Фелдспат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фелдспати у граниту

Фелдспат је назив за групу врло важних петрогених минерала, који изграђују више од 60% Земљине коре. Фелдспати се могу јавити и у интрузивним и у ефузивним магматским стенама, што значи да могу кристалисати и док се магма налази у Земљиној кори, као и када се излије на површину. Такође се могу јавити и у одређеној групи метаморфних стена, као и у многим седиментним стенама.

Подела[уреди]

Група фелдспата дели се на две подгрупе: алкалне фелдспате и плагиокласе.

Подгрупи алкалних фелдспата припадају следећи минерали:

Минерали ове подгрупе се разликују по уређености кристалне решетке, што је последица начина кристализације и температуре на којима се она врши. Санидин је стабилан на високим температурама, а микроклин на нижим. То значи да се санидин јавља у интрузивним магматским стенама, у дубини, где је магма топлија, и где има више времена за кристализацију. Због тога је његова кристална решетка уређена. Микроклин, за разлику од тога, кристалише на нижим температурама, када се магма излије на површину, тј. улази у састав ефузивних магматских стена. Због тога је његова кристална решетка само делимично уређена. Такође, температура на којој ортоклас започиње кристализацију је виша него код микроклина, а нижа него код санидина. Због тога се ортоклас јавља, обично, у облику крупних фенокристала (има доста времена за кристализацију) у порфироидној структури.

Подгрупа плагиокласа представља изоморфну серију од албита, који је чисти натријски алумосиликат, до анортита, који је чисти калцијски алумосиликат. Остали чланови ове изоморфне серије имају одређени проценат албита и анортита. Чланови групе плагиокласа су:

Плагиокласи су веома важна група петрогених минерала, који улазе у састав готово свих магматских стена (изузев најбазичнијих). Притом албит улази у састав киселих магматских стена, олигоклас и андезин у састав интермедијарних, а лабрадор, битовнит и анортит у састав базичних магматских стена (у изузетно ретким случајевима анортит се може наћи у саставу неке ултрабазичне стене).

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Данило Бабич (2003), Минералогија, Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, Београд

Спољашње везе[уреди]