Мустеријен
Мустеријен (фр. moustérien) је индустрија каменог оруђа и водећа средњопалеолитска култура, која је названа по епонимном налазижту, пећини Мустије (фр. Peyzac-le-Moustier) у Француској. Дефинисао ју је Габријел де Мортије 1869. године, који је предложио релативну хронологију артефаката. Носилац мустеријена је Homo sapiens neanderthalensis. Јавља се у горњем плеистоцену, пре отприлике 130.000 година. Траје од интерглацијала Riss-Würm-a, тј. од изотопске етапе 5е до отприлике 30.000, тачније до осцилације Stilfrid B (изотопска етапа 3).[1]
Ова култура била је распрострањена по целој Европи и деловима Африке и Азије, а проширила се и у областима где је за време глацијалних раздобља преовлађивала веома гладна клима. Одликују је разне варијанте пострушки (конвексне, конкавне, конвергентне, угаоне, трасверзалне), мустеријенски шиљци, јамичасто и назупчано оруђе и бифацијално окресани ручни клинови. Техника која је карактеристична за ово доба је окресивање са дискоидних језгара, а у неким индустријама заступљена је и левалуазијенска техника окресивања.[1]
Садржај |
Налазишта [уреди]
У Европи, осим епонимног налазишта, мустеријенски локалитети су:
Мустеријенски локалитети у Азији:
Типологија [уреди]
Према учесталости појединих типова алатки, мустеријен се може поделити на:
- мустеријен са ашелском традицијом
- типични
- зупчасти
- шарентијен
Референце [уреди]
Види још [уреди]
Литература [уреди]
- Александрина Цермановић Кузмановић, Драгослав Срејовић, Јован Ћирилов, Археолошки Лексикон. Праисторија Европе, Африке и Блиског истока, грчка, етрурска и римска цивилизација, Београд, 1997.
- Мустеријен на http://anthropology.si.edu
- www.britannica.com/Mousterian-industry
- J.C. Whittaker, Flintknapping: Making and Understanding Stone Tools, University of Texas Press, 2003. 30-33