Настављени рат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Настављени рат
Део Другог светског рата
Фински самоходни топови Штуг III на паради.
Фински самоходни топови Штуг III на паради.
Време: 25. јун 1941 - 19. септембар 1944.
Локација: Финска, Карелија, Мурманск
Резултат: Совјетска победа
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Застава Финске Финска
Застава Немачке Немачка
Застава Италије Италија
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Совјетски Савез
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Заповедници
Финска Карл Манерхајм
Трећи рајх Николаос фон Фалкенхорст
Трећи рајх Едуард Дитл
Трећи рајх Лотар Рендулић
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Маркијан Попов
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Михаил Хозин
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Валериј Фролов
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Кирил Мерецков
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Леонид Говоров
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
Губици
{{{подаци}}}

Настављени рат или Продужени рат (фин. jatkosota; шве. fortsättningskriget; 25. јун 1941 – 19. септембар 1944) се одоси на непријатељства између Финске и Совјетског Савеза током Другог светског рата.

Финци су током рата усвојили овај назив да се разјасни да је ово наставак претходног Зимског рата.[1] Совјетски Савез је сматрао овај рат као део своје борбе против Нацистичке Немачке и њених савезника, као део Источног фронта, односно Великог патриотског рата.[2] Немачка је сматрала своје операције у овом региону као део својих укупних ратних напора на Источном фронту и пружала је Финској материјалну помоћ од критичне важности и војну сарадњу.

Акт непријатељстава између две државе је започео 22. јуна 1941, на дан када је Немачка покренула своју инвазију на Совјетски Савез. Отворени сукоб је почео 25. јуна совјетским нападима из ваздуха. Потоње финске операције су поништиле уступке након заврштека Зимског рата на Карелијској превлаци и Ладошкој Карелији. На Карелијској превлаци Финсци су зауставили своју офанзиву на 30 km од Лењинграда, на предратној граници између Совјетског Савеза и Финске. Финске снаге нису директно учествовале у опсади Лењинграда, већ су уместо тога две и по године држале своје предратне територије.[3][4][5] Совјетско ваздухопловство је 1944. године бомбардовало Хелсинки и друге веће финске градове. На крају је совјетска стратешка офанзива истерала Финце са територија које су освојили у рату, али је финска војска зауставила офанзиву у јулу 1944. Примирје је 5. септембра окончало непријатељства, а пратило га је Московско примирје 19. септембра. Париским мировним споразумом рат је формално окончан. Финска је предала Совјетском Савезу покрајину Петсамо, изнајмила луку Поркала и платила 226.500.000 долара ратне одштете Совјетском Савезу, али је задржала своју независност.

Референце[уреди]

  1. ^ Lavery, Jason Edward. The history of Finland. Greenwood Press. стр. 126. 
  2. ^ Great Soviet Encyclopedia, Finland, Moscow. 1974. ISBN 978-0-02-880010-3. pp.
  3. ^ Wykes, Alan (1972). The Siege of Leningrad, Ballantines Illustrated History of WWII. 
  4. ^ Brinkley, Douglas (2004). Haskey, M.. ed. The World War II Desk Reference. Grand Central Press. стр. 210. 
  5. ^ Baryshnikov (2002).

Литература[уреди]

  • Brinkley, Douglas (2004). Haskey, M.. ed. The World War II Desk Reference. Grand Central Press. стр. 210. 
  • Wykes, Alan (1972). The Siege of Leningrad, Ballantines Illustrated History of WWII. 
  • Lavery, Jason Edward. The history of Finland. Greenwood Press. стр. 126. 

Спољашње везе[уреди]