanted) објављена је 28. априла 1998. године, уз додатне белешке Стиви Никс, као и ексклузивне ретке фотографије и странице из њених часописа. Никс је промовисала ову колекцију од три це-де диска успешном америчком турнејом. 1998. Никс је имала музички допринос у филму Љубавне чаролије (енгл. Practical Magic), а и наступила је на добротворном концерту Дон Хенлија за пројекат Walden Woods.[78][79]

Никс је активно отпочела писање за албум Невоље у утопији (енгл. Trouble in Shangri-La) у периоду 1994. и 1995. године када се изборила са зависношћу од Клонопина.[80][81] Према њеним речима, пријатељ и бивши музички партнер Том Пети успео да је убеди да поново ствара музику када је одбио захтев да напише песму са њом.[82] Наставила је да снима песме за албум Невоље у утопији са Шерил Кроу, која је продуцирала и наступала са Стиви на неколико нумера. Када је сукоб термина присилио Кроу да одустане од пројекта, Никс се прво обратила R&B продуценту Далас Остину, али те изведбе никада нису доспеле у јавност.[83] Никс је коначно позвала Џон Шенкса да продуцира остатак албума, уз додатне доприносе Давид Кана, Рик Ноуелса, Пјер Марчанда и Џеф Трота. Уметнице: Натали Мајнс, Сара Маклахлан и Мејси Греј допринеле су неким песмама.[84]

Објављен 1. маја 2001, Невоље у утопији донели су критички и комерцијални успех Никсовој. Песма Планете универзума (енгл. Planets of the Universe) номинована је за награду Греми за Најбоље женско вокално рок извођење[85], а Никс је проглашена за уметника месеца ВХ1 за мај 2001.[86] Никс је проглашена једним од 50 најлепших људи часописа People,[87] представљена је и у добро прихваћеној епизоди емисије Behind the Music,[88] и извела је серију концерата у емисији Storytellers Concert Program на каналу ВХ1. Никс је неколико пута наступила на телевизији како би промовисала свој албум и на додели награде Radio Music Awards 2001. године.

Никс је промовисала албум успешном турнејом, мада су неке емисије отказане или одложене због њеног проблема са акутним бронхитисом.[89] Емисије су такође отказане због напада на САД 11. септембра.[90]

2002–2009: Реци да желиш, Јасне визије и Сесије из студија[уреди | уреди извор]

2001. године, Флитвуд Мек започео је рад на новом студијском албуму, мада овог пута без Кристине Макви, остављајући Никс по први пут као једину жену у бенду. По завршетку соло турнеје, Никс је са осталим члановима бенда отпочела снимање током 2002. године.

Реци да желиш (енгл.Say You Will) објављен је у априлу 2003. године и наишао је на комерцијални успех, али је имао подељене критике. Никс се придружила групи у промоцији албума светском турнејом која је трајала до септембра 2004. године.

Стиви Никс на турнеји 2003. године

Касније је у неколико интервјуа изјавила да није била задовољна албумом или успешном светском турнејом која је уследила, наводећи спорове са Бакингемом као кључни фактор, као и одсуство колегинице Кристине Макви из бенда.[91] Документарни филм о настанку албума, Правила судбине (енгл. Destiny Rules), објављен је на ДВД-у 2004. године и бележи понекад бурне односе између чланова бенда, посебно Бакингема и Никс, током тог времена проведеном у студију.[92]

После неколико месеци предаха од турнеје Say You Will, Никс је у мају 2005. године провела четири ноћи у Цезаровој палати у Лас Вегасу, а затим је са Дон Хенлијем имала 10 наступа на турнеји под називом Two Voices. Током лета 2005. Никс је наставила да наступа соло (турнеја Gold Dust) са поп певачицом Ванесом Карлтон, свирајући више од 20 дана широм земље.[93]

27. марта 2007, издавачка кућа Reprise Records објавила је албум Crystal Visions – The Very Best of Stevie Nicks у САД-у. Албум је дебитовао на 21. месту на листи Билборд 200 албума.[94]

Компилација укључује њене хит синглове, ремикс и једну нову нумеру, уживо верзију песме Rock and Roll Лед Цепелина. Направљене су две верзије овог албума, једна са аудио ЦД-ом и делукс верзија која укључује ДВД који садржи све музичке спотове Стиви Никс са аудио коментаром саме Никсове, као и ретке снимке са сесија снимања албума Лепа жена (итал. Bella Donna).

Ово издање промовисала је турнејом са Крис Ајзаком 17. маја 2007. године коју је отпочела наступом у Калифорнији.[95][96]

Reprise Records је у почетку објавила две промоције само за радио, уживо верзију песме Клизиште (енгл. Landslide) са Симфонијским оркестром Мелбурна и песму Rock and Roll. Обе нумере нису успеле да добију више емитовања и нису имале утицаја на топ листе. Reprise Records објавили су албум Одмакни се (енгл. Stand Back) 29. маја 2007. Албум Одмакни се, који је 1983. достигао пето место на листи поп синглова, достигао је друго место на Billboard Club топ листи. Никс је претходно достигла прво место на овој листи, са песмом Планете универзума (која се нашла на албуму Невоље у утопији) 2001. 2001. Ремикс сингл Одмакни се дебитовао је на листи Billboard Hot Singles Sales 15. септембра 2007, на броју 10, достижући четврто место следеће недеље. Такође је дебитовао на листи Billboard Hot Dance Singles Sales на трећем месту, а касније и на првом месту. 31. марта 2009, Никс је објавила албум Сесије из студија (енгл.The Soundstage Sessions), преко куће Reprise Records. Албум је дебитовао на 47. месту Билбордове листе албума.

Крајем 2008. године, Флитвуд Мек најавио је да ће бенд кренути на турнеју 2009. године, почев од марта. Према турнеји из 2003–2004, Кристина Макви не би била представљена у постави. Турнеја је маркирана као представа највећих хитова под називом Unleashed, иако су свирали нумере на албумима као што су Олује (енгл. Storms) и Знам да не грешим (енгл. I Know I'm Not Wrong).

2010–2013: У твојим сновима и Продужена турнеја[уреди | уреди извор]

По завршетку турнеје Unleashed са Флитвуд Меком, Никс је започела рад на свом првом самосталном албуму ове деценији са Дејвид А. Стјуартом, музичарем и продуцентом плоча најпознатијим по томе што је био половина дуета Eurythmics. Никс је наступила у низу емисија у августу 2010. Наступи нису садржали ниједну њену нову песму, јер није желела да заврши на Јутјубу. Емисија у Санта Барбари донела је корист младој девојци коју је упознала преко фондације Make-a-Wish у Лос Анђелесу са рабдомиосаркомом, ретким карциномом.[97]

Стиви Никс на наступу са Дајвид Стјуартом 2011. године

13. јануара 2011, издавачка кућа Reprise је најавила да ће предстојећи албум Стиви Никс, У твојим сновима (енгл. In Your Dreams) бити објављен 3. маја, а водећи сингл Тајна љубав (енгл. Secret Love) 8. фебруара. Кућа Reprise је омогућила бесплатно преузимање сингла обожаваоцима који су наручили албум путем одређених веб сајтова. Никс је првобитно написала Тајну љубав 1976. године и снимила демо за албум Флитвуд Мека из 1977, Гласине (енгл. Rumours). Демо верзија је кружила међу фановима много година пре него што је уврштена међу песме са албума У твојим сновима. Никс је песму промовисала видеом у режији Дејв Стјуарта. Кума Стиви Никс, Кели, појављује се у споту носећи стару хаљину коју је Никс носила на сцени 1976. Према Никсовој, Кели приказује младу Никс која се стапа са душом 62-годишње Никс.[98] На америчким Билборд листама, песма Тајна љубав била је скроман хит на листи Adult Contemporary Singles, достигавши 20. место и 25. место на листи Triple-A Singles. Још једна песма на албуму, Ако ти нешто значи (енгл. For What It's Worth), у споту је представљена нећака Стиви Никс. Песма је достигла 25. место на Билбордовој листи Adult Contemporary у септембру 2011.[99] За албум је снимљен и документарни филм у режији Стјуарта. Документарни филм био је хваљен, а Никс се појављивала на многим филмским фестивалима како би промовисала документарац.[100]

Никс је албум промовисала наступима у разним телевизијским емисијама, укључујући Вече са Џејем Леноом (енгл.The Tonight Show with Jay Leno)[101], Икс фактор (енгл.The X Factor)[102], Прича (енгл. The Talk)[103], Добро јутро, Америко (енгл.Good Morning America)[104], Шоу Елен Деџенерес (енгл.The Ellen DeGeneres Show)[105], Опра Винфри шоу (енгл. The Oprah Winfrey Show)[106] и Плес са звездама (енгл. Dancing with the Stars)[107].

У твојим сновима је добро примљен од стране музичких критичара. Ролинг Стоун је прокоментарисао: „То није само њен први албум у последњих 10 година, то је њена најфинија колекција песама од осамдесетих”. Албум је дебитовао на шестом месту Билборд 200, чиме је Никс добила пети албум међу 10 најбољих на тој листи[108], са 52 000 продатих примерака у првој недељи. Иначе, албум је остварио бројних топ 50 дебија, укључујући број 24 на аустралијској АРИА листи,[109] број 22 у Канади и број 14 у Великој Британији.

Истог дана када је објављен нови албум Стиви, Фокс је емитовао епизоду серије Гли (енгл. Glee) под називом „Гласине“, која садржи шест песама са албума Флитвуд Мека из 1977, укључујући песму Снови (енгл. Dreams) која је била једини хит на првом месту на америчким топ листама.[110] Серија је изазвала поновно интересовање за бенд и његов комерцијално најуспешнији албум, а Гласине (енгл. Rumours) се поново нашао на листи Билборд 200 на броју 11, исте недеље када је У твојим сновима дебитовао на шестом месту.

(Никс је цитирала Билборд, назвавши свој нови албум својим „малим гласинама“[111]).[112] Никс је допринела обради песме Бади Холија Not Fade Away за албум у знак сећања на Холија под називом Listen to Me: Buddy Holly, објављен у септембру 2011.[113][114]

29. марта 2012, Никс је гостовала као сама у Ен-би-сијевом ситкому Целу ноћ (енгл. Up All Night). Емисија је садржала одломак песме Успавани анђео (енгл. Sleeping Angel) из 1981. године, као и нове дуете са Мајом Рудолф и Кристином Еплгејт из филмова Кад год те назовем пријатељем (енгл. Whenever I Call You Friend) и Кад напуниш седамнаест (енгл. The Edge of Seventeen). Рудолф и Еплгејт су изјавиле да су обожаватељке певачице.[115]

14. децембра 2012, најављено је да ће Никс бити представљена на оригиналној нумери урађеној у сарадњи са Дејв Гролом за његов Sound City, заједно са другим уметницима.[116]

2013. године, Флитвуд Мек поново је као четворочлани бенд одржао турнеју широм Северне Америке и Европе. 30. априла, бенд је објавио свој први нови студијски материјал још од 2003. године Реци да желиш (енгл. Say You Will) путем дигиталног преузимања на ITunes са ЕП за четири нумере.[117]

Дана 3. децембра 2013. године, Никс је на ДВД-у објавила документарни филм У твојим сновима (енгл. In Your Dreams). ДВД је дебитовао на 7. месту на листи Billboard Top Music Video Sales и на 29. месту на листи UK Music Video Top 40.[118]

2014–данас: 24-каратно злато: Песме из трезора и турнеја On with the Show[уреди | уреди извор]

2014. Никс се појавила у трећој сезони телевизијске серије Америчка хорор прича: Вештичије коло (енгл. American Horror Story: Coven), у улози коју је репризирала у осмој сезони, Апокалипса (енгл.Apocalypse).[119] Играла је измишљену верзију себе, приказујући „белу вештицу“ са натприродним моћима у три епизоде. У емисији је извела песме Риенон (енгл. Rhiannon)[120], Да ли је ико икада написао нешто за тебе? (енгл. Has Anyone Ever Written Anything for You?)[121], Седам чуда (енгл. Seven Wonders)[122] и Циганка (енгл. Gypsy)[123].

„Рекла сам:То је савршено, рекла је за магазин Us[124] као одговор на музички захтев серије. „Јер управо на тај начин волим да утичем на људе. Желим да људи пуштају моје песме када су несрећни и треба им подстрек да мало заплешу у свом стану и осећате се добро. Зато и пишем. Наравно, да можете да користите моју музику. Слободно!”[125]

У мају 2014. Никс је награђена наградом BMI Icon.[126] У јулу 2014. објављено је да ће се Никс придружити емисији Глас (енгл. The Voice) као ментор тима Адам Левина.[127]

У септембру 2014. године, Никс је објавила свој осми студијски албум, 24-каратно злато: Песме из трезора (енгл. 24 Karat Gold: Songs from the Vault), који је достигао седмо место на листи Билборд 200. Такође је започела северноамеричку турнеју са Флитвуд Меком, сада поново са Кристином Макви на окупу, On with the Show.[128] Турнеја је започета у септембру 2014. године, а завршена је у новембру 2015. године.

У мају 2015. године Никс је поново издала Crystal Visions – The Very Best of Stevie Nicks на „кристално чистом“ прозирном двоструком винилу. Винил се испоручивао са винилском кесом и литографијом ограниченог издања.[129] Током 2016. и 2017. године, Никс је била на турнеји 24 Karat Gold са бендом The Pretenders.[130]

Стиви Никс на турнеји 24 Karat Gold, 2017. година

26. априла 2017. портал Pitchfork је открио да ће Никс бити представљена на песми са петог студијског албума америчке певачице Лане дел Реј, Lust for Life, који је објављен 21. јула 2017.[131] Песма је насловљена као Beautiful People Beautiful Problems.[132]

9. јула 2017. Никс је наступила на фестивалу British Summer Time у Хајд парку у Лондону, у знак подршке бенду Tom Petty and the Heartbreakers. Касније је извела песму Stop Draggin' My Heart Around са Петијем као део сета Heartbreakers-а [141], што ће се испоставити да је било последње заједничко извођење песме пре смрти Петија у октобру 2017. године.

У априлу 2018. Линдзи Бакингем отпуштен је из Флитвуд Мека, наводно након расправе са Стиви Никс и Мик Флитвудом. Никс је помогла да у проналажењу замене за Бакингема, Мајк Кембела из групе Tom Petty and the Heartbreakers и Нил Фина из групе Crowded House. Ова нова постава започела је светску турнеју под називом An Evening with Fleetwood Mac у периоду 2018–2019.

У априлу 2019. године, Никс је примљена у Дворану славних рокенрола, и тако постала прва жена која је два пута примљена, једном као члан Флитвуд Мека и као соло уметница.[133]

У септембру 2020. године, Никс је најавила албум са наступима уживо, као и концертни филм, са снимцима са турнеје 24 Karat Gold Tour (2016–2017), у режији Џо Томаса.[134]

9. октобра 2020. године, Никс је објавила своју прву нову песму у шест година. Званични видео који прати нумеру Покажи им пут (енгл. Show Them the Way) режирао је Камерон Кроу.[135]

Појава[уреди | уреди извор]

Стиви Никс 1977. године

Са својих 1,55 м висине, Никс је изјавила да се осећа „помало смешно“ стојећи поред Мика Флитвуда, који је висок 1,98 м.[136] Из тог разлога је развила склоност ка чизмама на платформи од 6 инча (15 цм). „Чак и када су платформе потпуно изашле из моде, наставила сам да их носим јер нисам желела да се вратим на висину од 1,60 м на штиклама“, рекла је за Allure 1995. године.[137] Током година, Никс је развила стил који назива "униформа". Њена „униформа“ позната је као вештичји изглед који иде уз њене песме и наступе.[138]

Никс је изјавила да су њен вокални стил и лудорије у извођењу еволуирале од певачица попут Грејс Слик и Џенис Џоплин. Признала је да је била инспирисана када је видела како Џоплин наступа уживо, непосредно пре смрти Џоплинове. Никс поседује једну од Џоплининих перли са сцене. Такође је прокоментарисала да је једном приликом у својој публици видела жену одевену у шифон са капљицама, са фризуром Gibson Girl и великим чизмама. Никс је знала да жели нешто слично. Она је лепо погледала и начинила стил својим.[139] Никс поседује вокални опсег контраалта, а њен глас је описан као „груб, пернат алт“.[140] Током година украшавала је постоље за микрофон ружама, тракама, шифоном, кристалним перлицама, шаловима и малим плишанима играчке.[141]

Филантропија[уреди | уреди извор]

Никс је основала добротворну фондацију под називом „Stevie Nicks' Band of Soldiers“ која служи за помоћ рањеног војног особља.[142]

Крајем 2004. године, Никс је почела да посећује медицинске центре војске и морнарице у Вашингтону. Током посете рањеним мушкарцима и женама, одлучила је да остави нешто што би војницима подигло расположење, нешто што би их мотивисало и нешто што би учинило да се радују сваком новом дану. На крају је одлучила да купи стотине iPod Nanos-а, напунила их музиком коју је она одабрала и потписала их све:[143]

Ја то зовем војнички iPod. Има све луде ствари које слушам и моје колекције које правим од седамдесетих година прошлог века за одлазак на пут, када сам болесна... А и неколико пута у животу када заиста као да нисам била ту, музика је оно што ме увек измами из кревета. — Стиви Никс, The Arizona Republic.

Она сада редовно поклања ове знаке своје захвалности, доводећи своје најближе пријатеље, као што је Мик Флитвуд, да поделе искуство:[144]

Па, док смо Мик [Флитвуд] и ја ишли од собе до собе испоручујући им малене iPod апарате, они су нам причали своје приче. Мик је постао његова висока, брижна, очинска фигура, енглеско ја, упијајући сваку реч коју су изговарали, остајући смирен (бар споља) надахњујући их. Летели смо из собе у собу кроз ходнике две болнице током тродневног периода. Поклонили смо све своје iPod апарате. Непосредно пре мог одласка у Вашингтон, Стивен Тајлер и Џо Пери копали су по својим џеповима и дошли до 10 000 долара за мене. У мојим очима они су од најхладнијих рок звезда постали великодушни великани; као што је рекла мој агент за штампу Лиз Розенберг, сваком рањеном војнику који се вратио треба дати iPod. То ће бити саставни део њиховог опоравка. —  Стиви Никс[145]

Стил облачења[уреди | уреди извор]

Препознатљиви стајлинг Стиви Никс, 1977. година

Стил Стиви Никс остао је исти и током свих њених година када је била у центру пажње, па чак и „са 60 година и даље носи тунике и мараме које су утицале на две генерације Стивиних следбеника, а својим наступима пружа осећај виканског ритуала“, пише за New York Times репортерка Рут Ла Ферла.[146] Никс је позната по вишеструким променама гардеробе током наступа уживо, готово имајући нову одећу за сваку песму коју је отпевала. Трошкови одржавања њеног комплетног стила, фризуре, шминке и гардеробе, нису били јефтини. Никс је 1991. године пријавила пореске олакшице у износу од 12 495 америчких долара за шминку и фризуру и 43 291 америчких долара за професионалну одећу и одржавање.[147] Никс пева о продавници у којој је њен препознатљиви стил и настао у песми Циганка (енгл. Gypsy) на 13. студијском албуму бенда Флитвуд Мек, Илузија, објављеног 1982. У песми, Никс пева о продавници која се зове Velvet Underground, бутик у Сан Франциску, где су познати рокери попут Џенис Џоплин и Грејс Слик куповали.[148] Управо у тој продавници Никс је открила свој нови јединствени и лако препознатљиви стил облачења.

Утицај[уреди | уреди извор]

Многи уметници су Стиви Никс наводили као извор утицаја и музичке инспирације. Ту спадају Бијонсе и Destiny's Child, [156] Кортни Лав, [149] Мишел Бранч,[150] Белинда Карлајл,[151] Дикси Чикс,[152] Мери Џеј Блајџ, Шерил Кроу, Надија Али,[153] Флоренс Велч,[154] Тејлор Свифт,[155] Ванеса Карлтон,[156] Делта Гудрем,[157] и Лорди.[158]

Аустралијски певач Дарен Хејз навео је Никс као једног од својих омиљених музичара током својих тинејџерских година, док је Еминемова мајка Деби Нелсон у својој књизи Мој син Маршал, мој син Еминем (енгл. My Son Marshall, My Son Eminem) споменула да је њен син волео песму Риенон (енгл. Rhiannon) .[159]

Дикси Чикс обрадиле су њену песму Клизиште (енгл.Landslide) која је ушла у топ 10 (прва на Билбордовој листи Adult Contemporary) и први на листи Country chart. Ова обрада јој је такође донела награду БМИ за ауторе песама 2003. године када је освојила награду за Песму године (награда се додељује текстописцу песме, без обзира на извођача). Према БМИ, Клизиште је Стиви Никс такође доделио 35. награду Роберт Џеј Бартон као Најизвођенија кантри песма године.[160]

Алтернативни рок састав The Smashing Pumpkins урадио је акустичну обраду песме која је представљена у њиховој колекцији Pisces Iscariot из 1994. године.

Међу осталим успешним обрадама нашли су се и песме Снови (енгл. Dreams) бенда The Corrs' и Жена златне прашине (енгл. Gold Dust Woman) бенда Hole са Кортни Лав. Песма Кад напуниш седамнаест (енгл. Edge of Seventeen) обрађена је делом у синглу Bootylicious групе Destiny's Child 2001. године. Никс се појавила у споту за Bootylicious и у епизоди МТВ-овог Making The Video, у којој је изразила своје дивљење и према песми, и према групи. Такође, америчка глумица и певачица Линдзи Лохан обрадила је Кад напуниш седамнаест на свом другом студијском албуму A Little More Personal (Raw) из 2005. године. Deep Dish су испунили своје „снове“ о сарадњи са Никс 2005. године када је Никс понудила да поново сними вокале на ремиксу њене прве песме Снови (енгл. Dreams). Верзија бенда Deep Dish достигла је друго место на Билбордовој листи Hot Dance Airplay, а самим тим и пружила Никс њен трећи британски топ 40 хит. Никс је била пратећи вокал и текстописац на албуму Ванесе Карлтон из 2007. године, Heroes and Thieves.

31. јануара 2010, Никс је наступила са Тејлор Свифт на 52. годишњој додели Греми награда. Свифт, која описује Стиви Никс као једног од својих хероја из детињства, представила ју је публици рекавши: „Бајка је и част делити сцену са Стеви Никс“. [161]

У октобру 2018. Никс је постала један од петнаест уметника који су номиновани за улазак у Дворану славних рокенрола. 13. децембра 2018. године проглашена је једном од седам примљених у Дворану славних рокенрола 2019. године и тако постала прва жена која је два пута примљена у дворану.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Једини брак Стиви Никс био је са Ким Андерсоном, удовцем њене пријатељице Робин Андерсона. Венчали су се 1983. убрзо након што је Робин Андерсон преминула од леукемије и док је албум Лепа жена (енгл. Bella Donna) био на врху топ-листа. „Била сам одлучна да се бринем о [Робининој] беби, па сам рекла Киму: Не знам, претпостављам да би требало да се једноставно венчамо​. ​“Никс и Андерсон развели су се након само три месеца:„Нисмо венчати се јер смо били заљубљени, венчали смо се јер смо туговали и то је био једини начин да се осећамо као да ишта радимо“.[162][163] Неколико година након њиховог развода, поново се срела са својим пасторком када је он је био тинејџер, упутила га је на факултет [164], и од тада одржава контакт са њим.

Никс је била у вези са Линдзи Бакингемом од 1966. године, на кратко са Мик Флитвудом 1977. године, вокалом и бубњаром бенда Eagles, Дон Хенлијем, крајем 70-их и на кратко са Џ. Д. Садером, текстописцем бенда Eagles.[165] Такође, била је и у вези са Џими Јовином, који је продуцирао албум Лепа жена током 1980–81, са гитаристом бендова Eagles и James Gang Џо Велшом током 1983–1986, за којег је 2007. рекла да је један од њених највећих љубави, али пар није могао да одржи везу због обостране злоупотребе дрога.[166] Никс је 1984. године била на турнеји са Велшом и написала Да ли је ико икада написао нешто за тебе? (енгл. Has Anyone Ever Written Anything for You?) о Велшовој покојној ћерки.

Никс је рекла да је свесно одлучила да неће имати сопствену децу због своје захтевне каријере и жеље да прати своју уметност где год је она води. „Моја мисија можда није била да будем мама и жена; можда моја посебна жеља Мисија јој је била да напишем песме како би се мајке и жене осећале боље”. О својој нећакињи, кумовима и широј породици каже:„ Имам много деце. Много је забавније бити луда тетка него што је бити мама, у сваком случају".[167]

Никс води дневник скоро сваког дана откако се придружила Флитвуд Меку.[168] „Волим да кажем свим чаробним кумама и својој нећакињи да, када ме нема, могу да седе на поду и пролазе кроз све ове дневнике, да могу да прошетају мојим животом и да осете мирис парфема гарденије на страницама. Могу да држе у својим рукама мене какву сам некада била". Што се тиче књиге заснованом на њеном животу, рекла је: „Не бих написала књигу ако заиста не бих могла рећи истину и рећи да су сви људи у њој представљени у праву... Ако ћу разговарати о свим људима у мом животу, морам да имам довољно година, па тако и они, да никога неће занимати... Никад не бих написала књигу о лошим деловима живота. Углавном бих се наслађивала фантастичним деловима којих је било доста”.[169] Пишући у свом дневнику 2020. године, Никс је критиковала амерички одговор на КОВИД-19, упоређујући га са Америчком хорор причом. „Сви који се окупљају на плажама, у баровима, организују забаве и слично - хајде да се напијемо се и мувамо и, успут, могу ли да добијем другу половину вашег пића? - идемо ка краху; људи умиру јер људи не носе маске. ... Нико нас не води. Нико нема план".[170]

Почетком 2007. године појавили су се извештаји о интересовању Линдси Лохан за откуп права на животну причу Стиви Никс и развијање филма у којем је планирала да је игра. У марту 2007. године, док је промовисала свој албум Јасне визије (енгл. Crystal Visions), Никс је упитана да прокоментарише ову гласину. Рекла је за Access Hollywood: „То је потпуно лудо и глупо. О мом животу не постоји филм. Нико не може да направи филм о мом животу, а да ја не будем умешана, јер нико не зна шта се стварно догодило у мом животу док им ја не кажем. Дакле, нико не може да сними филм о мом животу. А ако би ико икада снимио филм о мом животу без мог одобрења и мог учешћа, тако бих га гурнула новинарима да то никада не би учинио”.[171] 2009. године је рекла за The New York Times о Лохан и њеним понудама: „Преко мене мртве. Она треба да престане да се дрогира и сабере се. Тада ћемо можда разговарати”.[172][173]

До јула 2007. године Никс је живела у Аризони, у једном предграђу Финикса, Парадајс Вали, у дому који је изградила 1981. године и који је делила са братом Кристофер Никсом, његовом супругом Лори Пери Никс и њиховом ћерком Џесиком. Најавила је средином 2007. године да ће се њена кућа у Парадајс Валију наћи на продају, наводећи своје да жели да се „смањи“ и више усредсреди на своје добротворне активности, као и да је у претходној години тамо „провела само две недеље“. Кућа је стављена на тржиште са проценом да вреди 3,8 милиона долара, а касније је продата за 3 милиона.[174]

Никс је постала свештеник цркве Universal Life Church и служила је на венчању певача групе Deer Tick, Џон Маколија и певачице-текстописца Ванесе Карлтон, 27. децембра 2013. године.[175]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Албуми са бендом Бакингем Никс[уреди | уреди извор]

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

Албуми са бендом Флитвуд Мек[уреди | уреди извор]

Турнеје[уреди | уреди извор]

Награде и номинације[уреди | уреди извор]

Соло каријера[уреди | уреди извор]

Никс је била номинована за осам Греми награда и држи рекорд по броју номинација у категорији Најбољи рок наступ женског вокала, међутим, без награде.

Година Категорија Изведба (оригинални назив) Исход
1982. Најбољи рок наступ дуета или групе Stop Draggin' My Heart Around Номинација
Најбољи рок наступ женског вокала Edge of Seventeen Номинација
1984. Stand Back Номинација
1985. Најбољи албум оригиналне партитуре написан за филмски или телевизијски специјал Against All Odds Номинација
1987. Најбољи рок наступ женског вокала Talk to Me Номинација
1988. Најбољи музички видео наступа Stevie Nicks: Live at Red Rocks Номинација
1991. Најбољи рок наступ женског вокала Whole Lotta Trouble Номинација
2002. Planets of the Universe Номинација

Са групом Флитвуд Мек[уреди | уреди извор]

Никс је номинована за шест награда Греми као члан Флитвуд Мека, освојивши 1978. Греми награду за албум године за Гласине и 2003. године награду Греми - Кућа славних.

Година Категорија Изведба (оригинални назив) Исход
1978. Албум године Rumours Награда
Најбољи рок наступ дуета или групе Номинација
Најбољи аранжман вокала Go Your Own Way Номинација
1998. Најбољи поп вокални албум The Dance Номинација
Најбољи поп наступ дуета или групе Silver Springs Номинација
Најбољи рок наступ дуета или групе The Chain Номинација
2003. Најбољи албум оригиналне партитуре написан за филмски или телевизијски специјал Fleetwood Mac Награда

Филмографија[уреди | уреди извор]

Наслов Оригинални наслов Година Улога Белешке
Рок легенде: Необична платина Rock Legends: Platinum Weird 2006. Стиви Никс Телевизијски филм[192]
Целу ноћ Up All Night 2012. Стиви Никс Епизода 22, сезона 1[193]
Стиви Никс: У твојим сновима Stevie Nicks: In Your Dreams 2013. Стиви Никс Документарни филм[194]
Америчка хорор прича: Вештичије коло American Horror Story: Coven 2014. Стиви Никс Епизода 10, сезона 3[195]
Епизода 13, сезона 3[196]
Глас The Voice 2014. Стиви Никс Ментор тима Адам Левина (7. сезона)[197]
Америчка хорор прича: Апокалипса American Horror Story: Apocalypse 2018. Стиви Никс Епизода 5, сезона 8[198]
24-каратно злато: концерт 24 Karat Gold: The Concert 2020. Стиви Никс Концертни филм[199]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Stevie Nicks in LA Times”. rockalittle.com. Приступљено 2020-12-10. 
  2. ^ „Gold & Platinum”. RIAA (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  3. ^ „100 Greatest Songwriters of All Time”. Rolling Stone. Приступљено 2020-12-10. 
  4. ^ Sisario, Ben (2018-12-13). „Janet Jackson and Radiohead Lead Rock & Roll Hall of Fame Class of 2019 (Published 2018)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-12-10. 
  5. ^ „Grammy Nomintations - The Ledge”. ledge.fleetwoodmac.net. Приступљено 2020-12-10. 
  6. ^ „Stevie Nicks on the Blue Lamp”. www.inherownwords.com. Приступљено 2020-12-10. 
  7. ^ „Rolling Stone”. web.archive.org. 2008-01-16. Приступљено 2020-12-10. 
  8. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  9. ^ Ragogna, Mike; Entertainment, ContributorTrafficbeat; Vet, Music Biz (2012-10-04). „In Your Dreams Documentary Premieres at Hampton's: Chatting With Stevie Nicks, Plus Gary "Nesta" Pine's "Fussin' And Fightin'"”. HuffPost (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  10. ^ „Stevie Nicks Story pg2 - Arcadia High School ROCK Legends”. www.arcadiaapaches.com. Приступљено 2020-12-10. 
  11. ^ Fleetwood, Mick (2014-10-30). Play On: Now, Then and Fleetwood Mac (на језику: енглески). Hodder & Stoughton. ISBN 978-1-4447-5326-4. 
  12. ^ „NICKSFIX.COM”. nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  13. ^ „Stevie Nicks on Lindsey Buckingham 1”. www.inherownwords.com. Приступљено 2020-12-10. 
  14. ^ „Javier Pacheco Question and Answer Session”. web.archive.org. 2016-09-20. Приступљено 2020-12-10. 
  15. ^ „Stevie Nicks - Ask Stevie”. rockalittle.com. Приступљено 2020-12-10. 
  16. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  17. ^ „Music: Lindsey Buckingham in Two Worlds”. Mixonline (на језику: енглески). 2011-02-01. Приступљено 2020-12-10. 
  18. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  19. ^ News, A. B. C. „Stevie Nicks in Her Own Words”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  20. ^ а б в „Stevie Nicks 2009 - The Chris Isaak Hour 4”. 
  21. ^ „Stevie Nicks on Rhiannon”. www.inherownwords.com. Приступљено 2020-12-10. 
  22. ^ „Stevie Nicks on Landslide”. www.inherownwords.com. Приступљено 2020-12-10. 
  23. ^ „Stevie Nicks tells the story behind "Landslide"”. Performing Songwriter Ent., LLC (на језику: енглески). 2013-05-26. Приступљено 2020-12-10. 
  24. ^ Stone, Rolling; Stone, Rolling (2003-12-11). „500 Greatest Songs of All Time”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  25. ^ „Stevie Nicks - Behind the Music”. rockalittle.com. Приступљено 2020-12-10. 
  26. ^ „Stevie Nicks Wins in a ‘Landslide’ at BMI Country Awards; Steele Named Songwriter of the Year”. BMI.com (на језику: енглески). 2003-11-03. Приступљено 2020-12-10. 
  27. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  28. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  29. ^ „Stevie Nicks on Lindsey Buckingham 2”. www.inherownwords.com. Приступљено 2020-12-10. 
  30. ^ Rooksby, Rikky (2004). Fleetwood Mac: The Complete Guide to Their Music (на језику: енглески). Omnibus Press. ISBN 978-1-84449-427-9. 
  31. ^ Кејлат, Кен (2012). Making Rumours the inside story of the classic Fleetwood Mac album. стр. 292—294. ISBN 978-1-118-28286-1. 
  32. ^ Spanos, Brittany; Spanos, Brittany (2017-08-17). „'Silver Springs': Inside Fleetwood Mac's Great Lost Breakup Anthem”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  33. ^ Furman, Leah (2003). Rumours Exposed: The Unauthorized Biography of Fleetwood Mac (на језику: енглески). Citadel Press. ISBN 978-0-8065-2472-6. 
  34. ^ „NICKSFIX.COM”. nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  35. ^ „Go Your Own Way : Fleetwood Mac UK”. www.fleetwoodmac-uk.com. Приступљено 2020-12-10. 
  36. ^ „Fleetwood Mac - The Rumour Mill, Classic Rock, June 2003”. www.fleetwoodmac-uk.com. Приступљено 2020-12-10. 
  37. ^ „NICKSFIX.COM”. nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  38. ^ „NICKSFIX.COM”. nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  39. ^ Rockwell, John (1982-09-16). „ROCK CONCERT: FLEETWOOD MAC ON 'MIRAGE' TOUR (Published 1982)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-12-10. 
  40. ^ Not Shy - Walter Egan | Songs, Reviews, Credits | AllMusic (на језику: енглески), Приступљено 2020-12-10 
  41. ^ Palmer, Robert (1981-08-01). „POP: TOM PETTY AND HEARTBREAKERS IN JERSEY (Published 1981)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-12-10. 
  42. ^ „Stevie Nicks on her Journal, Prose & Poetry”. www.inherownwords.com. Приступљено 2020-12-10. 
  43. ^ „The Tuscaloosa News - Претрага архиве Google вести”. news.google.com. Приступљено 2020-12-10. 
  44. ^ „Album Search for "bella donna"”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  45. ^ „Stevie Nicks on Robin Snyder Anderson”. www.inherownwords.com. Приступљено 2020-12-10. 
  46. ^ „Stevie Nicks: a survivor's story”. The Telegraph (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  47. ^ „Stevie Nicks: The men, the music, the menopause”. the Guardian (на језику: енглески). 2011-03-25. Приступљено 2020-12-10. 
  48. ^ „Stevie Nicks on the Girls: SharonCelani & Lori Perry-Nicks”. www.inherownwords.com. Приступљено 2020-12-10. 
  49. ^ „Stevie Nicks on Rock A Little”. www.inherownwords.com. Приступљено 2020-12-10. 
  50. ^ „Stevie Nicks: a survivor's story”. The Telegraph (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  51. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  52. ^ „Other Side Of The Mirror Interview p2”. 
  53. ^ „NICKSFIX.COM”. nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  54. ^ „Stevie Nicks on Rooms on Fire”. www.inherownwords.com. Приступљено 2020-12-10. 
  55. ^ „benzo.org.uk - Stevie Nicks: "Klonopin - more deadly than coke"”. www.benzo.org.uk. Приступљено 2020-12-10. 
  56. ^ „Stevie Nicks: a survivor's story”. The Telegraph (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  57. ^ „Go Your Own Way : Fleetwood Mac UK”. www.fleetwoodmac-uk.com. Приступљено 2020-12-10. 
  58. ^ Furman, Leah (2003). Rumours Exposed: The Unauthorized Biography of Fleetwood Mac (на језику: енглески). Citadel Press. стр. 203. ISBN 978-0-8065-2472-6. 
  59. ^ „Timespace: The Best of Stevie Nicks by Stevie Nicks | MTV”. web.archive.org. 2014-10-30. Приступљено 2020-12-10. 
  60. ^ Reeves, Catriona (2012-06-29). „Fleetwood Mac: 25 Years, The Chain 4 CD box set review”. Louder Than War (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  61. ^ Дерогатис, Џим (2003). Milk it!. ISBN 0-306-81271-1. 
  62. ^ „NICKSFIX.COM”. nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  63. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 2013-07-28. Приступљено 2020-12-10. 
  64. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 2013-07-28. Приступљено 2020-12-10. 
  65. ^ „Whenever I Call You, Friend: Stevie Nicks’ Greatest Collaborations « Radio.com”. web.archive.org. 2014-10-10. Приступљено 2020-12-10. 
  66. ^ Staff, MTV News. „"Party Of Five" Soundtrack Due in '96”. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  67. ^ „The Blue Letter Archives”. web.archive.org. 2014-10-10. Приступљено 2020-12-10. 
  68. ^ „Lakeland Ledger - Претрага архиве Google вести”. news.google.com. Приступљено 2020-12-10. 
  69. ^ „Gold Dust Woman: A Q&A With Stevie Nicks | Page 4 of 4 | American Songwriter”. web.archive.org. 2014-10-10. Приступљено 2020-12-10. 
  70. ^ „Stevie Nicks interview”. rockalittle.com. Приступљено 2020-12-10. 
  71. ^ „Silver Springs”. web.archive.org. 2016-03-03. Приступљено 2020-12-11. 
  72. ^ Spanos, Brittany; Spanos, Brittany (2017-08-17). „'Silver Springs': Inside Fleetwood Mac's Great Lost Breakup Anthem”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  73. ^ „Fleetwood Mac”. GRAMMY.com (на језику: енглески). 2020-11-23. Приступљено 2020-12-11. 
  74. ^ „Fleetwood Mac: inducted in 1998 | The Rock and Roll Hall of Fame and Museum”. web.archive.org. 2014-10-09. Приступљено 2020-12-11. 
  75. ^ „Fleetwood Mac”. web.archive.org. 2014-05-07. Приступљено 2020-12-11. 
  76. ^ „Stevie Nicks Interview on KLOS”. rockalittle.com. Приступљено 2020-12-11. 
  77. ^ „The Blue Letter Archives”. web.archive.org. 2004-07-06. Приступљено 2020-12-11. 
  78. ^ „Entertainment Weekly Online”. rockalittle.com. Приступљено 2020-12-11. 
  79. ^ Archive-Frank-Tortorici. „Bjork, Joni Mitchell Reign Over Walden Woods Benefit”. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  80. ^ „Stevie Nicks - Wall of Sound Interview”. web.archive.org. 2016-03-05. Приступљено 2020-12-11. 
  81. ^ „Stevie Nicks - Time Out New York Interview”. web.archive.org. 2016-03-04. Приступљено 2020-12-11. 
  82. ^ „Stevie Nicks Is Ready For 'Trouble' | Billboard”. web.archive.org. 2014-10-06. Приступљено 2020-12-11. 
  83. ^ Archive-Tina-Johnson. „Dallas Austin Discusses Working With Stevie Nicks”. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  84. ^ „Stevie Nicks - Mix 96.9 Interview”. rockalittle.com. Приступљено 2020-12-11. 
  85. ^ „Complete List Of Grammy Nominees”. www.cbsnews.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  86. ^ „Stevie Nicks - PRNewswire”. rockalittle.com. Приступљено 2020-12-11. 
  87. ^ „Stevie Nicks: Rock Singer”. PEOPLE.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  88. ^ „Ep. 043 | Stevie Nicks | Behind The Music | Episode Summary, Highlights, and Recaps | VH1.com”. web.archive.org. 2014-10-10. Приступљено 2020-12-11. 
  89. ^ „Bronchitis Knocks Nicks Off Tour | Billboard”. web.archive.org. 2014-09-30. Приступљено 2020-12-11. 
  90. ^ Dansby, Andrew; Dansby, Andrew (2001-09-13). „Many Concerts Cancelled After 9/11 Attacks”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  91. ^ Blackman, Guy (2006-02-12). „A magical life”. The Age (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  92. ^ „Pop DVD: Fleetwood Mac, Destiny Rules”. the Guardian (на језику: енглески). 2004-09-10. Приступљено 2020-12-11. 
  93. ^ „The Blue Letter Archives”. web.archive.org. 2014-12-05. Приступљено 2020-12-11. 
  94. ^ „McGraw Leads Seven Top 10 Debuts Onto Billboard 200 | Billboard”. web.archive.org. 2018-09-29. Приступљено 2020-12-11. 
  95. ^ „Bella Donna | Bella Donna | Casino Connection Atlantic City”. archive.is. 2014-09-22. Приступљено 2020-12-11. 
  96. ^ „Stevie Nicks To Join Chris Isaak On Tour :: Blogs :: :: Paste”. web.archive.org. 2014-10-10. Приступљено 2020-12-11. 
  97. ^ „Stevie Nicks Is Looking Back, Charging Forward on New Album”. web.archive.org. 2014-10-10. Приступљено 2020-12-11. 
  98. ^ Azzopardi, Chris (2011-05-05). „Stevie Nicks talks gays, 'Glee' controversy and losing weight... with her own music?”. Pride Source (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  99. ^ „Chart Highlights: Rodney Atkins Takes 'Back Road' To No. 1 On Country Songs | Billboard”. web.archive.org. 2013-07-28. Приступљено 2020-12-11. 
  100. ^ „Stevie Nicks Reveals the Inspiration Behind New Single ‘For What It’s Worth’ « WCBS-FM 101.1”. web.archive.org. 2013-09-21. Приступљено 2020-12-11. 
  101. ^ Stone, Rolling; Stone, Rolling (2011-07-29). „Stevie Nicks Performs New Single on 'Leno'”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  102. ^ Knox, David. „Stevie Nicks on The X Factor | TV Tonight”. https://tvtonight.com.au/ (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  103. ^ „Stevie Nicks Discusses Her New Album and Performs on 'The Talk' (VIDEO)”. web.archive.org. 2014-10-11. Приступљено 2020-12-11. 
  104. ^ „Stevie Nicks Performs in New York City « Q105”. web.archive.org. 2014-10-10. Приступљено 2020-12-11. 
  105. ^ „Rod Stewart and Stevie Nicks announce North American 'Heart and Soul' tour dates | abc7.com”. web.archive.org. 2014-10-10. Приступљено 2020-12-11. 
  106. ^ „Legendary Ladies of Rock Perform on The Oprah Winfrey Show « WCBS-FM 101.1”. web.archive.org. 2014-10-10. Приступљено 2020-12-11. 
  107. ^ „'Dancing With the Stars' results recap: The Finals Countdown”. web.archive.org. Приступљено 2020-12-11. 
  108. ^ „Beastie Boys Score No. 2 Debut on Billboard 200, Adele Holds at No. 1 | Billboard”. web.archive.org. 2013-03-22. Приступљено 2020-12-11. 
  109. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2017-02-22. Приступљено 2020-12-11. 
  110. ^ Semigran, Aly. „Fleetwood Mac Teach 'Glee' Kids A Lesson On Rumours”. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  111. ^ „Stevie Nicks Calls New Album 'My Own Little 'Rumours | Billboard”. web.archive.org. 2013-06-19. Приступљено 2020-12-11. 
  112. ^ „Beastie Boys Score No. 2 Debut on Billboard 200, Adele Holds at No. 1 | Billboard”. web.archive.org. 2013-03-22. Приступљено 2020-12-11. 
  113. ^ „Buddy Holly is Alive and Well on Ganymede - Blog - BUDDY HOLLY Has Great Company on Ganymede”. web.archive.org. 2011-09-03. Приступљено 2020-12-11. 
  114. ^ „Participants » Listen to Me: True Great Original” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  115. ^ „Paste Magazine: Stevie Nicks Stays Gold”. www.stevienicksofficial.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  116. ^ „Nirvana/Paul McCartney collaboration to feature on Dave Grohl's 'Sound City' soundtrack | News | NME.COM”. web.archive.org. 2012-12-18. Приступљено 2020-12-11. 
  117. ^ Cubarrubia, R. J.; Cubarrubia, R. J. (2013-04-30). „Fleetwood Mac Release 'Extended Play' EP”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  118. ^ „Stevie Nicks Biography”. www.goodreads.com. Приступљено 2020-12-11. 
  119. ^ Edwards, Gavin; Edwards, Gavin (2013-12-03). „Stevie Nicks Spills 'American Horror Story' Secrets”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  120. ^ „Stevie Nicks - Rhiannon (American Horror Story)”. 
  121. ^ „Has anyone ever written anything for you - Stevie Nicks”. 
  122. ^ „Seven Wonders- Stevie Nicks- AHS Scene”. 
  123. ^ „Stevie Nicks - Gypsy / AHS”. 
  124. ^ „Stevie Nicks on Her AHS Cameo, Katy Perry and John Mayer and More!”. Us Weekly (на језику: енглески). 2014-01-08. Приступљено 2020-12-11. 
  125. ^ „Stevie Nicks on Her AHS Cameo, Katy Perry and John Mayer and More!”. Us Weekly (на језику: енглески). 2014-01-08. Приступљено 2020-12-11. 
  126. ^ Seikaly, Andrea; Seikaly, Andrea (2014-05-14). „Stevie Nicks Honored by Adam Levine, Shakira, Sheryl Crow at BMI Pop Awards”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  127. ^ Staff, C. N. N. „Stevie Nicks joins 'The Voice'”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  128. ^ „About | Stevie Nicks”. web.archive.org. 2017-04-17. Приступљено 2020-12-11. 
  129. ^ Nickslive. „Pre-Order LIMITED EDITION "Crystal Visions…The Very Best of Stevie Nicks " Double Vinyl”. Приступљено 2020-12-11. 
  130. ^ „STEVIE NICKS ANNOUNCES 27 CITY NORTH AMERICAN 24 KARAT GOLD TOUR WITH PRETENDERS”. www.stevienicksofficial.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  131. ^ Phillips, Amy. „Lana Del Rey and Stevie Nicks Team Up for New Song on Lust for Life”. Pitchfork (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  132. ^ „Dreams Unwind: Lana Del Rey In Conversation With Stevie Nicks”. V Magazine. Приступљено 2020-12-11. 
  133. ^ March 29, Ultimate Classic Rock StaffPublished:; 2019. „Stevie Nicks Inducted Into Rock and Roll Hall of Fame”. Ultimate Classic Rock (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  134. ^ „Stevie Nicks announces '24 Karat Gold' live album and concert film | NME”. NME | Music, Film, TV, Gaming & Pop Culture News (на језику: енглески). 2020-09-16. Приступљено 2020-12-11. 
  135. ^ Yoo, Noah. „Stevie Nicks Shares New Song “Show Them the Way””. Pitchfork (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-11. 
  136. ^ „High Times Magazine”. rockalittle.com. Приступљено 2020-12-10. 
  137. ^ „Stevie Nicks, Fleetwood Mac, Melissa Etheridge & Celebrity Memorabilia & Collectibles”. www.geocities.ws. Приступљено 2020-12-10. 
  138. ^ „Stevie Nicks - WSRS”. rockalittle.com. Приступљено 2020-12-10. 
  139. ^ Hiatt, Brian; Hiatt, Brian (2015-01-29). „Stevie Nicks: A Rock Goddess Looks Back”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  140. ^ „Review: Fleetwood Mac at American Airlines Center | The Star Telegram”. web.archive.org. 2014-12-29. Приступљено 2020-12-10. 
  141. ^ „News & Culture | Style | Stevie Nicks”. web.archive.org. 2007-10-05. Приступљено 2020-12-10. 
  142. ^ „Stevie Nicks: Rock follies”. The Independent (на језику: енглески). 2007-10-06. Приступљено 2020-12-10. 
  143. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  144. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  145. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  146. ^ Ferla, Ruth La (2009-04-08). „Still Dressing for Stevie (Published 2009)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-12-10. 
  147. ^ „GP Solo & Small Firm Lawyer - April/May 1999”. web.archive.org. 2016-09-23. Приступљено 2020-12-10. 
  148. ^ „Annotation :: Velvet Underground”. www.inherownwords.com. Приступљено 2020-12-10. 
  149. ^ „Spin”. rockalittle.com. Приступљено 2020-12-10. 
  150. ^ „Spin”. rockalittle.com. Приступљено 2020-12-10. 
  151. ^ „The Popdose Interview: Belinda Carlisle”. Popdose (на језику: енглески). 2013-03-15. Приступљено 2020-12-10. 
  152. ^ „Stevie Nicks - CMT Interview with Dixie Chicks”. rockalittle.com. Приступљено 2020-12-10. 
  153. ^ „iio - Bio - Nadia Ali”. web.archive.org. 2014-11-04. Приступљено 2020-12-10. 
  154. ^ Stone, Rolling; Stone, Rolling (2011-04-25). „Best of Rock 2011: Picks From Taylor Swift, Bon Iver, Wiz Khalifa and More”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  155. ^ „Taylor Swift sings her way from victim to hero, triumphs at Grammys - City Brights: Margot Magowan”. web.archive.org. 2014-02-21. Приступљено 2020-12-10. 
  156. ^ „Vanessa Carlton Is Like BFF With Stevie Nicks”. idolator. 2007-10-26. Приступљено 2020-12-10. 
  157. ^ „"Just friends" :: Cosmopolitan”. web.archive.org. 2014-02-21. Приступљено 2020-12-10. 
  158. ^ Fuse (на језику: енглески), Приступљено 2020-12-10 
  159. ^ „The Roots Of... Eminem | NME”. NME | Music, Film, TV, Gaming & Pop Culture News (на језику: енглески). 2013-10-28. Приступљено 2020-12-10. 
  160. ^ „Stevie Nicks Wins in a ‘Landslide’ at BMI Country Awards; Steele Named Songwriter of the Year”. BMI.com (на језику: енглески). 2003-11-03. Приступљено 2020-12-10. 
  161. ^ Ditzian, Eric. „Taylor Swift Shares The Stage With Stevie Nicks At The Grammys”. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  162. ^ „Stevie Nicks on Robin Snyder Anderson”. www.inherownwords.com. Приступљено 2020-12-10. 
  163. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Приступљено 2020-12-10. 
  164. ^ „Stevie Nicks: a survivor's story”. The Telegraph (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  165. ^ Furman, Leah (2003). Rumours Exposed: The Unauthorized Biography of Fleetwood Mac (на језику: енглески). Citadel Press. стр. 127. ISBN 978-0-8065-2472-6. 
  166. ^ „Stevie Nicks: a survivor's story”. The Telegraph (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  167. ^ Blackman, Guy (2006-02-12). „A magical life”. The Age (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  168. ^ „Stevie Nicks on Love, Loss and What She Wears | MORE Magazine”. web.archive.org. 2014-02-21. Приступљено 2020-12-10. 
  169. ^ „Stevie Nicks on Her AHS Cameo, Katy Perry and John Mayer and More!”. Us Weekly (на језику: енглески). 2014-01-08. Приступљено 2020-12-10. 
  170. ^ „https://twitter.com/stevienicks/status/1293322603948638208”. Twitter (на језику: српски). Приступљено 2020-12-10.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  171. ^ „Stevie Nicks interview - Access Hollywood”. 
  172. ^ „Stevie Nicks Tells Lindsay Lohan To 'Stand Back' About Playing Her In Movie - omg! news on Yahoo!”. web.archive.org. 2009-04-14. Приступљено 2020-12-10. 
  173. ^ „Stevie Nicks: Lindsay Lohan will 'never' get to play me in a movie 'unless she cleans up her life' - New York Daily News”. web.archive.org. 2011-11-12. Приступљено 2020-12-10. 
  174. ^ www.bizjournals.com https://www.bizjournals.com/phoenix/stories/2008/01/14/story5.html. Приступљено 2020-12-10.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  175. ^ „Queen Witch Stevie Nicks Officiated a Wedding This Weekend”. Jezebel (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  176. ^ „White Winged Dove Tour (1981)”. STEVIE NICKS INFO (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  177. ^ „The Wild Heart Tour (1983)”. STEVIE NICKS INFO (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  178. ^ „Rock a Little Tour (1986)”. STEVIE NICKS INFO (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  179. ^ „The Other Side of the Mirror Tour (1989)”. STEVIE NICKS INFO (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  180. ^ „Whole Lotta Trouble Tour (1991)”. STEVIE NICKS INFO (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  181. ^ „Street Angel Tour (1994)”. STEVIE NICKS INFO (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  182. ^ „Enchanted Tour (1998 )”. STEVIE NICKS INFO (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  183. ^ „1999-2000 Pondering the Millennium Shows”. STEVIE NICKS INFO (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  184. ^ „Trouble in Shangri-La Tour (2001)”. STEVIE NICKS INFO (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  185. ^ „2005 Two Voices Tour (Stevie Nicks/Don Henley)”. STEVIE NICKS INFO (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  186. ^ а б „The 2006 Stevie Shows”. web.archive.org. 2009-05-10. Приступљено 2020-12-10. 
  187. ^ „Stevie Nicks ”Crystal Visions” Tour 2007”. waddywachtelinfo.com. Приступљено 2020-12-10. 
  188. ^ Nickslive. „STEVIE NICKS SOUNDSTAGE SESSIONS LIVE IN CHICAGO”. Приступљено 2020-12-10. 
  189. ^ „Rod Stewart & Stevie Nicks Announce The Heart & Soul 2011 North Ameri…”. archive.is. 2012-07-09. Приступљено 2020-12-10. 
  190. ^ „2011-2012 In Your Dreams Tour ~ STEVIE NICKS.INFO”. web.archive.org. 2017-06-26. Приступљено 2020-12-10. 
  191. ^ „24 Karat Gold Tour”. STEVIE NICKS INFO (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  192. ^ Rock Legends: Platinum Weird (TV Movie 2006) - IMDb, Приступљено 2020-12-11 
  193. ^ Griffiths, James (2012-03-29), Letting Go, Christina Applegate, Maya Rudolph, Jennifer Hall, Will Arnett, Broadway Video, Universal Television, Приступљено 2020-12-10 
  194. ^ Stevie Nicks: In Your Dreams (2013) - IMDb, Приступљено 2020-12-11 
  195. ^ Gomez-Rejon, Alfonso (2014-01-08), The Magical Delights of Stevie Nicks, Sarah Paulson, Taissa Farmiga, Frances Conroy, Evan Peters, Brad Falchuk Teley-Vision, Ryan Murphy Productions, 20th Century Fox Television, Приступљено 2020-12-10 
  196. ^ Gomez-Rejon, Alfonso (2014-01-29), The Seven Wonders, Sarah Paulson, Taissa Farmiga, Frances Conroy, Evan Peters, 20th Century Fox Television, Brad Falchuk Teley-Vision, Ryan Murphy Productions, Приступљено 2020-12-10 
  197. ^ "The Voice" The Results Show (TV Episode 2011) - IMDb, Приступљено 2020-12-11 
  198. ^ Horder-Payton, Gwyneth (2018-10-10), Boy Wonder, Sarah Paulson, Evan Peters, Adina Porter, Billie Lourd, FX Network, Brad Falchuk Teley-Vision, Ryan Murphy Productions, Приступљено 2020-12-11 
  199. ^ Stevie Nicks 24 Karat Gold the Concert (2020) - IMDb, Приступљено 2020-12-11 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Undriyuni:_Стиви_Никс&oldid=27456879”