Оркестрација
Из Википедије, слободне енциклопедије
Реч оркестрација или инструментација [1](итал. orchestrazione, фр. orcherstration, instrumentation, енгл. orcherstration, instrumentation, нем. Orcherstration, рус. оркестровка)[2]има три значењa:
- 1. Композициони поступак у коме музичар - оркестратор (најчешће је то композитор) оркестрира неку композицију, "облачећи" је у најлепше колоритне хаљине богатих звукова музичких инструмената. Он то чини по законима оркестрације. Сваки композитор мора добро да познаје оркестрацију.
- Музичар који аранжира неку композицију за мањи музички састав зове се аранжер, а поступак уређивања - аранжирање.
- 2. Музички предмет који се изучава на музичком факултету или музичкој академији.
- 3. Наука о распореду, удвајању и употреби музичких инструмената за потребе оркестрације.
Садржај |
Шта оркестратор мора да познаје [уреди]
Оркестратор унутарњим слухом и визијом "чује и види" како ће оно што оркестрира звучати.[3] Да би то постигао, оркестратор мора добро да познаје:
- Звучне карактеристике и особине музичких инструмената.
- Звучни распон сваког музичког инструмента.
- Боје свих музичких инструмената и регистре у којима најбоље звуче.
- Техничке и колоритне могућности сваког музичког инструмента.
- Који инструменти су погодни за међусобно удвајање.
- Транцпозицију.
Најпознатији оркестратори [уреди]
Најчувенији оркестратори су уједно и познати композитори у историји музике, као што су:
Рихард Штраус, Морис Равел, Хектор Берлиоз и Римски-Корсаков су били брилијантни оркестратори. Обојица су написали сјајне књиге за оркестрацију које су и данас у употреби.
Види још [уреди]
Референце [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Оркестрација
- ^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV, Приступљено 17. 4. 2013.
