Владимир Путин

Из Википедије, слободне енциклопедије

Владимир Путин

Владимир Путин
Премијер Русије
Претходник	Виктор Зупков
Тренутни
У служби од 8. маја 2008.
Председник	Дмитриј Медведев
Рођење	7. октобар 1952. Лењинград
Супруга	Људмила Путина
Потпис

Владимир Владимирович Путин (рођен 7. октобра 1952. године у Лењинграду, сада Санкт Петербург) је председник Владе Руске Федерације. За председника Руске Федерације изабран је 26. марта 2000, у првом кругу председничких избора. Од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000. године, по декрету председника у оставци Бориса Јељцина, вршио је дужности председника Русије. За други мандат је изабран 2004. који је трајао до 7. маја 2008. када је га је на тој функцији наследио Дмитриј Медведев. Путин је изабран за други мандат на месту премијера, 8. маја 2008.

Садржај 1 Биографија 1.1 Младост и служба у КГБ-у 1.2 Почетак политичке каријере 1.3 Први пут премијер (1999.) 2 Први пут председник 3 Путиново обнављање Русије 4 Други пут премијер (2008.) 5 Популарност 6 Приватни живот 7 Референце

[уреди] Биографија

[уреди] Младост и служба у КГБ-у

Путин је рођен у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) 7. октобра 1952. Његова мајка Марија Ивановна Путина је била радник у фабрици, а отац Владимир Спиридонович Путин је био регрутован у Совјетску морнарицу да служи на подморници почетком 1930их, а касније је служио у НКВД-у у саботерској групи током Другог светског рата.^[1] Владимир Путин је имао још два брата који су рођени средином 1930их; један је умро неколико месеци након рођења, а други је подлегао дифтерији током опсаде Лењинграда. Деда Владимира Путина, Спиридон Путин, је био лични кувар Владимира Лењина и Јосифа Стаљина.^[2]

Путин је у младости волео да имитира обавештајце које су у филмовима глумили глумци попут Вјачеслава Тихонова и Георгија Жижонова^[3] Дипломирао је међународно право на Правном факултету Лењинградском државном универзитету, а тема димпломског рада је био Принцип најповлашћеније нације (рус. Принцип наиболее благоприятствуемой нации)^[4]. На универзитету је такође постао члан Комунистичке партије Совјетског Савеза и остао је њен члан све до њеног распуштања децембра 1991. ^[5][3]

Након дипломирања, Путин је примљен у КГБ. Радио је у Директорату КГБ Лењинграда и Леинградске области, где је упознао Сергеја Иванова.^[6] Године 1976. завршио је курс КГБ-а у Окти код Лењинграда.

Од 1985. до 1990. Путин је био на дужности у Дрездену, Источна Немачка. Након пада Берлинског зида, Путин је био враћен у Совјетски Савез и у јуну 1991. је преузео место у Одсеку за међународна питања на Лењинградском државном универзитету, где је вице-ректор био Јуриј Молчанов. Градоначелник Лењинграда у то време је био Анатолиј Сопчак, асистент на Лењиградском државном универзитету из Путинових студентских дана и његов предавач. Путин је званично дао отказ у државној безбедности 20. августа 1991. током државног удара који је предводио КГБ против совјетског председника Михаила Горбачова.

[уреди] Почетак политичке каријере

Постаје први заменик градоначелника Санкт Петербурга 1994, године, а у августу 1996. године се сели у Москву где постаје члан администрације председника Бориса Јељцина. Био је шеф руске обавештајне службе ФСБ (једне од наследница КГБ) од јула 1998. до августа 1999. године, а такође је радио као секретар у служби безбедности од марта до августа 1999. године.

[уреди] Први пут премијер (1999.)

Путина је Борис Јељцин поставио на место премијера у Влади Русије у августу 1999. године. Путин је постао пети руски премијер у мање од 18 месеци. Тада нико није очекивао да ће, јавности непознати, Путин на том месту остати дуже од његових предходника. Јељцинов главни опонент градоначелник Москве Јуриј Лушков и бивши премијер Јевгениј Примаков, су већ били у кампањи за председничке изборе. Тада нико није могао претпоставити да ће већ у септембру Путин постати најпопуларнији политичар у Русији. Иако није члан ни једне партије, Путин је подржао партију Јединство која је на изборима за Думу у децембру 1999. године освојила највећи број гласова.

[уреди] Први пут председник

Борис Јељцин је 31. децембра 1999. године неочекивано поднео оставку и именовао Путина за привременог председника. Председнички избори су одржани 26. маја 2000, а Путин је победио у првом кругу, када је остварио убедљиву победу са 52.94% победивши у већини гувернија осим у Чеченији. У неким гувернијама Путин је освојио и преко 80% гласова. После истека свог првог мандата Путин се поново кандидовао на изборима 2004. године и победио са 71.34% гласова.

[уреди] Путиново обнављање Русије

Владимир Путин радио је на препороду Русије, за време његове власти економија Русија расла је у просеку за 7% сваке године. Путин је радио и на учвршћивању централне власти у свим гувернијама. Тако је смањио ризик од отцепљења далеких области побуњених сепаратистичким осећањима.

[уреди] Други пут премијер (2008.)

По завршетку свог другог мандата 2008. године Путин је подржао Дмитрија Медведева на изборима, притом је рекао да намерава да задржи важну политичку улогу у држави (уз додатак да ће то урадити само ако Медведев победи на изборима). После после победе Медведева, Путин је изабран за премијера у новој влади. Он је 2008. прихватио да постане председник Јединствене Русије, владајуће странке у Русији.

[уреди] Популарност

Путин ужива популараност широм Русије и у доста држава света, нарочито у земљама у развоју ^[7], а у Русији он се сматра симболом оживљеног национализма.^[8]

У многим земљама са већински православним становништвом Путин се цени због својих дела учињених на рехабилитацији положаја православне Цркве у Русији.

Путин је популаран и у Србији, Републици Српској и Црној Гори због принципијелног става Русије у одбрани суверенитета Србије. Он је проглашен за почасног грађанина више српских градова: Новог Сада, Сомбора, Врњачке Бање, Рашке, Апатина, Врбаса, Пожаревца, Љубовије, Оџака, Свилајнца и Лознице. ^[9]

Године 2007. проглашен је за "личност године" у избору америчког Тајм магазина.^[10]

Владимир Путин направио је два врло популистича потеза за време рецесије 2009.. У јуну је лично наредио руском мултимиљардеру Олегу Дерипаски да подпише документ ^[11] о поновном отварању цементаре у руском градићу Пикаљево, који је живео од ње, а крајем месеца јуна лично је обишао дучане и позвао директоре великих ланаца да снижу марже.

[уреди] Приватни живот

Ожењен је Људмилом Путин и имају две ћерке. Верник је Руске православне цркве и често истиче заслуге своје мајке за његово верско определење. ^[12][13] Тренира бокс, самбо и џудо (црни појас) и бави се скијањем. Воли животиње и има женку црног лабрадора ретривера звану Кони.

[уреди] Референце

1. ^ New York Times
2. ^ Peter Baker and Susan Glasser. Kremlin Rising: Vladimir Putin and the End of Revolution,p. 40. New York, Scribner, 2005. ISBN 0-7432-6431-2
3. ^ ^{3,0 3,1} От Первого Лица
4. ^ Выпускники за 1975 год. Сајт Санктпетербуршког државног универзитета
5. ^ ПУТИН Владимир Владимирович - anticompromat.ru
6. ^ [http://www.anticompromat.ru/ivanov01/ivan01bio.html ИВАНОВ Сергей Борисович - anticompromat.ru
7. ^ [1]
8. ^ [2]
9. ^ [3]
10. ^ [4]
11. ^ http://www.youtube.com/watch?v=L2BU1M2aBtM Видео са седнице
12. ^ WDR 2: Руско Бадње вече, 6. јануара 2007.
13. ^ Die neue Epoche, Online: Божић у Москви, 7. јануара 2007.

Претходник: Борис Јељцин	председник Русије	Наследник: Дмитриј Медведев
Претходник: Сергеј Степашин	премијер Русије	Наследник: Михаил Касјанов
Претходник: Виктор Зупков	премијер Русије	Наследник: садашњи
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}