Олег Попов

С Википедије, слободне енциклопедије
Олег Попов
Олег Попов на наступу у Немачкој (2009)
Лични подаци
Пуно имеОлег Константинович Попов
Датум рођења(1930-07-31)31. јул 1930.
Место рођењаВирубово,  СССР
Датум смрти2. новембар 2016.(2016-11-02) (86 год.)
Место смртиРостов на Дону, Русија
ДржављанствоРусија
Породица
Децаћерка Олга
Рад
Активни период1955—2016
Веза до IMDb-а

Олег Константинович Попов (рус. Олег Константинович Попов; Вирубово близу Москве, 31. јул 1930[1] — Ростов на Дону, 2. новембар 2016) био је познати совјетски и руски кловн и циркуски уметник. Попов је назван и Clown Soleil (Сунчани кловн) од стране француског новинара Жакелин Картије.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је 31. јула 1930. године као син часовничара. Са 12 година је почео да ради као шегрт типограф за лист Правда, а насније се придружио и Атлететском клубу Правда. Тамо му је неко 1945. године предложио да се пријави за московски државни Колеџ циркуских и других уметности (познатији као “Московска циркуска школа”). Био је примљен и тамо је студирао акробатику, жонглирање и друге циркуске активности, а дипломирао је 1949. године. Дебитовао је у циркусу у Тбилисију, у Грузијској совјетској републици.[2] Након тога, наставио је своју каријеру у московском циркусу на Тсвенстон булевару (данас Циркус Никулин).

Године 1955. он је наступао по први пут у иностранству, у Варшави, а следеће године је, заједно са московским циркусом, обишао Француску, Белгију и Енглеску. Штампа га је одмах приметила и од њега направила циркуску звезду. Совјетски режим је од њега убрзо направио звезду од њега и изградио његов успех у иностранству, трансформишући Олега у амбасадора добре воље Совјетског Савеза. Он се 1958. године појавио на Светском сајму у Бриселу, а 1957. године био је емитован из Москве на америчкој телевизији. Обишао је САД 1963. и 1972. године заједно са московским циркусом.

Године 1969. Попов је добио награду уметник народа Совјетског Савеза. Наредних година је интензивно био на турнејама широм света. У Аустралији је назван краљем мумбе (1971).[3]‍:17–22

Дело[уреди | уреди извор]

Акварелни портрет Олега Попова, аутор Марион Барс

Попов је наступао као кловн, комбинујући своје таленте попут мимике, хода по конопцу и жонглирања. На 8. међународном циркуском фестивалу у Монте Карлу 1981. године добио је златну награду за допринос својој блиставој каријери.[4] Његов лик кловна прати традицију руског народног карактера Иванушке који задиркује друге људе и самог себе.

Почетком 1990их година, након распада Совјетског Савеза, почео је вишегодишњу турнеју са јединицом московског циркуса у Немачкој, где се на крају и преселио. Он је од тада наступао у Немачкој, у циркуским представама, на телевизији, или са својим властитим шоуом. Оженио се Габријелом Леман, немачким циркуским извођачем, 1991. године, која је била 32 године млађа од њега.[5][6] Године 2006. Олег Попов био је позван да наступа 30. годишњици међународног циркуског фестивала у Монте Карлу; са својих 75 година, он је ипак успео да изазове овације публике.

Године 2015. се поново вратио у Русију, после 28 година самонаметнутог изгнанства у Немачкој; тада је био први Мастер гала догађај на државном фестивалу циркуса у Сочију, где је био поздрављен дугим овацијама.[7] Руски министар културе Владимир Медински прочитао је поруку добродошлице председника Владимира Путина. То је за Олега, као и за публику, био врло емотиван тренутак.

Децембра 2015. године вратио се поново у Русију,[8] овога пута с циљем да буде део жирија такмичења Плава птица - талент шоуа младих на руској националној телевизији.

Филмографија[уреди | уреди извор]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Државне награде и титуле[уреди | уреди извор]

  • Почаствовани уметник РСФСР (1956)[9]
  • Народни уметник РСФСР (1958)[10]
  • Народни уметник СССР (1969)
  • Орден Лењина (1980)
  • Орден црвене заставе рада
  • Орден пријатељства (1994) - за рад у служби народа, а у вези с развојем руске државе, достигнућа у раду, науци, култури, уметности, јачању пријатељства и сарадњи између народа[11]
  • Медаља части руског председника (30. јул 2010) - за заслуге у развоју циркуске уметности и дугогодишњег стваралачког рада[12]

Циркуске награде[уреди | уреди извор]

  • Победник националног циркуског фестивала у Варшави - две златне медаље за улогу кловна (1957)
  • Специјална награда Бели слон - Белгија, за најбољег циркуског извођача године
  • Почасна награда Златни кловн - међународни циркуски фестивал у Монте Карлу (1981)
  • Награда Легенда циркуса (2015)
  • Његово име носи циркус у Самари

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Семья будущего клоуна”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2010. г. Приступљено 23. 03. 2016. 
  2. ^ Borrero, Mauricio (2009). Russia: A Reference Guide from the Renaissance to the Present. Infobase Publishing. стр. 281. ISBN 978-0-8160-7475-4. 
  3. ^ Craig Bellamy, Gordon Chisholm, Hilary Eriksen (17 February 2006) Moomba: A festival for the people. Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2009)
  4. ^ „List of previous award winners”. International Circus Festival of Monte-Carlo. Приступљено 13. 1. 2011. [мртва веза]
  5. ^ Клоун Олег Попов: «Какой же я предатель?!»
  6. ^ „Великий русский государственный цирк”. Архивирано из оригинала 01. 11. 2015. г. Приступљено 23. 03. 2016. 
  7. ^ Ольга Сухова; Сергей Кулаков (1 7. 2015). „«Солнечный» клоун Олег Попов в Сочи: «Комсомолка» дала мне путевку в жизнь” (на језику: руски). Комсомольская правда. Приступљено 31. 7. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ Олег Попов: «Зрители меня уговорили» // New Times, № 42, 14.12.2015
  9. ^ Указ Президиума Верховного Совета РСФСР от 30 ноября 1956
  10. ^ О награждении орденами и медалями СССР артистов цирка — В МИРЕ ЦИРКА И ЭСТРАДЫ
  11. ^ „УКАЗ Президента РФ от 17.12.1994 N 2197"О НАГРАЖДЕНИИ ГОСУДАРСТВЕННЫМИ НАГРАДАМИ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ"”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2015. г. Приступљено 23. 03. 2016. 
  12. ^ „Распоряжение Президента Российской Федерации от 30 июля 2010 года № 506-рп «О награждении Почётной грамотой Президента Российской Федерации Попова О. К.»”. Архивирано из оригинала 7. 03. 2014. г. Приступљено 23. 03. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Borrero, Mauricio (2009). Russia: A Reference Guide from the Renaissance to the Present. Infobase Publishing. стр. 281. ISBN 978-0-8160-7475-4. 
  • Энциклопедия «Мир цирка». Том первый: Клоуны. С. 388—397
  • Ангарский В. М., Викторов А. В. Олег Попов. — М.: Искусство, 1964. — 176 с., ил.
  • Росин, Александр. Клоун без грима. Глава четвертая Олег Попов // Библиотека журнала «Флорида», 2012.
  • Раззаков Ф. И. Самый добрый клоун: Юрий Никулин и другие… — М.: Эксмо,  — 416 с., ил. — (Серия «Книги Ф. Раззакова о великих артистах»). — 3000 экз. . 2012. ISBN 978-5-699-53770-9.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Олег Попов на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олег_Попов&oldid=27673251”