Лариса Латињина
| Овај чланак нема никакве независне и поуздане изворе. Према правилима о биографијама живих особа, он мора садржати изворе. Помозите да се чланак унапреди тако што ћете му додати неутралне, проверљиве и поуздане изворе. Напомена: Контроверзне тврдње о живим особама које немају референцу или је референца коју имају непоуздана — без обзира да ли је тврдња позитивна, негативна, неутрална или само мало вероватна — мора бити одмах уклоњена без икакве дискусије. |
| Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
| Лариса Латињина | |
|---|---|
| Датум рођења: | 27. децембар 1934. |
| Место рођења: | Херсон (СССР) |
Лариса Семјоновна Латињина (рус. Лариса Семёновна Латынина; Херсон, 27. децембар 1934) је бивша совјетска (украјинска) гимнастичарка и другa на листи спортиста са највише медаља на Олимпијским играма - укупно 18, и то 9 златних, 5 сребрних и 4 бронзане; на Олимпијским играма у Мелбурну 1956, Риму 1960. и Токију 1964. На четири Светска првенства (1954, ‘58, ’62. и ’66.) Латињина такође бележи импозантан биланс - осваја 9 златних, 4 сребрне и 1 бронзану медаљу, док са три Европска првенства (1957, ’61. и ’65.) доноси 7 златних, 6 сребрних и 1 бронзану медаљу.
Тренер јој је био Александар Мишаков, који је био и тренер још једног славног совјетског гимнастичара, Олимпијског побједника, Бориса Шаклина.
Биографија [уреди]
Рођена је као Лариса Дири 27. децембра 1934. у граду Херсон, у Украјини, у тадашњем Совјетском Савезу. Прво се почела бавити балетом, али кад се њен кореограф одселио, прешла је на гимнастику. С 19 година се први пут представила свету, 1954. године на Светском првенству у гимнастици, када је почео њен велики низ, суделујући у освајању злата у екипном вишебоју. Удала се 1955.
Свој олимпијски поход почиње на Олимпијским играма у Мелбурну, 1956. године када у борби са Мађарицом Агнес Келети постала најуспешнија гимнастичарка Игара. Латињина је победила Келети у вишебоју и предводила совјетске гимнастичарке до победе у екипном вишебоју. Осваја и злато у вежби на тлу (дели га с Келети), злато у прескоку, сребрну медаљу у двовисинском разбоју и екипну бронзану медаљу (деле је с Пољском) у, касније укинутој дисциплини, преносним справама. Келети такође осваја шест медаља: четири златне и две сребрне.
Велики успех Латињина постиже на Светском првенству, 1958. године, где осваја 5 од 6 наслова, дакле готово све титуле, осим сребра на тлу. Оно што је остало у аналима јест чињеница да је то постигла – трудна. Она је поново главни фаворит гимнастичких такмичења на Олимпијским играма у Риму, 1960. године, где опет побеђује у вишебоју (совјетске гимнастичарке освајају прва четири места), осваја злато у екипном вишебоју, брани и злато у вежби на тлу, осваја и две сребрне медаље, у вежбама на греди и двовисинском разбоју, те закључује збирку бронзаном медаљом у прескоку.
На Светском првенству 1962. године осваја три златне, две сребрне и једну бронзану медаљу.
На Олимпијским играма у Токију, 1964. године Латињина је поражена у вишебоју од нове звезде светске гимнастике – чехословакиње Вере Чаславске, али осваја златне медаљу у екипном вишебоју, и у вежби на тлу, обе златне медаље као треће у низу (на трима ОИ). Осваја сребро у прескоку као и две бронзане медаље, на греди и двовисинском разбоју, чиме завршава своју блиставу олимпијску каријеру. На тим ОИ имала је већ 30 година, а то су године у којима су данашње гимнастичарке одавно престале са такмичењима.
Након Светског првенства 1966. године, где осваја сребрну медаљу у екипном вишебоју, Латињина се повлачи и почиње радити као гимнастички тренер.
Уврштена је у Међународну кућу славних жена спортиста (International Women's Sports Hall of Fame) 1985, а, у Међународну гимнастичку кућу славних (International Gymnastics Hall of Fame), тек 1998. године.
Данас живи у Јапану.
Каријера [уреди]
| Година | Првенство | медаље и дисциплине |
|---|---|---|
| 1954 | СП | 1 златна медаља (екипни вишебој) |
| 1956 | ОИ | 4 златне медаље (екипни вишебој, вишебој, прескок и тло) 1 сребрна медаља (двовисински разбој) 1 бронзана медаља (преносне справе) |
| 1957 | ЕП | 5 златних медаља (вишебој, прескок, двовисински разбој, греда и тло) |
| 1958 | СП | 5 златних медаља (екипни вишебој, вишебој, прескок, двовисински разбој и греда) 1 сребрна медаља (тло) |
| 1960 | ОИ | 3 златне медаље (екипни вишебој, вишебој и тло) 2 сребрне медаље (двовисински разбој и греда) 1 бронзана медаља (прескок) |
| 1961 | ЕП | 2 златне медаље (вишебој и тло) 2 сребрне медаље (двовисински разбој и греда) |
| 1962 | СП | 3 златне медаље (екипни вишебој, вишебој и тло) 2 сребрне медаље (прескок и греда) 1 бронзана медаља (двовисински разбој) |
| 1964 | ОИ | 2 златне медаље (екипни вишебој и тло), 2 сребрне медаље (вишебој и прескок) 2 бронзане медаље (двовисински разбој и греда) |
| 1965 | ЕП | 4 сребрне медаље (вишебој, двовисински разбој, греда и тло) 1 бронзана медаља (прескок) |
| 1966 | СП | 1 сребрна медаља (екипни вишебој) |
Спољашње везе [уреди]
- Рођени 1934.
- Совјетски гимнастичари
- Олимпијски победници у гимнастици
- Освајачи олимпијских медаља у гимнастици
- Гимнастика на Летњим олимпијским играма 1956.
- Совхетски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1956.
- Гимнастика на Летњим олимпијским играма 1960.
- Совхетски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1960.