Михаило Димитријевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Михаило Димитријевић
Датум рођења(1886-07-15)15. јул 1886.
Место рођењаСмедеревоСрбија
Датум смрти1933.
Место смртиДубровникЈугославија

Михаило Димитријевић (Смедерево, 15. јул 1886Дубровник, 1933) је био електромашински инжењер.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирао је на Техничкој високој школи у Берлину. Учествовао је у балканским ратовима и Првом светском рату.[2]

У својству начелника електромашинског одељења Врховне команде, по ослобођењу Београда 1918. одузео управу електричне централе и трамваја Београда од белгијског Акционарског електричног друштва, тадашњег концесионара и енергични потезом омогућио београдској општини да преузме у своје власништво овај важни објекат.

На оспособљавању оштећене централе и мреже радио до 1920. Његови упорни покушаји да електропривредне проблеме Београда реши на техничкој висини и плански нису наишли на разумевање, па је прешао у Министарство грађевина на положај шефа Машинског одсека.

За управника Трамваја и осветљења у Београду, општински одбор га бира између 12 кандидата 1925.[3] Димитријевић је дао прве основе идејног пројекта за електрификацију Југославије. Неки елементи тог пројекта остварени су тек у новој Југославији (нпр. термоелектрана Костолац).[2]

Имао је чин резервног ваздухопловног потпуковника. Одликован је Златном медаљом за ревносну службу, Орденом белог орла са мачевима и Орденом Светог Саве IV степена.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Литератрура[уреди | уреди извор]

  • Милисав Ракић унив. проф. Електротехничког факултета Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб 1984. том 3 стр 449.
  • Николић, Владимир М. (2007). Радмиловић, Чедомир, ур. Српски биографски речник, књига 3, Д-З. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-001-1. 
  • Јовановић, Никола Б.; Зрнић, Иван, ур. (2. 8. 1925). „Из земље”. Илустровани лист. Београд. 31: 30. Приступљено 19. 11. 2018.