17. децембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
17. децембар (17.12.) је 351. дан године по грегоријанском календару (352. у преступној години). До краја године има још 14 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 17. децембар
- 1531. — По наређењу папе Клемента VII, у португалској престоници Лисабону установљена инквизиција.
- 1538. — Папа Павле III из римокатоличке цркве искључио енглеског краља Хенрија VIII, који се претходно прогласио поглаварем англиканске цркве.
- 1903. — Браћа Вилбур и Орвил Рајт извела први успешан лет авионом у историји ваздухопловства. Њихова летјелица „Флајер I“ над пешчаним динама близу места Кити Хоук у Северној Каролини, у САД, узлетела четири пута, задржавши се у ваздуху најдуже 59 секунди.
- 1908. — После победе младотурске револуције, одржана прва седница парламента Отоманског царства.
- 1939. — У заливу Ла Плата код Монтевидеа у Другом светском рату потонуо немачки бојни брод „Адмирал Граф фон Шпе“, који је претходно био оштећен у бици с британским крстарицама. Капетан брода Ханс Лангсдорф потом извршио самоубиство.
- 1948. — У покушају да поново успостави власт у Индонезији, која је 1945. прогласила независност, Холандија напала Индонезију, њене трупе упале у главни град Џакарту и ухапсиле председника Сукарна у друге индонежанске лидере. Споразумом у Хагу 1949. Холандија признала суверенитет Индонезије.
- 1973. — Арапски екстремисти убили 32 особе на аеродрому у Риму, када су бацили бомбу на авион компаније „Пан Америкен“ и из митраљеза изрешетали зграду терминала.
- 1983. — У дискотеци у Мадриду у пожару погинуле 83 особе.
- 1985. — Војна влада Уганде и припадници герилаца потписали мировни уговор којим су поделили власт и окончали готово петогодишњи грађански рат.
- 1989. — У Румунији избиле масовне демонстрације против диктаторског режима Николае Чаушескуа, у којима је погинуло око 1.000 људи. Немири који су почели у Темишвару и Араду потом захватили Букурешт и проширили се на целу земљу. Чаушеску и његова жена Елена ухваћени у бегу 22. децембра, осуђени на смрт и стрељани.
- 1990. — На првим демократским изборима у Хаитију за председника изабран популистички свештеник Жан Бертран Аристид.
- 1991. — Савет министара Евроспке уније усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских република које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и СССР-у.
- 1992. — Скупштина Републике Српске на Палама изабрала Радована Караџића за првог председника РС.
- 1995. — Вођа делегације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању рата у БиХ.
- 1996. — Побуњеници перуанског левичарског герилског покрета "Тупак Амару" заузели јапанску амбасаду у Лими, запретивши да ће побити 490 талаца ако власти Перуа не ослободе из затвора 300 припадника њиховог покрета.
- 1997. — Мински центар УН објавио да у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу њима велик број деце.
- 1999. — Немачки, амерички и источноевропски званичници закључили историјски споразум о надокнади за принудан рад за време нацистичке Немачке, 54 године после Другог светског рата.
- 2000. — У Женеви одржана конференција о новом програму заштите права глумаца и њиховог рада у филмској и ТВ индустрији, музичким спотовима и на Интернету, којој су присуствовали делегати из око 90 земаља.
- 2001. — Наоружани командоси упали у Националну палату на Хаитију, у Порто Пренсу и убили два полицајца и два пролазника пре него што је полиција успела да заузме зграду.
- 2002. — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.
Рођења [уреди]
- 1778. — Хамфри Дејви, енглески хемичар. († 1829.)
- 1946. — Аљоша Вучковић, српски глумац.
-
- - Љиљана Лашић, српска глумица
- 1961. — Драган Петровић, српски глумац
- 1975. — Мила Јововић, глумица, музичар и фото-модел.
- 1982. — Стефан Лазме, габонски кошаркаш.
Смрти [уреди]
- 1830. — Симон Боливар, јужноамерички револуционар, војсковођа и државник.
- 1909. — Леополд II, белгијски краљ.
- 1977. — Спасенија Цана Бабовић учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ и СР Србије, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.
- 2011. — Сезарија Евора (* 1941), певачица са Зеленортских Острва.
-
- — Ким Џонг Ил, севрнокорејски вођа
