Помпеја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Помпеја (вишезначна одредница).
Улица у Помпеји

Помпеја (лат. Pompeii, итал. Pompeï) је антички град који се налазио на југу Апенинског полуострва, југоисточно од данашњег Напуља у Италији. Помпеја је основана у 6. веку п. н. е. У својој историји, која је трајала око 700 година, у Помпеји су живели Самнити, Грци, Етрурци и Римљани. Римљани су колонизовали Помпеју 80. п. н. е. Град је потпуно уништен у ерупцији вулкана Везув 24. августа 79. године. Скупа са Помпејом уништени су Херкуланеум и Стабија (данас Кастеламаре ди Стабија). Град је прекрио дебели слој вулканске прашине.

Археолошка истраживања су отпочела у 18. веку када је град поново откривен. Ископан је већи део града, укључујући форуме, храмове, позоришта, купатила и велики број кућа. Ово откриће је у Европи довело до културног шока. Пронађени примери еротске уметности преокренули су погледе на римску уметност и античку културу. Вулкански пепео који је затрпао градове омогућио нам је упознати изглед староримског града средње величине и живот његових становника. У вези са нађеном еротском уметношћу појавила су се мишљења о „Божјој казни“ која је послана на Помпеју. На основу данашњег знања, Помпеја се никако није разликовала од осталих градова у Римском царству.

Давна историја[уреди]

Помпеја

Град је основало племе Оска у 7. веку п. н. е. на ушћу реке Сарно које је у то доба било пристаниште морепловаца Грка и Феничана. У почетку је град био под грчким утицајем, а 525.474. п. н. е. под утицајем Етрураца. Цела територија је била у 5. веку п. н. е под Самитима, да би од 310. п. н. е. град био под утицајем Рима.

Помпеја се укључила у побуну градова Кампаније против Рима, али је Луције Корнелије Сула 89. п. н. е. угушио устанак. Помпеја је постала колонија и изгубила је права која је имала. Остала је и даље трговачки град и важнан саобраћајни чвор.

Везув затрпава град[уреди]

Становници Помпеје су били у уверењу да је Везув угашен вулкан и нису придавали значаја сигналима који су их упозоравали на његову активност. Били су навикли на ситне потресе и излазак плинова из Везува. Почетком јула 79. године усахли су сви бунари у граду, али упозорење још увек није било довољно снажно. Цео стари Рим је био запањен када је 24. августа дошло до катастрофалне вулканске ерупције која је затрпала град и заклонила Сунце у подне. Догодило се да је то био дан посвећен римском богу ватре Вулкану. Један од очевидаца ове ерупције био је Плиније Млађи, који је овај догађај описао у писму Тациту. По његовим речима, до ерупције је дошло око поднева. Из Везува је сукнуо високи пламен, а после црни и велики облак који је имао облик шишарке и покрио је Сунце и дан променио у ноћ. На Помпеју је падало велико камење које је рушило зграде. Становнике је угушио отровни плин који је долазио са ерупцијом (на основу данашњих истраживања сматра се да се ради о 10.000 особа). Ерупција је трајала 3 дана и град је покрио пепео у висини од 6 метара. Уништени су још градови Херкуланеум и Стабиа.

„Облак“ о којем је Плиније Млађи писао данас је познат као пирокластични облак који се састоји из прегрејаних плинова, пепела и камења који извиру из вулкана. Он уједно описује да је ерупција била праћена земљотресом и да је постојало велико таласање мора, што је данас познато као „цунами“.

Његов стриц, Плиније Старији, хтео је да прати догађаје из брода, али је своју знатижељу платио животом и нађен је мртав на плажи у Стабији. Вероватно се тамо угушио.

Изгубљена шеснаест векова[уреди]

Декоративна фреска „Европа и бик“

Дубок слој пепела покрио је два града у подножју вулкана и њихова имена су била заборављена. Херкуланеум је био откривен 1738. године, Помпеја 1748. године. Од тога доба извршени су велики археолошки радови и откривено је много зграда са зидним сликама. За положај града се знало још 1599. године, али је требало још 150 година да започну археолошка истраживања. Године 1860. у истраживање се укључио Ђузепе Фјорели.

У време првих ископавања нађене су шупљине у слоју пепела које су садржале људске остатке. Ђузепе Фјорели је дошао на идеју да ове шупљине испуни гипсом и тако је добијена верни отисак Помпејаца који нису стигли да побегну од смртоносне опасности.[1][2][3]

Њихови изрази сведоче о изненађењу које се јасно види на лицима и погледи на ове одливке су јако шокантни.

Пар учених: восак којим су писали по дрвеној дасци, је касније топљен и поново коришћен.

Спекулише се да је Фонтана открио неке од еротских фресака и да је ове фреске сакрио од јавности. То су касније открили и потврдили археолози који су наставили истраживања.

Форум, терме, многе куће и виле откривене су у изненађујуће очуваном стању, а у близини града је откривен и хотел. Помпеја је град чија топографија није промењана и овде можемо видети како је некада изгледало. Улице су биле равне и стварале су ортогоналну мрежу. Биле су поплочане каменим подовима. Са обе стране су биле продавнице.

Земљотрес, осипање земље и штете које су настале од вулкана[уреди]

Споредна улица у Помпеји

Један од главних праваца савременог истраживања је истраживање зграда које су реконструисане пре замљотреса (вероватно после земљотреса 62. године). Неке од старих фресака биле су покривене новим и археолози су захваљујући савременим техникама настојали да открију детаље о овим сликама. Разлог због којих су зграде поправљане били су учестали потреси пре главне ерупције. Утврђено је да је пре 79. године област била већ погођена природним кастастрофама. У слоју подножја лаве била су нађена три слоја седиманата у којима су нађене кости животиња, делови керамике и отисци цвећа. Помоћу радиокарбонске методе научници су први слој датирали у 8. век п. н. е. приближно у доба оснивања града. Остала два слоја су јасно одељени обрађеном земљом и каменим улицама. Њихово се доба датира у 4. и 2. век п. н. е. Геолози су се трудили да помоћу магнетних карактеристика камења одреде топлоту пирокластичног облака који је затрпао град, јер ако је материјал загрејан на неку одређену топлоту може се променити или поништити магнетно поље. Показало се да је облак имао температуру од 850°C, на неким местима је било 240°C или 180°C.

Јединствени увид[уреди]

Сачуване фреске нуде јединствен увид у културу старог града

Свакодневно нам град нуди поглед на 1. век. У то доба је Помпеја био веома жив град и ту можемо наћи и најситније детаље из живота града. На пример, на поду једне куће се налази натпис Slave lucru („Добродошлица новцу“) што је пример духовитости. У овој кући је становао неки „Нумиан“ и његово је име значило „новац“. У доба ерупције град је имао 20.000 становника. Ова област је служила Римљанима за рекреацију. Овде се налазе пијаца, млин, мали ресторани... Године 2002. године откривено је да је пристаниште било настањено и да су ту људи живели на каналима, као касније у Венецији. Ова истраживања су на почетку и треба још да донесу јасније резултате.

Помпеја у савременој култури[уреди]

Помпеја је послужила као основ за историјски роман, филм, енглеску ТВ серију и за слику „Последњи дани Помпеја“ руског сликара Карла Брула.

Помпејска палестра, поглед са стадиона. Удубљење лево је служило да се напуни водом и представљало је место где се учило пливање и импровизоване поморске битке. Десно - делом прекривено дрвећем могу се видети угљенисани пањеви стабала који су спаљени за време ерупције вулкана.

Референце[уреди]

  1. ^ „Pompeii Ruins: Orto dei Fuggiaschi (1) - Pompei“. Marketplace.it Приступљено 30. 11. 2011.. 
  2. ^ „Orto dei Fuggiaschi (2)“. Marketplace.it Приступљено 30. 11. 2011.. 
  3. ^ „Orto dei Fuggiaschi (3)“. Marketplace.it Приступљено 30. 11. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Помпеја


Координате: 40° 45' 2" сгш, 14° 29' 23" игд