Пети васељенски сабор

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пети Васељенски Сабор је одржан током маја и јуна 553. године у Цариграду и то је други васељенски сабор одржан у престоници Византије. Сазвао га је цар Јустинијан I. Сабор је преформулисао Халкидонску дефиницију тако да је акценат још више стављен на божанско у Христу. Овај сабор је осудио присталице Оригена.

Сабору у Цариграду присуствовало је око 165 епископа, а председавао је цариградски Патријарх Евтихије. Папа Вигилије био је у Цариграду, али не и на Сабору, мада је све саборске одлуке признао. Сабор је потврдио пресуду Теодору Мопсуестијском који је у својој цркви већ био осуђен као јеретик.

Затим је, сходно документу Три поглавља, осудио неке списе Епископа Теодорита Кирског који су били уперени против Кирила Александријског, осуђено је и писмо Иве Едеског које је упутио Епископу Марију у персијски град Ардаршир. У овом писму Иво сврстава Кирила Александријског у јеретике и подржава Несторија. Будући да су се због тих списа, Теодорит и Ива јавно покајали, примљени су назад и Цркву и враћени на своје епископске катедре, са којих их је збацио Разбојнички сабор. Овај Сабор је само још једном осудио, посмртно, оно за шта су се они једном већ покајали. Тиме је потврђен Четврти васељенски сабор. [1] [2]

Извори[уреди]

  1. ^ http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/VaseljenskiSabori/Lat_VaseljenskiSabori05.htm SEDAM VASELjENSKIH SABORA (PREMA ČETI-MINEJIMA SV. DIMITRIJA ROSTOVSKOG)
  2. ^ http://www.veronauka.org/biblioteka/Bibview.asp?ID=585 Епархија врањска, Веронаука, Васељенски сабори, Пети васељенски сабор