Олга Марасовић
| олга марасовић | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | ||||||
| Датум рођења | 17. јул 1914. | |||||
| Место рођења | Кричке, код Дрниша, Аустроугарска | |||||
| Датум смрти | 1996. (81/82 год.) | |||||
| Место смрти | Дубровник, Хрватска | |||||
| Професија | правник | |||||
| Породица | ||||||
| Супружник | Угљеша Даниловић | |||||
| Деловање | ||||||
| Члан КПЈ од | 1938. | |||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
| Чин | мајор у резерви | |||||
| Одликовања |
| |||||
Олга Марасовић (Кричке, код Дрниша, 17. јул 1914 — Дубровник, 1996) била је учесница Народноослободилачке борбе и друштвено-политичка радница Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је у селу Кричке, код Дрниша. Гимназију је похађала у Бијељини, где је матурирала 1933. године. Током школовања, прикључила се омладинском револуционарном покрету и у пролеће 1933. била учесница штрајка матураната и учесника седмог разреда, који је организован као реакција на понашање професора и њихових покушаја да међу ученицима шире политичке идеје.[1]
Потом је студирала на Прваном факултету у Београду, где је учествовала у студентском револуционаром покрету. Године 1938. постала је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а због свог револуционарног рада више пута је хапшена. Године 1939. долази у Бијељину, како би помогла у организовању Збора за женско право гласа.[1][2]
Након окупације Југославије, активно је учествовала у Народноослободилачком покрету (НОП). Деловала је у окупраном Сарајеву, где је била секретар Месног комитета КПЈ за Сарајево. Ухапшена је 1942, али је уз помоћ другова успела да побегне из затвора и пребаци се на ослобођену територију Херцеговине, где јеступила у партизане. Била је члан Политичког бироа Десете херцеговачке ударне бригаде и члан Обласног комитета КПЈ за Херцеговину.[1][3]
Након рата, бирана је за републичког и савезног посланика, била је члан Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине. Члан Извршног одбора Глабног одбора Социјалистичког савеза радног народа Босне и Херцеговине и Централног одбора Савеза женских друштава Југославије.[4][5]
Била је удата за Угљешу Даниловића.
Преминула је у Дубровнику 1996. године.[1]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден за храброст и др.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Yumpu.com. „OLGA MARASOVIĆ”. yumpu.com (на језику: xx). Приступљено 2021-03-08.
- ^ „Info Bijeljina - Vraćena bista Radojke Lakić”. www.infobijeljina.com. Приступљено 2021-03-08.
- ^ Junuzović, Mirza (2015-02-10). „Žene heroji”. BZK - Preporod Bijeljina (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-03-08.
- ^ а б Ko je ko 1957, стр. 413.
- ^ Ko je ko 1970, стр. 598.