Миној

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Минос Кретски)
Миној
ОтацЗевс
МајкаЕвропа
СупружникПасифаја
ПотомствоКатреј, Аријадна, Федра, Eurymedon, Нефалион, Deucalion of Crete, Андрогеј, Glaucus, Акакалида, Xenodice

Миној или Минос је био легендарни краљ Крита. Родитељи су му Зевс и Европа. Минојска цивилизација из периода бронзаног доба на Криту је била именована по њему. Са својом женом Пасифајом имао је бројне потомке, од којих су ћерке Аријадна и Федра познатије него синови.[1][2]

За Атињане он је био окрутни и бездушни тиранин који је жртвовао животе њихове деце Минотауру које је Атина морала сваке девете године послати 7 младића и 7 девојака у знак освете за смрт свог сина Андрогеја. На свом двору је држао Дедала и Икара. Пошто је Дедал направио лавиринт, Минос их је затворио у једну кулу одакле су побегли одлетевши, приликом бега Икар се утопио. Тражећи Дедала, нашао је смрт на Сицилији на двору краља Кокалуса, где га је краљева кћер залила кипућом водом и убила.

Минос се у грчкој књижевности први пут појављује као краљ Крита у Хомеровој Илијади и Одисеји. Минос се консултовао са Зевсом сваких девет година, а Зевс му је дао и законе које је применио у свој краљевству.

Када је Миносов син Андрогеј победио на Панатенејским играма краљ Егеј га је послао на Маратон да се бори против бика. Тако је Андрогеј погинуо, а Минос, огорчен због тога тражи од Зевса да казни Атину и атињане због тога.[3] Град погађају куга и глад, а пророци говоре атињанима да испуне све захтеве које Минос буде захтевао како би избегли казну. Тад атињани пристају да му сваких девет година шаљу седам дечака и седам девојчица за жртвовање Минотауру, потомку из зоофилског односа Миносове жене Пасифаје са биком кога је Посејдон послао Миносу и који је био заточен у Дедаловом лавиринту испод Миносове палате.

Након смрти постао је један од судија у Хаду, заједно са братом Радамантом и Еаком. Доносио је коначну одлуку где ће ићи душа покојника.

Види још[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Minos Greek mythology”. Britannica. Приступљено 29. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Minos”. Greek Mythology. Приступљено 29. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Опште образовање”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]