Ikonijski sultanat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Историја Турске
TurkishEmblem.svg

Овај чланак је део серије о
историји Турске

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Турске

Ikonijski sultanat je naziv za prostranu tursku državu, koja je osnovana na području Male Azije sa sedištem u gradu Ikonija (današnja Konja) u Anadoliji, posle bitke kod Mancikerta 1071. godine, kada su Turci Seldžuci posle pobede nad vizantijskom vojskom ušli na područje Male Azije i zauzeli ga, koristeći unutrašnja previranja u Vizantiji.

Vladar ove države imao je titulu sultana, a država je uzela ime „Rum“ što je značilo „Rim“. Uzimanjem rimskog naziva Seldžuci su istakli svoje nasledstvo nad vizantijskom Malom Azijom. U istoriografiji je prihvaćen naziv „Ikonijski sultanat“ koji nije bio službeni naziv, ali se ustalio kao naučni.

Sultanat se nije dugo održao. Vizantijski carevi iz dinastije Komnina su počeli da vraćaju obodne teritorije Male Azije.

Krajem 12. veka Vizantija nije bila snažna država, a sultanat je bio zahvaćen procesom raspadanja na feudalne oblasti od kojih će jedna biti i Osmanska. Sultanova vlast je postala samo formalna, a ta titula je početkom 14. veka prešla Osmanskim Turcima.

Posle pobede nad vizantijskom vojskom 1176. godine, Turci Seldžuci su se trajno zadržali u Maloj Aziji. Ipak, njihova unutrašnja kriza dovešće do raspada i ponovno ujedinjenje maloazijskih Turaka uslediće tek početkom 16. veka u doba vladavine Selima Javuza. Do tada su borbu za prevlast vodili turski vladari Karamanije, Kurdistana i Osmanski vladari koji će pobediti u toj borbi.

Literatura[уреди]