Парастос

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кољиво или панаија (ријечи грчког поријекла), кувана пшеница

Парастос или панихида[1] (грч. παννυχίς — панихида, параста́с) молитва је за покојне.[2]

Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је грчка реч и означава посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка реч која потиче од грчке речи “пас” (πας) - сав, читав, “никс” (νυξ) — ноћ и “адо” — певам. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.[3] Међутим у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида (панихида је у почетку била свеноћно богослужење, а касније је постала служба за умрле) данас то представља исти појам.

У народу за парастос постоји израз даћа — од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа — даје се — у спомен покојнику она храна која се износи на гроб. ЗАДУШНИЦЕ[4] - (за душу) - дан посвећен умрлима, када се чине молитве и даје милостиња за душе покојника.

Када се врши Парастос?[уреди]

Помени за умрле (парастоси)[5] се дају у 3. 9. и 40. дан после смрти као и на пола године и годину.

  • Парастос у трећи дан симболише тродневни боравак Христов у гробу, и врши се и у част Света Тројица.
  • Девети дан - због девет анђелских чинова, са молитвом да се душа умрлог приброји њиховим чиновима.
  • Четрдесети дан - у част Вазнесења Христовог у 4о. дан после Васкрсења. Јер у четрдесети дан после смрти, душа човекова излази пред праведни суд Божији.

Извори[уреди]