Угљоводоник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Метан, CH4, најпростији алкан

Угљоводоници су органска једињења која садрже само атоме угљеника и водоника. Угљоводоници се састоје из основног угљениковог скелета (међусобно повезаних атома угљеника) и водоникових атома који су повезани на тај скелет.[1][2][3]

Подела угљоводоника[уреди]

Према скелету, угљоводоници се деле на ацикличне (отворен скелет, има главу и реп) и цикличне (затворен скелет, нема ни главе ни репа).

Према врсти везе унутар скелета угљоводоници се деле на засићене и незасићене:

  • Засићени угљоводоници су они код којих се између атома угљеника јављају само једноструке хемијске везе (нема двоструких нити троструких веза)
  • Незасићени угљоводоници су они код којих се између атома угљеника јављају не само једноструке, већ и двоструке и/или троструке хемијске везе.
Етен (етилен), C2H4 најједноставнији алкен
Етин (ацетилен), C2H2 најједноставнији алкин

Према распореду угљеникових атома, угљоводоници могу бити:

  • ациклични - имају линијски (разгранати или не) распоред угљеникових атома
  • циклични - имају циклични распоред угљеникових атома

Према томе, постоје 4 веће групе угљоводоника:

  • засићени, ациклични (парафински угљоводоници): алкани
  • засићени, циклични (нафтенски угљоводоници): циклоалкани
  • незасићени, ациклични (олефински угљоводоници):
  • незасићени, циклични (ароматични угљоводоници): арени
Бензен (бензол), C6H6 најједноставнији ароматични угљоводоник

Налажење и добијање угљоводоника[уреди]

Угљоводоници су основни састојци нафте, и земног гаса из којих се најчешће добијају.

Хемијска својства[уреди]

У реакцији сагоревања угљоводоника као производ увек се добија угљен-диоксид (CO2) и вода (H2O). При реакцији се ослобађа велика количина топлоте. Уколико се у реакцији не нађе довољна количина кисеоника као производ настаје још и чађ и угљен-моноксид (CO).

Супституција или замена је врста хемијске реакције карактеристична за алкане. Алкани реагују са халогеним елементима при великој количини светлости и тај процес се назива супституција. Добар пример је реакција са хлором (Cl).

CH4 + Cl → CH3Cl + HCl
CH3Cl+ Cl → CH2Cl2 + HCl
CH2Cl2 + Cl → CHCl3 + Cl
CHCl3 + Cl → CCl4 + HCl

Када се на крају реакције нађе вода и угљен-диоксид онда је таква реакција потпуна, а ако се добије било које друго једињење онда је реакција непотпуна.

Адиција и полимеризација су врсте хемијских реакција које се јављају код незасићених ацикличних угљоводоника: алкена и алкина. Адиција'' или додавање је процес раскидања двоструке или троструке везе у алкенима и алкинима. Пример је додавање водоника на етен.

CH2=CH2 + H2 → CH3-CH3

У наведеном примеру по један атом водоника одлази у оба једињења и раскида двоструку везу. У суштини адиција је процес преласка алкена и алкина у алкане додавањем атома неких других елемената.

Полимеризација или удруживање је процес удруживања мањих једињења у веће. Сама основна једињења се зову мономери, а удружени се називају једним именом полимери.

Извори[уреди]

  1. ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  2. ^ McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd ed.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5. 
  3. ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th ed.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]