Владимир Путин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Путин
Владимир Путин

Владимир Владимирович Путин
Биографија
Датум рођења 7. октобар 1952. (1952-10-07) (60 год.)
Место рођења Лењинград (СССР)
Држављанство Застава Русије Русија
Народност Рус
Вероисповест Православље
Политичка партија Независни
Претходно:
Јединствена Русија (2008-2012)
Јединство (1999-2001)
НДР (1995-1999)
КПСС (до 1991)
Супружник Људмила Путина
Деца ћерке Катерина и Марија
Професија правник
Потпис Putin signature.png
Мандат(и)
4. председник Русије
Тренутна функција
Функцију обавља од 7. мај 2012.
Председник Владе Дмитриј Медведев
Претходник Дмитриј Медведев
9. премијер Русије
8. мај 2008. — 7. мај 2012.
Председник Дмитриј Медведев
Претходник Виктор Зупков (в. д.)
Дмитриј Медведев
2. председник Русије
7. мај 2000. — 7. мај 2008.
(в. д. од 31. децембра 1999)
Председник Владе Михаил Касјанов
Виктор Христенко (в. д.)
Михаил Фрадков
Виктор Зупков
Претходник Борис Јељцин
Наследник Дмитриј Медведев
5. премијер Русије
16. август 1999. — 7. мај 2000.
(в. д. од 9. августа 1999)
Председник Борис Јељцин
(до 31. децембра 1999)
Претходник Сергеј Степашин
Наследник Михаил Касјанов
8. секретар Савета безбедности РФ
29. март 1999. — 9. август 1999.
Претходник Николај Бордјужа
Наследник Сергеј Иванов
4. директор ФСБ
25. јул 1998. — 9. август 1999.
Претходник Николај Коваљов
Наследник Николај Патрушев
уреди Погледајте документацију шаблона

Владимир Владимирович Путин (рус. Влади́мир Влади́мирович Пу́тин; 7. октобар 1952, Лењинград, сада Санкт Петербург) је председник Руске Федерације.

За председника Руске Федерације изабран је 26. марта 2000, у првом кругу председничких избора. Од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000. године, по декрету председника у оставци Бориса Јељцина, вршио је дужности председника Русије. За други мандат је изабран 2004. који је трајао до 7. маја 2008. када је га је на тој функцији наследио Дмитриј Медведев. Путин је изабран за други мандат на месту премијера, 8. маја 2008. На председничким изборима одржаним 4. марта 2012. победио је у првом кругу, освојивши 63,7 посто гласова.[1]

Садржај

Биографија [уреди]

Младост и служба у КГБ-у [уреди]

Путин са мајком Маријом Ивановном (јул 1958).

Путин је рођен у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) 7. октобра 1952. Његова мајка Марија Ивановна Путина је била радник у фабрици, а отац Владимир Спиридонович Путин је био регрутован у Совјетску морнарицу да служи на подморници почетком 1930их, а касније је служио у НКВД-у у саботерској групи током Другог светског рата.[2] Владимир Путин је имао још два брата који су рођени средином 1930их; један је умро неколико месеци након рођења, а други је подлегао дифтерији током опсаде Лењинграда. Деда Владимира Путина, Спиридон Путин, је био лични кувар Владимира Лењина и Јосифа Стаљина.[3]

Путин је у младости волео да имитира обавештајце које су у филмовима глумили глумци попут Вјачеслава Тихонова и Георгија Жижонова[4] Дипломирао је међународно право на Правном факултету Лењинградском државном универзитету, а тема димпломског рада је био Принцип најповлашћеније нације (рус. Принцип наиболее благоприятствуемой нации).[5] На универзитету је такође постао члан Комунистичке партије Совјетског Савеза и остао је њен члан све до њеног распуштања децембра 1991.[6][4]

Након дипломирања, Путин је примљен у КГБ. Радио је у Директорату КГБ Лењинграда и Лењинградске области, где је упознао Сергеја Иванова.[7] Године 1976. завршио је курс КГБ-а у Окти код Лењинграда.

Од 1985. до 1990. Путин је био на дужности у Дрездену, Источна Немачка. Након пада Берлинског зида, Путин је био враћен у Совјетски Савез и у јуну 1991. је преузео место у Одсеку за међународна питања на Лењинградском државном универзитету, где је вице-ректор био Јуриј Молчанов. Градоначелник Лењинграда у то време је био Анатолиј Сопчак, асистент на Лењиградском државном универзитету из Путинових студентских дана и његов предавач. Путин је званично дао отказ у државној безбедности 20. августа 1991. током државног удара који је предводио КГБ против совјетског председника Михаила Горбачова.

Почетак политичке каријере [уреди]

Владимир Путин са Димитријем Медведевим.

Постаје први заменик градоначелника Санкт Петербурга 1994, године, а у августу 1996. године се сели у Москву где постаје члан администрације председника Бориса Јељцина. Био је шеф руске обавештајне службе ФСБ (једне од наследница КГБ) од јула 1998. до августа 1999. године, а такође је радио као секретар у служби безбедности од марта до августа 1999. године.

Први пут премијер (1999) [уреди]

Путина је Борис Јељцин поставио на место премијера у Влади Русије у августу 1999. године. Путин је постао пети руски премијер у мање од 18 месеци. Тада нико није очекивао да ће, јавности непознати, Путин на том месту остати дуже од његових претходника. Јељцинов главни опонент градоначелник Москве Јуриј Лушков и бивши премијер Јевгениј Примаков, су већ били у кампањи за председничке изборе. Тада нико није могао претпоставити да ће већ у септембру Путин постати најпопуларнији политичар у Русији. Иако није члан ни једне партије, Путин је подржао партију Јединство која је на изборима за Думу у децембру 1999. године освојила највећи број гласова.

Пораст руске економије за време Путина.

Први пут председник [уреди]

Борис Јељцин је 31. децембра 1999. године неочекивано поднео оставку и именовао Путина за привременог председника. Председнички избори су одржани 26. маја 2000, а Путин је победио у првом кругу, када је остварио убедљиву победу са 52,94 % победивши у већини гувернија осим у Чеченији. У неким гувернијама Путин је освојио и преко 80% гласова. После истека свог првог мандата Путин се поново кандидовао на изборима 2004. године и победио са 71,34 % гласова.

Путиново обнављање Русије [уреди]

Владимир Путин радио је на препороду Русије, за време његове власти економија Русија расла је у просеку за 7% сваке године. Путин је радио и на учвршћивању централне власти у свим гувернијама. Тако је смањио ризик од отцепљења далеких области побуњених сепаратистичким осећањима.

Други пут премијер (2008) [уреди]

По завршетку свог другог мандата 2008. године Путин је подржао Дмитрија Медведева на изборима, притом је рекао да намерава да задржи важну политичку улогу у држави (уз додатак да ће то урадити само ако Медведев победи на изборима). После победе Медведева, Путин је изабран за премијера у новој влади. Он је 2008. прихватио да постане председник Јединствене Русије, владајуће странке у Русији.

Други пут председник (2012) [уреди]

Владимир Путин је изабран за председника на изборима 2012. Наследио је Дмитрија Медведева који је њега након инаугурације наследио на месту премијера.

Популарност [уреди]

Путин је вешт и у џудоу, Токио 2000.

Путин ужива популараност широм Русије и у многим државама света, нарочито у земљама у развоју [8], а у Русији он се сматра симболом оживљеног национализма.[9]

У многим земљама са већински православним становништвом Путин се цени због својих дела учињених на рехабилитацији положаја православне цркве у Русији.

Путин је популаран и у Србији, Републици Српској и Црној Гори због принципијелног става Русије у одбрани суверенитета Србије. Он је проглашен за почасног грађанина више српских градова: Новог Сада, Сомбора, Врњачке Бање, Рашке, Апатина, Врбаса, Пожаревца, Љубовије, Оџака, Свилајнца и Лознице.[10]

Године 2007. проглашен је за „личност године“ у избору америчког часописа „Тајм“.[11]

У очекивању посете Владимира Путина Републици Србији 2007. године, у својству председника Руске Федерације, тадашњи патријарх СПЦ Павле је предложио, а Свети архијерејски синод прихватио, да се Владимиру Путину додели највише црквено одликовање, Орден Светог Саве првог реда, у знак дубоке захвалности за љубав према тој цркви и за драгоцену подршку у настојању да Косово и Метохија остану у саставу Републике Србије. Овај орден је Владимиру Путину уручио патријарх Иринеј у Храму Светог Саве, 23 марта 2011. године.

Приватни живот [уреди]

Ожењен је Људмилом Путин и имају две кћерке. Верник је Руске православне цркве и често истиче заслуге своје мајке за своје верско опредељење.[12][13] Тренира бокс, самбо и џудо (црни појас 6. дан) и бави се скијањем. Воли животиње и има женку црног лабрадора ретривера звану Кони (Полгрејв).

Референце [уреди]

  1. ^ “Путин победио на изборима”, Глас јавности (5. март 2012)
  2. ^ New York Times
  3. ^ Peter Baker and Susan Glasser. Kremlin Rising: Vladimir Putin and the End of Revolution,p. 40. New York, Scribner, 2005. ISBN 0-7432-6431-2
  4. ^ а б „{От Первого Лица}“. Kremlin.ru Приступљено 6. 3. 2012. 
  5. ^ Выпускники за 1975 год. Сајт Санктпетербуршког државног универзитета[мртва веза]
  6. ^ „{ПУТИН Владимир Владимирович“. Anticompromat.ru Приступљено 6. 3. 2012. 
  7. ^ [http://www.anticompromat.ru/ivanov01/ivan01bio.html ИВАНОВ Сергей Борисович - anticompromat.ru
  8. ^ „Obama Rockets to Top of Poll on Global Leaders“. World Public Opinion. 12. 6. 2009. Приступљено 6. 3. 2012. 
  9. ^ Schaaf, Matthew. „Vlad the Great“. New Statesman Приступљено 6. 3. 2012. 
  10. ^ Ekipa „Novosti“ (19. 10. 2011.). „Putin iz našeg sokaka | Reportaže“. Novosti.rs Приступљено 6. 3. 2012. 
  11. ^ Follow TIME Facebook Twitter Google + Tumblr. „Person of the Year 2007“. TIME Приступљено 6. 3. 2012. 
  12. ^ WDR 2: Руско Бадње вече, 6. јануара 2007.
  13. ^ Die neue Epoche, Online: Божић у Москви, 7. јануара 2007.

Спољашње везе [уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :



Претходник:
Сергеј Степашин		 премијер Русије Наследник:
Михаил Касјанов
Претходник:
Борис Јељцин		 председник Русије Наследник:
Дмитриј Медведев
Претходник:
Виктор Зупков		 премијер Русије Наследник:
Дмитриј Медведев
Претходник:
Дмитриј Медведев		 председник Русије Наследник:
садашњи
Претходник:
{{{пре5}}}		 {{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}		 {{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
п • р • у
Лидери Г8
п • р • у
Лидери Г20 индустријски развијених земаља


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Путин&oldid=7016952“