Лу Сјун

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лу Сјун

LuXun1930.jpg
Лу Сјин

Информације
Датум рођења 25. септембар 1881.
Датум смрти 19. октобар 1936.
Дела
Потпис

Лу Сјун, кинески: 鲁迅 /Lǔ Xùn/ (25. септембар 188119. октобар 1936)

Псеудоним кинеског писца Џоу Шужена (кинески: 周树人 /Zhōu Shùrén/). Он се сматра једним од најзначајнијих кинеских писаца 20. века и оснивачем савремене кинеске књижевности на говорном, народном језику (кинески: бај-хуа 白话 /báihuà/). Његова социјална мисао и критика традиционалног друштва оставила је дубок траг у Кини 20. века, нарочито на Покрет 4. маја, а преко њега на кинеске комунисте пре стварања Народне републике Кине. Лу Сјун је био и познат преводилац, који је кинеској јавности први представио савремену светску књижвеност.

Младост[уреди]

Рођен је у Шаосингу (кинески: 绍兴 /Shàoxīng/), у данашњој провинцији Џеђанг (кинески: 浙江 /Zhèjiāng/). Његова је породица припадала вишој класи али је била осиромашена. Дуга болест и смрт његовог оца подстакли су Лу Сјуна да студира западну медицину, јер је сматрао да кинеска традиционална медицина није увек успешна у лечењу болести и да се њоме често баве шарлатани. Отишао је у Јапан на Виши медицински институт Тохоку (јап. /東北/) у Сендаију. По повратку у Кину, 1909. године, постао је предавач на Пекиншком универзитету и почео је да пише. Према сопственим речима, списатељску каријеру је започео осетивши да је важније да излечи душе својих сународника него њихова тела.

Прва дела[уреди]

Маја 1918. године, први пут је употребио свој псеудоним и објавио прву значајну приповетку на говорном кинеском језику - Дневник једног лудака (кинески: 狂人日记 /Kuángrén rìjì/), која је постала једно од његових најзначајнијих и најпознатијих дела. У овој приповеци он је први пут исказао и своју критику традиционалног кинеског друштва, и она је једно од главних дела на којима почивају темељи кинеског Покрета 4. маја. Његова друга најпознатија приповетка, Истинита прича о А Q (кинески: 阿Q正传) објављена је двадесетих година 20. века.

Књижевни рад[уреди]

До своје смрти 1936. године објавио је двадесет две приповетке у две збирке (Позив на оружје и Старе приче препричане), поему у прози Дивља трава, као и многобројне есеје и преводе - посебно је ценио Гогоља, и први је превео Мртве душе на кинески. Његова дела сабрана су у преко двадесет томова.

Лу Сјун је такође био уредник неколиких левичарских часописа, од којих је најзначајнији био Нова омладина (кинески: 新青年 /Xīn Qīngnián/). Такође, био је један од првих присталица есперанто покрета у Кини.

Иако је био симпатизер кинеског комунистичког покрета, никада није приступио КПК. Због његове наклоности комунистима, његова су дела била забрањена на Тајвану до краја осамдесетих година.

Његова дела су и данас веома значајна и популарна, посебно међу омладином, а јављају се и у јапанским средњошколским уџбеницима.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Лу Сјун