Мићо Ловрић
| мићо ловрић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. март 1926. |
| Место рођења | Цвијановић Брдо, код Слуња, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 8. октобар 2020. (94 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Професија | војно лице |
| Деловање | |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија |
| Чин | пуковник |
| Председник ФК Партизан | |
| Период | 1967 — 1971. |
| Претходник | Владимир Дујић |
| Наследник | Милосав Прелић |
Мићо Ловрић (Цвијановић Брдо, код Слуња, 6. март 1926 — Београд, 8. октобар 2020) био је учесник Народноослободилачке борбе, професор Универзитета, спортски радник, пуковник ЈНА и публициста.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 6. марта 1926. у селу Цвијановића Брду, код Слуња, на Кордуну.
У току Другог светског рата био је учесник Народноослободилачког рата и борац Осме кордунашке дивизије.
Након рата је ванредно завршио осам разреда гимназије и потом ванредно студирао на Одсеку на социологију Филозофског факултета. Завршио је све официрске једнородовске војне школе при Југословенској народној армији (ЈНА) у трајању од шест година. Пуних 17 година радио је као професор у Центру високих војних школа ЈНА. Потом је три године радио као професор на Одсеку друштвених наука на Природно-математичком факултету у Београду.
Године 1963. унапређен је у чин пуковника ЈНА. Бавио се научно-истраживачким радом. Написао је два уџбеника, два зборника, један приручник, неколико студија и стручних расправа из војних области. Био је сарадник приликом издавања Војне енциклопедије.
Спортом се активно бавио од 1945. године. Био је дугогодишњи друштвени радник у спортским организацијама, а од 28. фебруара 1967. до 14. јануара 1971. био је председник Фудбалског клуба „Партизан”.[1]
Преминуо је 8. октобра 2020. године у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Литерарни рад[уреди | уреди извор]
Бавио се публицистичким радом и објавио је следеће књиге:
- Човек — основни чинилац оружане борбе и отпора, 1978. (коауторство са Николом Антићем и Мило Бошковић)
- Освојена слобода, 2005.
- Ћаница — јунак и народни трибун легендарног Кордуна, 2006.
- САД монструозни планетарни злочинац, 2008.
- Кордунашка трагедија у двадесетом веку, 2011.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ko je ko 1970, стр. 569.
Литература[уреди | уреди извор]
Председници ФК Партизана | ||
|---|---|---|
Председници Фудбалског клуба Партизан од оснивања клуба до данас | ||
|  | |
