Крњеуша

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крњеуша

Поглед на Крњеушу са брда Бећиница
Поглед на Крњеушу са брда Бећиница

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација БиХ
Кантон Застава Унско-санског кантона Унско-сански кантон
Општина Општина Босански Петровац
Становништво
Становништво (1991) 958
Положај
Координате 44°41′24″N 16°13′37″E / 44.6900, 16.2269
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Крњеуша на мапи БиХ
{{{alt}}}
Крњеуша
Крњеуша на мапи БиХ
Остали подаци


Координате: 44° 41′ 24" СГШ, 16° 13′ 37" ИГД

Крњеуша је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Босански Петровац које припада ентитету Федерација Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 958 становника.

Географија[уреди]

Крњеуша се налази на висоравни коју чине крашка поља између планинског масива Грмеча и околних планина (Осјеченица, Клековача, Пљешивица), а која се протеже правцем Бихаћ-Кључ, са надморском висином између 500 и 600 метара. Крњеуша је од Босанског Петровца удаљена нешто више 20 км, као и од Босанске Крупе, док је од Бихаћа удаљена нешто мање од 40 км. Кроз насеље Крњеушу пролази пут M 14.2, који је углавном није асфалтиран, а који повезује Босански Петровац и Босанску Крупу. Локалним путем у дужини од 8 км, код насеља Врточе, Крњеуша је повезана са путем АВНОЈ-а (Бихаћ-Јајце).

Култура[уреди]

У Крњеуши се налази храм Српске православне цркве посвећен Успенију Пресвете Богородице, подигнут 1896. године.

Привреда[уреди]

Крњеуша, са околним селима, у периоду после 2000. године, има 500-1000 становника, повратника српске националности, који се претежно баве пољопривредом. У месту је била развијена прерада дрвета, још од пре Другог светског рата. Након ратних дешавања у рату 1992-1995. године, индустријска постројења, пилана и фабрика намештаја „Фана“ су девастиране.

Становништво[уреди]

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, насељено мјесто Крњеуша имало је 958 становника, од чега су апсулутну већину чинили Срби.

Националност[1] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 931 847 902
Југословени 13 19
Хрвати 4 3 3
Муслимани 1
остали и непознато 10 1
Укупно 958 870 906
Демографија
Година Становника
[1]
1961. 894
1971. 906
1981. 870
1991. 958

Извори[уреди]

  1. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]