Петар Матијевић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Петар Матијевић
Датум рођења(1953-01-05)5. јануар 1953. (71 год.)
Место рођењаКолашац, Книн, СФРЈ
ПребивалиштеНови Сад
ОбразовањеВиша школа за трговинске пословође, Загреб
ЗанимањеПредузетник
Активни период1972—данас
СупругаЗора Матијевић
ДецаЗоран, Бојан, Лана
РодитељиЈован и Ика Матијевић

Петар Матијевић (Книн, 5.јануар 1953), српски је привредник. Он је власник Индустрије Меса Матијевић, МАТ Реал Естате, МПЗ Аграр 1, МПЗ Аграр 2, повезаних лица и највећи земљопоседник на просторима бивше Југославије.[1] Његове компаније послују у области пољопривреде, месне индустрије, хотелијерства и угоститељства, производњи пољопривредне механизације и некретнина.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен у селу Колашац у општини Книн. Одрастао је у сиромашној породици, уз оца Јована Матијевића и мајку Ику Матијевић (девојачко Кардум).[2] Са 5 месеци са својом породицом се досељава у Сремске Лазе код Винковаца.[3]

Основну школу завршио је 1968. године у Слаковцима као ђак генерације. Више образовање стиче у Загребу, где је завршио Вишу школу за трговинске пословође[3] Завршио је средњу трговачку школу и настанио се у Загребу, где је до почетка рата у Хрватској имао три локала.

Године 1991. насељава се у Новом Саду где отпочиње бизнис у месној индустрији.[3]

Највећи је земљопоседник у Републици Србији.[1]

Током 2020. Матијевић је дао понуду за откуп пољопривредног предузећа из Хрватске, што је наишло на низ протеста у Хрватској[4] пошто је, према Матијевићевим речима, управа предузећа исполитизовала економски потез представивши га као српску заверу и империјализам.[5]

Добитник је Oрдена Светог Саве[6] и награде АП Војводине „Лазар Дунђерски”.[7]

Пословна каријера[уреди | уреди извор]

До 1991. године створио је озбиљнији капитал. У то време власник је три локала у Загребу.[2]

У Новом Саду основао је Месну индустрију, која се на почетку звала Месна Индустрија Матијевић, или скраћено - МИМ. [2] Нешто касније предузеће је преименовао у Бутик меса, да би финални назив, Индустрија Меса Матијевић, био конципиран 1992. године и није мењан до даљњег. [2]

Матијевић у својој индустрији данас броји преко 3.000 запослених.

О хотелијерству[уреди | уреди извор]

Данас у власништву Петра Матијевића се налазе:

  • Хотел Центар Но.1 у Београду
  • Хотел Центар у Новом Саду
  • Хотел Александар у Новом Саду
  • Туристичко насеље Рибарско Острво у Новом Саду
  • Хотел Војводина у Зрењанину[8]

Хотел Центар Но.1 у Београду Петру су купили његови синови као рођендански поклон.[9] У овој згради радио је и отац Петра Матијевића, Јован Матијевић, као носач кофера.[10] Хотел је здање које представља један од заштићених споменика културне баштине града Београда. Изграђено је 1923. године, а пројекат је креиран од стране чешког предузећа „Матија Блех“.[11] Пре Другог светског рата зграда је била филијала Југословенске банке. Одлуком суда, 1947. године, зграда је конфискована и основан је Југоекспорт.[12] Зграда је културно добро града Београда, изграђена је у духу академизма, а вајарска дела која красе спољни део грађевине дело су вајара Кирила Павијка из Прага.[12]

Фондацијa[уреди | уреди извор]

Фондација „ др Шпиро Матијевић“ основана је 2007. године као непрофитна организација, од стране Индустрије Меса Матијевић. Циљ фондације првенствено је додела награде за најбоље књижевно остварење у текућој години, а уједно и очување успомене на лик и дело Шпире Матијевића, Петровог брата, књижевника и универзитетског професора. Награда се додељује 24. фебруара, на дан рођења поменутог књижевника.[13]

Награда износи 15.000 еура[14], а додељује је трочлана комисија коју бира фондација.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Agrosmart: Matijević najveći zemljoposednik, Kostića i Miškovića pretekli Almeks i Al Dahra - Ekonomija - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-07-01. 
  2. ^ а б в г „O osnivaču - Matijevic”. matijevic.rs. Приступљено 2022-05-06. 
  3. ^ а б в „Petar Matijević: Herkul srpskog svinjarstva - Ljudi - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-07-01. 
  4. ^ Redakcija (2020-09-09). „Matijević želi da kupi firmu u Hrvatskoj, pobunili se tamošnji biznismeni, traže da se prodaja hitno zaustavi”. Luftika (на језику: српски). Приступљено 2021-07-01. 
  5. ^ M.A. „SVI HRVATSKO-SRPSKI EKONOMSKI RATOVI Kolindin "čoko skandal" bio je samo uvod u brojne privredne "nesporazume", a jedan je nemoguće OBJASNITI”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-07-01. 
  6. ^ „ОСВЕШТАНИ ТЕМЕЉИ ХРАМА СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНE | Novi Sad”. www.novisad.rs. Приступљено 2022-05-06. 
  7. ^ „Петар Матијевић први добитник покрајинског признања Лазар Дунђерски”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2021-07-01. 
  8. ^ „Matijević kupio hotel Slavija luks”. Politika Online. Приступљено 2022-05-09. 
  9. ^ „Matijević Jugoexport dobio na poklon”. N1 (на језику: српски). 2016-12-27. Приступљено 2022-05-09. 
  10. ^ Gavrić, Slađana. „EMOTIVNI BIZNISMEN Matijević o kupovini zgrade "Jugoeksporta": "Gradim hotel tu gde je moj otac bio nosač kofera"”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-05-09. 
  11. ^ „Zgrada 'Jugoexport'-a na Trgu Republike postaje hotel”. TURISTICKI SVET (на језику: српски). Приступљено 2022-05-09. 
  12. ^ а б „Zgrada Jugoexporta postaje hotel sa 4+ zvezdice”. Gradnja (на језику: српски). 2016-12-28. Приступљено 2022-05-09. 
  13. ^ Шпиро Матијевић (на језику: српски), 2022-05-04, Приступљено 2022-05-09 
  14. ^ „Fondacija Dr Špiro Matijević dodeljuje NAJVREDNIJU NAGRADU ZA KNJIŽEVNIKE nakon 10 godina pauze”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-11. 
  15. ^ „Jovan Delić dobio nagradu "Matijević"”. Konkursi regiona (на језику: српски). 2012-02-24. Архивирано из оригинала 23. 05. 2022. г. Приступљено 2022-05-09. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Матијевић&oldid=27601091”