Микола Азаров

С Википедије, слободне енциклопедије
Микола Азаров
Микола Јанович Азаров 2012.
Лични подаци
Датум рођења(1947-12-17)17. децембар 1947.(76 год.)
Место рођењаКалуга, СССР
Држављанствоукрајинско
Религијаправославље
УниверзитетМосковски државни универзитет
ПрофесијаДоктор минеролошких и геолошких наука
Породица
СупружникЉудмила Азарова
Децасин Алексеј
Политичка каријера
Политичка
странка
Партија труда (1992–2001)
Партија региона (2001–2014)
15. премијер Украјине
ПретходникЈулија Тимошенко
Олександр Турчинов (в. д.)
НаследникСерхиј Арбузов (в.д.)
15. први заменик премијера Украјине, 9. министар финансија Украјине
4. август 2006 — 18. децембар 2007.
ПретходникВиктор Пинзеник
НаследникВиктор Пинзеник
5. вршилац дужности премијера Украјине
5. јануар 2005 — 24. јануар 2005.
ПретходникВиктор Јанукович
НаследникЈулија Тимошенко
4. вршилац дужности премијера Украјине
7. децембар 2004 — 28. децембар 2004.
ПретходникВиктор Јанукович
НаследникВиктор Јанукович
12. први заменик премијера Украјине, 7. министар финансија Украјине
26. новембар 2002 — 3. фебруар 2005.
ПретходникИгор Јушко
НаследникВиктор Пинзеник

Потпис

Микола Јанович Азаров (укр. Мико́ла Я́нович Аза́ров, рус. Никола́й Я́нович Азaров; Калуга, 17. децембар 1947) је био премијер Украјине од марта 2010. до јануара 2014. Бивши је члан Партије региона Виктора Јануковича. За време антивладиних протеста у Јануару 2014. године подено је оставку на место премијера Украјине.[1] Раније је у неколико наврата био вршилац дужности премијера као и заменик премијера и министар финансија.

Ожењен је и има једног сина. Рођен је као Николај Јанович Пахло (рус. Никола́й Я́нович Пахло, ест. Mõkola Pahlo) од оца Естонца и мајке Рускиње. Презиме Азаров је узео од жене Људмиле Азарове.

Председник је одбора за спас Украјине од 3. августа 2015. године, који се састоји од прогнаних украјинских политичара, и тврди да је "украјинска влада у егзилу" и да ће се вратити у Украјину кад се власт промени. Дана 4. марта 2022. године, током инвазије Русије на Украјину, изјавио је да је НАТО планирао да нападне Русију и да су се украјинске снаге спремале да покрену војну операцију у Донбасу (против ДНР и ЛНР) 25. фебруара.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Азаров оптужује опозицију да хоће да изврши државни удар”. ин4с. Приступљено 19. 1. 2019. 
  2. ^ „BIVŠI UKRAJINSKI PREMIJER OTVORIO KARTE: NATO planirao da napadne Rusiju”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-03-10. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]