Олово(II) ацетат
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Олово(II) ацетат | |
|---|---|
Acetate.jpg) |
|
| IUPAC име |
|
| Назив по класификацији | Олово(II)-етаноат |
| Други називи | плумбо-ацетат, оловни шећер |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 6080-56-4 |
| MeSH | |
| Својства | |
| Молекулска формула | Pb(C2H3O2)2 |
| Моларна маса | 325.29 g/mol (анхидрован) 379.33 g/mol (трихидрат) |
| Агрегатно стање | Бели или безбојан прах, кристали у облику цветова |
| Густина | 2.55 g/cm3, основно стање-трихидрат |
| Тачка топљења |
75 °C |
| Тачка кључања |
100 °C (разлаже се) |
| Растворљивост у води | 60 g/100 mL |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | моноклинична |
| Опасност | |
| Опасност у току рада | Неуротоксин, вероватно изазива рак код људи |
| NFPA 704 |
 1
3
0
|
| Тачка паљења | не гори |
| Осим уколико није наведено другачије, информације су дате за једињења при стандардним хемијским условима (на 25 °C, 100 kPa) |
|
Олово-ацетат је со олова чија је хемијска формула Pb(CH3COO)2.
Садржај |
Добијање [уреди]
Добија се кувањем оловне глеђи са сирћетном киселином, а потом кристализацијом добијеног производа. Тако се добијају бели кристали.[1]
Својства [уреди]
Познат је под називом оловни шећер. Иако је слатког укуса, веома је отрован. Раствара се у води (46 грама у 100 грама воде на температури од 15°).[1]
Употреба [уреди]
Употребљава се у медицини и у лабораторији за добијање других једињења олова.[1]
Извори [уреди]
- ^ а б в Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
Спољашње везе [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Олово(II) ацетат
|
|||||
