Периодизација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Периодизација је покушај категоризације или дељења неког историјског, еволуционог, геолошког или космолошког времена у дискретне (тачно одређене) именоване целине.

Периодизација је комплексан проблем у историји. Историја је у суштини континуарна, па сваки систем периодизације захтева неки спољњи суд. Скоро свако динамичко доба је „доба промене“, пошто је то део клишеа. И уопште није потребно делити историјска раздобља у жељи да се створи смисао прошлости или да се артикулишу промене које су се временом догодиле. Такође, различити народи и културе су осетили различите историје, па тиме теже различитим моделима периодизације. Имена раздобља се кроз време увек оспоравају и мењају. Тако неки историчар може тврдити да није било тако нечег као што је ренесанса, док ће други бранити такав концепт.

Разлози за ово су комплексни. Периодизационе целине се често преклапају или су чак контрадикторне једна другој. Потом, одређени периодизациони концепти су прихватљиви само под одређеним условима. Неки имају само културну употребну. Други се одређују према историјским догађајима (међуратне године: 19181939.), друге су дефинисане декадним бројним системом (1960е, 17. век). Има их и именованим по доминантним личностима (Викторијанско доба, Елизабетанско доба, Наполеоново доба).

Неке од употреба су, такође, специфичне за одређено поднебље. То се посебно односи на периодизациона имена потекла од личности или владајућих слојева, као што је Џексоново доба у САД, Меиџијанско доба у Јапану или Меровиншко доба у Француској. Термини из културе такође могу имати ограничене домете. Тако концепт „Романтичарског раздобља“ може имати различито значење ван европејске културе. Као и нпр. 1960е, које технички одговарају где год се у свету рачунају године по Нашој ери, могу имати скуп различитих културних конотација у одређеним земљама. Из тог разлога је могуће рећи "1960е се никада нису догодиле у Шпанији“. Зато што би тај термин означава сексуалну револуцију, контра-културу, побуне младих итд. које се никада нису догодиле током десетлећа шпанске конзервативне католичке културе под Франковим фашистичким режимом. Као што је могуће тврдити, као што тврди историчар Артур Марвик, да 1960е почињу у касним 1950-им и завршавају се у раним 1970-им. Његов разлог за такву тврдњу су културни и економски услови који дефинишу значење раздобља које покрива више од линеарне целине од 10 године које почињу бројевима 196. То проширино значење се назива „дугим 1960-им“. Такво коришћење је проистекло из историчарског коришћења термина „Дуги деветнаести век" (1789—1914) не би ли прилагодили декадну хронологију културним и друштвеним фазама. Лично томе и осамнаести век може трајати од 1714. до 1789. Ерик Хобсбом се такође залагао да се раздобље назива „Кратким двадесетим веком", који се протеже од почетка Првог светског рата до краја Хладног рата.

Литература[уреди]

  • Lawrence Besserman, ed., The Challenge of Periodization : Old Paradigms and New Perspectives, 1996, ISBN 0-8153-2103-1. See Chapter 1 for an overview of the postmodernism position on Periodization.