Пинк Флојд
Из Википедија
Пинк Флојд (Pink Floyd) је енглески рок бенд, основан 1965. године. Бенд су чинили Дејвид Гилмор, Сид Берет, Ричард Рајт, Ник Мејсон и Роџер Вотерс. Својим иновативним стилом, виртуозношћу, филозофским текстовима, визуалним перформансом током концерата, иновативним изгледом омота плоча, својеврсном употребом електронике и квалитетном мелодиком и хармонијом бенд је обезбедио своје место у историји рока и својевремено се зацртао у сам врх светске музике. Сигурно једна од најутицајнијих и најуспешнијих група икад, што доказује чињеница да је бенд продао преко 250 милиона албума широм света[тражи се извор].
Садржај |
[уреди] Биографија
Године 1964. три пријатеља - Роџер Вотерс (гитариста), Ричард Рајт (клавијатуриста) и Ник Мејсон (бубњар) - су основали бенд који се звао Sigma 6. Како није успео да се прослави, бенд мења име у T-Sets. Касније, средином 1965. настаје The Abdads са новим члановима Клајвом Меткалфом (бас гитара), Кит Ноблс и Џулијет Гејл (пратећи вокали). Бенд поново мења име у The Screaming Abdads и The Architectural Abdabs. 1966. бенд поново узима име Sigma 6, Роџер Вотерс се пребацује на свирање бас гитаре јер се бенду прикључују гитаристи Боб Клоуз и Сид Барет. Сид је хтео да име бенда промени у The Pink Floyd Sound, али су променили име бенда у само Pink Floyd, које је спој имена двојице познатих блузера, Пинка Андерсона и Флојда Каунсила. Бенд је могао добити и име Anderson Council. Касније те године Боб Клоус је напустио групу. Пинк Флојд је коначно добио шансу да сними свој први сингл - Arnold Layne, песму о лудом трансвеститу који краде женску одећу. Први албум им је The Piper At The Gates Of Dawn који је изашао 1967. године.
Током турнеје у САД, Сид Барет се разболео због употребе ЛСД-а. Његова зависност допринела је имагинарном писању песама, али у време албума A Saucerful Of Secrets, његова зависност се отргла контроли. Сид је писао песме за бенд до 1968. године, али није наступао због лошег физичког и менталног стања које се погоршало употребом дрога. Сид је 1968. морао да напусти бенд јер су његове песме постале претерано захтевне за свирање и извођење (као на пример "Have You Got It Yet?").
1966/1967. бенд је позван од стране Питера Вајтхеда да напише две песме за његов филм Tonite Let's All Make Love in London. Бенд је завршио обе песме, под именом "Interstellar Overdrive" и "Nick's Boogie", у јануару 1967. Бенд затим у сарадњи са Blackhill Enterprises издаје два сингла, Arnold Layne у марту и See Emily Play у јуну 1967. Arnold Layne достиже шеснаесто место на Британској листи синглова, а See Emily Play чак шесто и ови синглови најављују будући успех бенда. Августа 1967. бенд издаје дебитантски албум The Piper At The Gates Of Dawn који достиже шесто место на Британској листи албума. Бенд је 1967. године био на турнеји са тада већ познатим гитаристом Џимијем Хендриксом. Ова турнеја је повећала популарност Пинк Флојда.
1968. Берет напушта бенд због психичке нестабилности и Пинк Флојд је у потрази за новим гитаристом. Нови гитариста, Дејвид Гилмор је значајно утицао на остатак бенда и скупа са Вотерсом представљао само језгро групе током њиховом заједничког постојања. Blackhill Enterprises напушта бенд и остаје са Баретом, али бенд налази новог менаџера Стива О'Рурка који је остао уз бенд до своје смрти 2003. године. Берет издаје два соло албума (The Madcap Laughs и Barrett), а затим се повлачи из света музике.
1969. чувени француски режисер хипи филмова Барбет Шредер ангажује Пинк Флојд за музику за свој филм, The More.
1971. године издају компилацију својих објављених и необјављених радова - Relics. У исто време бенд је радио на свом новом албуму Meddle са чувеном 23-минутном песмом Еchoes.
1972. године бенд снима музику за још један филм, La Vallee, а тај албум је издат под именом Obscured By Clouds. Исте године настаје чувени документарни филм снимљен у Помпеји. Филм је добио име Live At Pompeii. Током снимања Obscured By Clouds, написан је 45-минутни опус песама које свирају уживо. Опус се звао Eclipse. Оригинално име за опус је требало да буде Dark Side Of The Moon, али су Medicine Head пре њих издали албум под тим именом. Међутим, када су чули да су Medicine Head одустали од тог назива, додали су га свом опусу и написали завршну песму којој су дали назив Eclipse.
1973. године, The Dark Side of the Moon издају као албум, и то је други по реду најпродаванији рок албум у историји ове врсте музике.
Настављајући свој успех са претходним албумом, Пинк Флојд ствара Wish You Were Here. Албум је посвећен оригиналном текстописцу и гитаристи - Сиду Барету. На том албуму су одсвирали један од најпознатијих инструментала - Shine On You Crazy Diamond који је морао бити подељен на два дела јер није могао да стане на једну страну плоче.
После успеха са Wish You Were Here, Пинк Флојд одлази на годишњи одмор како би створио нова дела. 1977 издају албум под називом Animals, којег поједини критичари сматрају критиком капитализма, као одговор на Орвелову "Фарму Животиња"[1] која представља критику комунизма у Стаљиново доба.
1979. група издаје епску рок оперу The Wall, коју је већим делом написао и инспирисао Роџер Вотерс, која се бави са отуђеношћу и пропалом комуникацијом, израженим кроз метафорички зид направљен између рок музичара и његове публике. Са овог албума је и најпознатији сингл групе Пинк Флојд, „Another Brick in the Wall“. Током снимања дошло је до првих неспоразума између чланова бенда, првенствено Вотерса и Рајта.
1983. група је снимила свој последњи заједнички албум The Final Cut, да би се 1984. распала и чланови бенда почели да раде своје соло пројекте.
1986. Ник Мејсон и Дејвид Гилмор су се удружили под именом Пинк Флојд и снимили албум A Momentary Lapse Of Reason. Исте године се у групу вратио и Ричард Рајт. Овоме је уследила тужба од стране Вотерса који није хтео да бенд настави под својим старим именом, желећи да Пинк Флојд остане са својим дотадашњим опусом, али је остатак бенда победио на спору и задржао име. Вотерс је наставио соло каријеру, снимивши најпре The Pros & Cons of Hitchhiking 1984 а затим и Radio Kaos 1987. али са слабијим успехом.
Године 2005, први пут после преко двадесет година, група Пинк Флојд је поново наступила скупа са Вотерсом уживо на концерту Лајв 8.
[уреди] Дискографија
[уреди] Албуми
- The Piper at the Gates of Dawn (1967)
- A Saucerful of Secrets (1968)
- More (1969) - музика из истоименог филма
- Zabriskie Point (1970)
- Ummagumma (1969)
- Atom Heart Mother (1970)
- Meddle (1971)
- Relics (1971.) - компилација раних радова
- Obscured by Clouds (1972.) - музика из филма La Vallée
- The Dark Side of the Moon (1973)
- A Nice Pair (1973)
- Wish You Were Here (1975)
- Animals (1977)
- The Wall (1979)
- A Collection of Great Dance Songs (1981) - компилација
- The Final Cut (1983)
- Works (1983.) - компилација
- A Momentary Lapse of Reason (1987)
- Delicate Sound of Thunder (1988) - уживо
- Shine On (1992)
- The Division Bell (1994)
- Pulse (1995.) - уживо
- 1967: The First Three Singles (1997) - компилација
- Is There Anybody Out There? The Wall Live 1980-81 (2000) - уживо
- Echoes: The Best of Pink Floyd (2001) - компилација најбољих песама
[уреди] Спољашње везе
