Друга битка за Атлантик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Друга битка за Атлантик
Део Другог светског рата
Официри на мосту пратећег разарача траже непријатељске подморнице, октобар 1941-
Официри на мосту пратећег разарача траже непријатељске подморнице, октобар 1941-
Време: 3. септембар 1939 - 8. мај 1945.
Локација: Атлантски океан
Резултат: Савезничка победа
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Застава Канаде Канада
Застава Сједињених Америчких Држава САД (1941–45)
Застава Њуфаундленда Њуфаундленд
Застава Данске Данска
Застава Норвешке Норвешка
Пољска Пољска
Застава Слободне Француске Слободна Француска (1940–1945)
Застава Белгије Белгија
Застава Бразила Бразил (1942–45)
Flag of the Netherlands Холандија
Застава Француске Француска (1939–40)
Застава Немачке Немачка
Застава Италије Италија (1941–43)
Заповедници
Уједињено Краљевство Martin E. Nasmith (1939–41)
Sir Percy Noble (1941–42)
Уједињено Краљевство Макс Кенеди Хортон (1943–45)
Уједињено Краљевство Frederick Bowhill (1939–41)
Уједињено Краљевство Philip de la Ferté (1941–43)
Уједињено Краљевство Sir John Slessor (1943–45)Канада Леонард Мари
Сједињене Америчке Државе Ернест Кинг
Сједињене Америчке Државе Ројал Ингерсол
Трећи рајх Ерих Редер
Трећи рајх Карл Дениц
Трећи рајх Херман Геринг
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
Губици
36.200 мртих морнара[1]
{{{подаци}}}

Друга битка за Атлантик је била најдужа непрестана војна кампања [2][3] у Другом светском рату, која је трајала од 1939. до пораза Немачке 1945. У својој сржи битка је представљала савезничку поморску блокаду Немачке, објављене један дан након избијања рата, и потоњу немачку контра-блокаду. Врхунац битке је био од средине 1940. до краја 1943. Друга битка за Атлантик је укрстила са једне стране подморнице и друге ратне бродове Крисмаринеа и авионе Луфтвафеа против Краљевске морнарице, Краљевске канадске морнарице и савезничких трговачких бродова. Конвоји, који су углавном долазили из Северне Америке који су углавном ишли за Уједињено Краљевство и Совјетски Савез, су углавном били под заштитом британске и канадске морнарице и ваздухопловства. Тим снагама су се опридружили бродови и авиони САД почевши од 13. септембра 1941.[4] Немцима су се придружиле подморнице Италијанске краљевске морнарице, након што је Краљевина Италија ступила у рат 10. јуна 1940.

Као острвска држава, Уједињено Краљевство је било изузетно зависо од увозне робе. Британија је захтевала воше од милион тона увезеног материјала недељено само да би могла да преживи и да се бори. У суштини, друга битка за Атлантик је био сукоб тонажа; Савезници су се бориоли да снабдевају Британију, а силе Осовиnе су покушавале да прекину пловидбу трговачвке морнарице која је омогућила Британији да настави да се ботио. Од 1942. Немцу су такође покушавали да спрече нагомилавање савезничких залиха и опреме која је била у сврху припрема за инвазију окупиране Европе. Пораз претње од немачких подморница је био предуслов за протеривање Немаца. Исход битке је био стратегијска победника Савезника; немачка блокада је пропала, али по високој цени: 3500 трговачких и 175 ратних бродова је потпљено уз губитак од 783 подморнице.

Израз битка за Атлантик је сковао Винстон Черчил у фебруару 1941.[5] Кампања је почела одмах по птпочињању рата у Европи и трајала је шест година. Укључивала је бише о 100 битака око конвоја и можда 1000 сусрета са једним бродом, на бојишту које се простирало хиљадама квадратних километара океана. Ратна срећа се мењала константно како је једна или друга стицала предност, како су нова оружја, тактике, противмере и опрема развијане од обе стране. Савезници су постепено стицали предност, поразивши немачке површинске бродове до краја 1942 и подморцние до половине 1942, мада су губици услед дејства подморница дешавали до краја рата.

Референце[уреди]

  1. ^ White (2008), стр. 2.
  2. ^ Blair (1996), стр. xiii.
  3. ^ Woodman (2004), стр. 1.
  4. ^ Carney (1976), стр. 74.
  5. ^ Keegan (1996), стр. 341.

Литература[уреди]