Мустеријен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мустеријенско оруђе откривено у Француској

Мустеријен (фр. moustérien) је индустрија каменог оруђа и водећа средњопалеолитска култура, која је названа по епонимном налазижту, пећини Мустије (фр. Peyzac-le-Moustier) у Француској. Дефинисао ју је Габријел де Мортије 1869. године, који је предложио релативну хронологију артефаката. Носилац мустеријена је Homo sapiens neanderthalensis. Јавља се у горњем плеистоцену, пре отприлике 130.000 година. Траје од интерглацијала Riss-Würm-a, тј. од изотопске етапе 5е до отприлике 30.000, тачније до осцилације Stilfrid B (изотопска етапа 3).[1]

Ова култура била је распрострањена по целој Европи и деловима Африке и Азије, а проширила се и у областима где је за време глацијалних раздобља преовлађивала веома гладна клима. Одликују је разне варијанте пострушки (конвексне, конкавне, конвергентне, угаоне, трасверзалне), мустеријенски шиљци, јамичасто и назупчано оруђе и бифацијално окресани ручни клинови. Техника која је карактеристична за ово доба је окресивање са дискоидних језгара, а у неким индустријама заступљена је и левалуазијенска техника окресивања.[1]

Налазишта[уреди]

У Европи, осим епонимног налазишта, мустеријенски локалитети су:

Мустеријенски локалитети у Азији:

Типологија[уреди]

Према учесталости појединих типова алатки, мустеријен се може поделити на:

  • мустеријен са ашелском традицијом
  • типични
  • зупчасти
  • шарентијен

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Arheološki leksikon, 688

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]