Патарени

Из Википедије, слободне енциклопедије

Патарени (итал: patarini) су били присталице верског покрета у северној Италији, а посебно у Милану, између 11. и 13. века. Заједно са катарима, подвргнути су прогонима за време папе Иноћентија III као јеретици.

Намеравали су да спроведу реформу цркве у својој провинцији. Главне мете њихове критике су били богати земљопоседници и црквени клер који је на своје позиције долазио симонијом. Такође су нападали морал појединих свештеника који су узимали себи конкубине са којима су живели. Патаренски покрет је био раширен и дуж далматинске обале, где је био повезан са богумилима у залеђу, тако да се ови називи често употребљавају као синоними.[1]

Папа Лав IX (1002—1054) је, под утицајем овог покрета, осудио симонију и конкубинат међу свештеницима.

Папа Иноћентије III (1161—1216) је започео прогон јеретика у европским размерама, који је тешко погодио и патарене.

Напомене[уреди]

  1. ^ BOGUMILI, Enciklopedija leksikografskog zavoda, Zagreb 1955., I svezak, pp. 530-534.

Литература[уреди]

  • William Chester Jordan. Europe in the High Middle Ages (Penguin Books 2001) pp 90-93. A full account of this part of the investiture conflict.
  • Jordan, K. "Pataria" in Religion in Geschichte und Gegenwart. V, 3.A., 150f.
  • Cowdrey. “The Papacy, the Patarenes and the Church of Milan”, Transactions of Royal Historical Society, 5th series, vol. 18, 1968. 25-48

Види још[уреди]