Филип VI Валоа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Филип VI Валоа

Филип VI
Филип VI

Датум рођења 1293.
Датум смрти 22. август 1350.
Место смрти Куломб (код Шартра) (Француска)
Гроб Базилика Сен Дени
Титула Краљ Француске
Период 13281350
Претходник/ци Шарл IV Лепи
Наследник/ци Жан II Добри
Порекло и породица
Династија Валоа
Отац Шарл, гроф од Валоа
Мајка Маргарет Анжујска
Потомство Жан II
Филип, војвода од Орлеана
Жана

Филип VI Валоа (фр. Philippe VI de France, Philippe de Valois, 12931350) био је француски краљ од 1328. до 1350. године. Оснивач је династије Валоа. Започео је Стогодишњи рат. Отац му је Карло Валоа, брат Филипа IV Лепог.

Успон на трон[уреди]

Краљ Карло IV Лепи умире 1328. без мушких наследника. Тиме се ствара криза. Била су два главна претендента за престо и неколико мањих. Један од главних претендената за престо је био енглески краљ Едвард III преко своје мајке Изабеле Француске. Филип VI Валуа долази на трон на основу захтева да се спроводи Салијски закон, по коме наслеђивање не може да иде преко женске линије. Отац му је био брат краља Филипа IV Лепог, тако да је његово право наслеђено по мушкој линији.

Међутим, Филип VI Валоа није наследник Јоване I од Наваре, чије наследство је укључивало краљевство Наваре, као и Шампања, Трој и Бриј. Те територије су биле у персоналној унији са Француском након венчања краља Филипа IV Лепог и Јоване I од Наваре. Иста краљевска бирократска машинерија је водила те територије, као и осталу Француску.

Законити наследник тих територија је Јована II од Наваре, ћерка француског краља Луја X. Филип VI Валоа предаје Навару Јовани II од Наваре, а за Шампању су склопили споразум, по коме Јована II од Наваре добија делове Нормандије као компензацију за Шампању.

Владавина[уреди]

Почиње владати победом у Фландрији у бици код Касела у августу 1328. године. Поново поставља на власт у Фландрији Луја I Фландријског, који је народном побуном био збачен са власти.

У почетку је био у пријатељским односима са Едвардом III. Чак су планирали заједнички крсташки рат 1332, али нису га никад извели. Болна тачка односа је био статус војводства Аквитаније. Едвард III је имао домаћих проблема па прихвата Филип VI Валоа као краља Француске у замену за Аквитанију. Кад је Едвард III кренуо 1333. у рат против Шкота, Филип VI Валоа тражи Аквитанију. Ту се се напетости повећале. После пораза Шкота, шкотски краљ Давид II налази 1334. уточиште код Филипа VI Валое. Филип VI захтева повратак Давида II на шкотски престо, што разљућује Едварда III.

До 1336, Едвард III и Филип VI Валоа били су у непријатељским односима, али још не у рату. Едвард III нуди уточиште једном пребегу из Француске Роберу III Артуа, бившем саветнику француског краља, који је фалсификовао документе у покушају добијања наследства. Француска га је прогањала, а Едвард III му даје племство, па Филип VI Валоа проглашава рат 24. маја 1337, под изговором да је Едвард III утврдио Аквитанију да би се побунио. Тиме почиње Стогодишњи рат.

Стогодишњи рат[уреди]

Филип VI Валоа улази у Стогодишњи рат са позиција силе. Француска је била богатија и имала је готово 7 пута више становништва од Енглеске. Осим тога била је на врхунцу средњовековне славе. У почетку Французи су били успешнији.

Битка код Слија[уреди]

На мору Французи су нападали и палили градове на јужним и југоисточним деловима Енглеске. Енглези су изводили понеку одмазду, али Французи су били много јачи. Филип VI Валоа издаје наредбе 1339. да се припреми инвазија Енглеске и у ту сврху почиње припремати флоту код Слија. Међутим у јуну 1340. Енглези нападају луку и уништавају француску флоту у бици код Слија јуна 1340. године. Тиме је окончана опасност инвазије на Енглеску.

Копнене операције[уреди]

Филип VI успешнији на почетку рата[уреди]

У копненом рату Едвард III се концентрисао на Фландрију и Холандију, где добија савезнике дипломатијом и поткупљивањем. У првом нападу на Пикардију 1339. Филип одбија да се суочи са Енглезима, па Едвард није могао чекати, јер је остао без новца. Враћа се у Енглеску да подигне још новца. Враћа се јула 1340, па опседа Турне. Филип опкољава нападаче, али не нуди битку. Едвард III поново остаје без новца и тајно напушта Фландрију, да избегне оне који су му позајмили новац.

Рат за Бретању[уреди]

Рат је у том почетном делу био успешан за Филипа. Успешно је спроводио фабијанску стратегију избегавања битке, чиме је противника доводио до нагомилавања дугова. Током 1341. конфликт око наследства војводства Бретање претвара се у Рат за бретонско насљеђе. У том рату Француска и Енглеска подржавају два супротстављена претендента. Градови прелазе неколико пута из руке у руку, а Енглези постављају своје гарнизоне у Бретањи. Још увек је Филип био надмоћнији. Долази до преговора 1343, али Филип одбија Едвардов предлог да се рат заврши предајом војводства Аквитаније Едварду под пуни суверенитет.

Енглески напад 1345. и пад Нормандије[уреди]

Следећи напад уследио је 1345, када Енглези враћају поједине градове у Аквитанији изгубљене у Сан Сардоском рату. У Бретањи су Енглези такође остварили извесне добитке. Французи су одговорили 1346. контранападом на Аквитанију и опсадом Егиљона и грофа Дербија. Едвард III користи заузетост француске војске у Аквитанији, па заузима палећи и пљачкајући велик део Нормандије укључујући Кан. Намеравао је да иде даље, али се повлачи када је Филип VI Валоа скупио велику војску код Париза.

Битка код Кресија[уреди]

Едвард се припремио за битку код Кресија. Филип је планирао да нападне следећег дана, међутим војска му је била у нереду и нестрпљива да започне битку. У бици код Кресија 1346. много бројнија француска војска је тешко поражена, а Филип је једва избегао заробљавање.

Пад Калеа[уреди]

Енглези су преузели иницијативу, а Французи прекидају са опсадом Егиљона у Аквитанији. Енглеска војска је кренула у опсаду Калеа, који се чврсто држао. Филип шаље у јулу 1347. војску да ослободи град опсаде, али овај пут је Едвард имао довољно новца да издржи без одлучне битке. Едвард је у међувремену унапредио порескни систем у Енглеској, а Нормандију је био опљачкао. Филип је отишао у августу, а Кале пада у руке Енглеза.

Куга уништава трећину становништва Француске[уреди]

После пораза код Кресија и губитка Калеа скупштина одбија Филипов план, да се скупе новци за инвазију Енглеске. Већ 1348. долази раздобље куге, Црне смрти, која је побила трећину становништва. Недостатак радне снаге је изазвао инфлацију. Краљ је покушао да фиксира цене изазивајући даљњу дестабилизацију земље. Наслеђује га Жан II Добри.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Филип VI Валоа




Претходник:
Шарл IV Лепи
France Ancient.svg
Француски краљеви
(13281350)
Наследник:
Жан II Добри
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}