Никсар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никсар
тур. Niksar
Основни подаци
Држава Застава Турске Турска
Вилајет Токат
Становништво
Становништво (2011) 24.552
Географске карактеристике
Координате 40°34′00″N 36°57′00″E / 40.583333, 36.95
Надморска висина 350 м
Никсар на мапи Турске
{{{alt}}}
Никсар
Никсар на мапи Турске
Остали подаци
Поштански код 60600
Позивни број 0356
Регистарска ознака 60
Веб-страна www.niksar.gov.tr


Координате: 40° 34′ 60" СГШ, 36° 57′ 00" ИГД

Никсар (тур. Niksar, грч. Νεοκαισάρεια; стара имена: Кабира, Неоцезареја, Диополис и Себасте) је град у Турској у вилајету Токат. Према процени из 2011. године у граду живи 24.552 становника[1]. Никсар се налази 57 km североисточно од града Токата, на обронцима изнад Никсарске долине[2]. Данашњи назив града представља измењен облик римског имена - Неоцезареја[3].

Историја[уреди]

За време Понтске краљевине град је био познат као Кабеира (грч. Κάβειρα), док је за време владавине Римског царства био познат под именом Неоцезареја[2]. Митридат VI од Понта је имао ловачки дом у околини града[2]. Током Трећег Митридатовог рата, године 71. п. н. е. око града се водила битка у којој је Луције Лициније Лукул Млађи победио Понтску војску. После 7 година град заузима Гнеј Помпеј Велики[2].

Помпеј је Никсар прогласио градом и дао му име Диополис. Касније је римски вазал Питодорида, удовица Полемона I прогласила град за своју престоницу и дала му име Себасте[4] Не зна се када је тачно град добио римско име Неоцезареја (Neocæsarea), али се под тим именом спомиње у делу Плинија СтаријегNaturalis historia“. Највероватније је град добио име Неоцезареја током владавине Тиберија[4].

Град је за време Римског царства био важан хришћански центар. Први епископ Неоцезаријски је био свети Григорије Чудотворац. Од епископа су познати и свети Павле Неокесаријски као и свети мученик Тома Неокесаријски. Познат је и светац из 3. века Троадије Неокесаријски.

У данашњем Никсару се 315. године одржао Други помесни сабор хришћана[4]. Град је потпуно уништен у земљотресу 344. године, а слична судбина га је задесила и 499. године[4]. Када се 395. године Римско царство поделило на два дела Никсар је постао део Источног римског царства (Византије). У средњем веку власт над градом се често мењала, тако да су га у неким периодима држали хришћани, а у неким муслимани. Године 1068. Данишменд Гази (Мелик Гази) је освојио град од Византије и опљачкао га[4]. Град је напредовао када га је Данишменд Гази прогласио престоницом Данишменидске државе. Оснивач династије Данишменида је сахрањен у граду, а његов маузолеј се и данас налази ту[2].

Крајем 12. века, град је са целом Данишменидском државом ушао у састав селџучке државе — Иконијског султаната[3].

Након монголске инвазије у 13. веку град је био у саставу неколико мањих емирата све до краја 14. века[3]. Године 1397. Никсар је подпао под власт Османског царства[4]. За време владавине Отоманског царства, велика тврђава у Никсару је служила као место окупљања за отоманску војску. Тако је нпр. Мехмед II Освајач из града кренуо у освајање Трапезунта[3].

Након пропасти Османског царства 1923. године Никсар улази у састав данашње државе Турске.

Референце[уреди]