Култура звонастих пехара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Распрострањеност културе пехара

Култура пехара или Народ пехара (нем. Glockenbecherkultur), од око 2800-1900. п. н. е. је израз који се користи за географски расејану археолошку културу праисторијске западне западне Европе која је трајала од касног неолита до раног бронзаног доба. Израз је први користио Џон Аберкромби, који је дао име према пехару (чаши) за пиће.

Примери предмета из времена културе пехара

Културу пехара одликује честа употреба керамичких посуда профила изврнутог звона. Посуде су квалитетно израђене, обично су црвене или црвенкасто-браон боје, са украсима у виду хоризонталних трака. У прво време декорације су биле сличне на целом подручју културе пехара, док су се касније развили реионални стилови. Постоји теорија по којој су се пехари појавили када је алкохол ушао у употребу као пиће у Европи. На неким примерцима керамике нађени су трагови пива или медовине. Сви пехари нису коришћени као чаше. Постоје и они који су служили као посуде за топљење руде бакра, неки су служили као зделе за храну, а постоје и они који су служили као урне за сахрањивање.

Спољашње везе[уреди]