Пино ноар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пино ноар
Пино ноар
Општи подаци
Боја црна
Порекло Француска
Главни региони Шампања, Бургоња, Калифорнија, Тасманија, Румунија
Одлике
Тип тла кречњак, глина
Укуси јагода, купина, малина, вишња, љубичица, купус

Пино ноар или пинот црни је грожђе танке кожице, лаганог тела и светлије боје. Захтева сталну негу и надзор, посебно због осетљивости на болести. Како би се добило добро вино, потребно је смањивати род. Рано зри, те није погодно за изразито топлу климу.

Историјат[уреди]

Порекло води из Бургундијског региона источне Француске и касније је идентификован у региону Шампањ. У Аустралији се сматра да је Грегори Баксланд правио вино од Пинот ноара 1820-тих година кад је стигао у Сиднеј са пелцерима са Рта 1805. године. Сигурно је да је пинот ноар стигао у Базбијевој колекцији 1832. године. Тек седамдесетих година 20. века је порастао интерес за овом сортом и виногради су се проширили.

Географска дистрибуција[уреди]

Пинот Ноир је доминантна црна сорта грожђа Бургундијског региона у Француској, посебно у региону Коте Диор. Такође је од великог значаја у Шампањи где се меша са шардонеом да би се направила позната пенушава вина овог региона. Има још много винограда укључујући оне у САД – посебно у Калифорнији и Орегону и у Аустралији.

Особине[уреди]

Арома овог вина је јако зависна од подручја на коме се узгаја грожђе, а најпознатија вина долазе из Бургундије. Из тог разлога се често назива и црним бургундцем. Укус и мирис се осим што зависе о подручју доста мењају с временом, па су ту присутни и јагода, купина, малина, вишња, љубичице, купус, а код старијих вина превладавају земљани тонови.

Лоза: Постоји много различитих клонова који су прављени да буду прилагођени различитим климатским и земљишним условима, јер ова сорта генерално боље подноси хладнију него топлу, суву климу. Лоза сама по себи споро достиже плодност, слабо рађа и плодови рано сазревају. Листови су бледо зелени са мат површином, средње величине, често скоро округли, немају дубоке урезе и имају врло крзнасту доњу површину.

Плод: Гроздови су мали, генерално компактни и чине их мале, чврсто набијене, помало овалне, слатке сочне бобице са тамно љубичастом кожом.

Вино: боја, мирис и палета доста варирају у зависности од клона и услова у којима је расло. Вину Пино Ноар из топлијих крајева може да недостаје дубина боје, мирис и палета, док вина из хладнијих региона има тамнију боју, средње пуно тело. То су комплекснија вина са аромом трешње и јагоде, са палетом која се развија док стари, која може да добије карактеристике сличне Бургундију и воћне ароме које подсећају на шљиве. Кад се користи за производњу пенушавих вина Пино Ноар се може мешати са више сорти белих грожђа у винима супериорног квалитета која подсећају на шампањац, шардоне или Пинот Меуниер. Најбоља од ових вина се производе у складу са традиционалном француском методом. Арома и палета се крећу од сувог до слатког и најбоља вина ће имати свежу воћну арому и деликатну и комплексну дуготрајну палету.

Вино је погодно за чување.

Остали називи: пинот ноар, бургундац црни, бургунд маре, блаубургундер, пинот неро.


Спољашње везе[уреди]