Минојска цивилизација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Историја Грчке
Coat of arms of Greece.svg

Овај чланак је део серије о
историји Грчке

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Грчке

Минојска цивилизација је античко друштво чије је средиште било на острву Крит. Крит је острво у Средоземном мору дугачко 200, а широко 50 km. Минојска цивилизација носи ово име јер се врховни свештеник и највећи владар звао Минос. Минојска цивилизација настала је око 3000 год п. н. е., а свој врхунац доживљавала је око 1500. п. н. е. О историји древног Крита сазнаје се на основу ископина, којих има много. Минојци су дошли на Крит са копна Грчке. Клима и земљиште је било повољно те су се овде и населили. Главни град који су Минојци подигли био је Кносос. Ту је живело највише становника и налазила се владарева палата. Други важан град на Криту био је Фестос.

Крит у 30 — 12 веку п. н. е.[уреди]

Диск из доба Минојске цивилизације

Убрзо након завршетка раног бронзаног доба на острвима Егејског архипелага, на Криту је никла нова култура. Пионир археологије, сер Артур Еванс, назвао је ову културу регионалним именом — раноминојском, да би је раздвојио од касније средњоминојске и позноминојске за време којих су палате монументалног карактера доминирале над острвом. Карактеристика раноминојске културе јесте да је по свој прилици избегла деструктивно пустошење које је преплавило велики део Егејског мора између 2250. и 2000. године п. н. е. Иако су нека места раноминојске културе очигледно била напуштена, а нека вероватно била оштећена пожаром (попут места Василики код Јерапетре) или готово уништена, не зна се каква их је судбина задесила при крају овог периода.[1]

Проблем је за откривање тога шта се заправо десило лежи у чињиници да се многе раноминојске палате налазе испод палата из средњег и позног периода (око 2000.1380. године п. н. е.). За монументалне комплексе палата у Кнососу, Малији и Фестосу се зна да су имале раније фазе, али се то не може систематски утврдити без уклањања структура из потоњих времена, које су од великог археолошког, архитектонског и туристичког значаја. На осталим местима попут остатака палате који леже испод града Ханије (западни Крит) и места Арханеса (јужно од Кнососа) такође нису могућа ископавања због већег броја савремених грађевина.[1]

Упркос свему томе ипак се верује да је постојао мањи или већи континуитет што се тиче развоја културе за време размака обележеним последњом фазом раноминојске и почетком средњоминојске културе, када је особена и врло софистицирана минојска култура у такозваном периоду плата попримила свој облик. Изгледа да су величина острва, а можда и његова удаљеност од копнене Грчке и Анадолије били довољни да га учине безбедним за време немирних векова (ранохеладски II — ранокикладски II период), што је био један од предуслова његовог процвата.[1]

Привреда[уреди]

Од самог свог почетка Крит се веома брзо развијао, јер је био острво и није стрепео од напада других народа онолико колико су стрепеле копнене државе. Пољопривреда је била највише развијена. Своје пољопривредне производе у великој мери су извозили. Обрађивали су камен, бронзу, сребро, злато и правили разне украсе, ножеве, секире. Ископани су и многи грнчарски производи на којима су сликане животиње или геометријски цртежи. Минојска уметност такође је била веома развијена.

Ратови[уреди]

У свом првом раздобљу Минојци нису ни са ким ратовали, међутим са временом почели су напади од других племена из Грчке. Најзад, око 1400. год п. н. е. Кносос је разорен од стране Микенаца, народа који је био настањен на Пелопонезу. Минојска цивилизација била је веома значајна, јер су Микенци Минојску културу пренели на копно и тамо створили нову, засновану на минојској, микенску културу.

Нестанак[уреди]

Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.

унутрашње везе, стил

Чланак је означен овим шаблоном 22.01.2014. и налази се у категорији Историја.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Британски професор античке историје К. Т. Фрост објавио је у лондонском листу Тајмс 1909. године чланак у ком је поставио питање да ли је минојска цивилизација можда повезана на неки начин с легендом о изгубљеном континенту Атлантиди. Фрост је изјавио да су Крит и Атлантда била острвска краљевства и велике поморске силе које су доживеле изненадан крај.

Вулкан као узрок[уреди]

После тридесет година, генерални директор за археолошка истраживања у Грчкој, професор Спиридон Маринатос, изнео је другачије мишљење. Током ископавања открио је шупљину испуњену пловућцем. На основу тог налаза закључио је да је Крит у доба минојске цивилизације уништен услед вулканске активности. Познато је да је катастрофална вулканска ерупција збрисала с лица земље острво Теру (данашњи Санторини), око 120 км северно од Крита, током 2. миленијума п. н. е. Маринатос је навео пример разорног плимног таласа који је настао у ерупцији вулкана Кракатау у Индонезији 1883. године. Указао је на то да је слична катастрофа могла да уништи Крит. Даља ископавања на Санторинију открила су, између осталог, минојско насеље близу данашњег града Акротирија.

Попут римске Помпеје, и овај минојски град нестао је под вулканским пепелом. Дуго су ови налази поткрепљивали претпоставку да је минојска цивилизација нестала у ерупцији и плимном таласу незапамћених размера. Према Маринатосу, катастрофа се одиграла п. н. е. У даљим истраживањима су вулканолози и други стручњаци овај датум померили у даљу прошлост – на 1628. годину п. н. е. У то време, међутим, минојска култура достигла је врхунац и цветала је још најмање једно столеће. Због тога је Маринатосову претпоставку тешко прихватити.

Микенска најезда[уреди]

Археолози и историчари данас сматрају да су Крит постепено освајали Грци с копна, нарочито Микењани. Иако не одбацује идеју о катастрофалној ерупцији вулкана, ова претпоставка указује и на природне и на људске факторе који су убрзали пропаст и пад минојске цивилизације. Од 1450. године п. н. е. на Криту се дешавају промене. Зидне слике приказују мотиве и ликове. Грнчарија је украшена ратним призорима, али је оружје другачије од онога које се првобитно користило на Криту. Оружје, грнчарија и накит нађени у гробовима из ратног периода око Кнососа сигурно нису минојског порекла. Поред тога, од 1450. п. н. е. натписи на минојском готово да не постоје; од тога доба сви писани докази су на микенском грчком, језику чије је писмо познато као линеарно Б.

Чини се да се догодила инвазија. Али где? И када? Сасвим је могуће да је Крит био ослабљен унутрашњом кризом или борбом за моћ у којој је власт доспела у руке неког аутократе; археолошки налази показују да су критски градови који су већ потпали под власт нападача доживели економски процват. Могуће је да је ерупција на Тери опустошила острво, где је до тада у изобиљу било воде за пиће, вегетације и траве за испашу. Микењанима, у тим околностима, вероватно није било тешко да се искрцају на Крит и угуше отпор Минојаца.

Да ли је минојска цивилизација доживела пропаст због инвазије, катастрофалних поплава или споја политичких и природних фактора? Тајна пропасти минојске културе биће коначно решена само преданим и стрпљивим радом археолога и истраживача.

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Runnels & Murray 2001, стране 76

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]