Оклопна кола Гарфорд-Путилов
| Оклопна кола Гарфорд-Путилов | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла |  Русија
|
| Намена | оклопна кола |
| Произвођач | Путиловски завод |
| Почетак производње | 1914. |
| Уведен у употребу | 1915. |
| Повучен из употребе | 1931. |
| Први корисник | Русија
|
| Број примерака | 48 |
| Брзина на путу | 18 km/h |
| Досег | 120 km |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 5.7 m |
| Ширина | 2.3 m |
| Висина | 2.8 m |
| Тежина | 8.6 t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | топ калибра 76 mm |
| Споредно наоружање | 3 x митраљез Викерс од 7,62 mm |
| Оклоп | до 7 mm |
| Снага (КС) | 30 КС |
| Посада | |
| Посада | 5 |
Оклопна кола Гарфорд-Путилов била су руски оклопни аутомобил из Првог светског рата.
Историја[уреди | уреди извор]
Неколико десетина ових возила произведено је 1914-1918. у Русији: радило се о америчком камиону Гарфорд од 5 тона, оклопљеном у Путиловском заводу у Петрограду и наоружаном топом од 76 mm. У Првом светском рату ова возила била су огранизована у водове (са по 2 оклопна аутомобила Остин и једним Гарфорд-Путилов-ом за ватрену подршку), а од 1916. у батаљоне оклопних аутомобила (са по 2-5 водова) у саставу сваке армије. 5 ових оклопних камиона је заробљено од Немаца, и коришћени су током револуције 1919. Током грађанског рата у Русији коришћени су на обе стране - више на страни бољшевика као самоходно против-тенковско оруђе, док су у Пољско-совјетском рату 3 заробљена од стране Пољака. У СССР возила су остала у служби све до 1931.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Putilov-Garford”. www.tanks-encyclopedia.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 6. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- „Putilov-Garford”. www.tanks-encyclopedia.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 6. 2018.
