Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Етничка мапа Краљевине Југославије 1931.

Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији.

Југославија[уреди]

Према попису, 1931. у читавој Краљевини Југославији било је 13.934.038 становника, од тога: 6.785.501 православаца, 5.217.847 римокатолика, 231.169 евангелиста, 1.561.166 муслимана и 138.355 осталих.[1]

Заступљеност по вјерском опреедјељењу[уреди]

Заступљеност по вјерском опредјељењу
православни
  
6,785,501 48,69%
римокатолици
  
5,217,847 37,44%
муслимани
  
1,561,166 11,20%
евангелисти
  
231,169 01,65%
остали
  
138,355 00,99%

Попис по бановинама[уреди]

Бановина православци римокатолици евангелисти остали хришћани муслимани остали укупно
Дравска бановина 6.745 1.107.155 25.717 2.665 927 1.089 1.144.298
Дринска бановина 992.924 169.613 3.804 1.836 356.469 10.093 1.534.739
Дунавска бановина 1.393.269 774.691 167.871 29.843 2.660 18.961 2.387.295
Моравска бановина 1.364.490 11.061 268 299 58.802 664 1.435.584
Приморска бановина 138.375 692.496 211 618 69.360 600 901.660
Савска бановина 517.191 2.122.631 21.888 18.922 3.823 19.928 2.704.383
Вардарска бановина 1.046.039 18.472 430 2.346 499.362 7.594 1.574.243
Врбаска бановина 600.529 172.787 3.377 9.245 250.265 1.179 1.037.382
Зетска бановина 516.490 92.165 208 337 315.677 639 925.516
Управа града Београда 209.449 56.776 7.395 2.041 3.821 9.456 288.938
укупно 6.785.501 5.217.847 231.169 68.152 1.561.166 70.203 13.934.038

Дравска бановина[уреди]

Дринска бановина[уреди]

Дунавска бановина[уреди]

Моравска бановина[уреди]

Приморска бановина[уреди]

Савска бановина[уреди]

Вардарска бановина[уреди]

Врбаска бановина[уреди]

Зетска бановина[уреди]

Управа града Београда[уреди]

БиХ[уреди]

На простору данашње Босне и Херцеговине пописано је 2.323.555 становника, од којих је према вјерском опредјељењу било:

  • православних 1.028.139 или 44.25%
  • муслимана 718.079 или 30.90%
  • римокатолика 547.949 или 23.58%[2]
Заступљеност по вјерском опредјељењу
православни
  
1,028,139 44,24%
муслимани
  
718,079 30,90%
римокатолици
  
547,949 23,58%
евангелисти
  
7,094 00,03%
остали
  
22,294 00,09%

По вјерском опредјељењу у Босни (простор некадашње Бихаћке, Врбаске, Сарајевске, Травничке и Тузланске области) је пописано 2.018.220 становника:

  • 929.947 православних (46.10%)
  • 648.038 муслимана (32.10%)
  • 410.809 римокатолика (20.3%)

По вјерском опредјељењу у Херцеговини (простор некадашње Мостарске области) је пописано 305.335 становника:

  • 98.192 православних (32%)
  • 70.041 муслимана (22.80%)
  • 137.140 римокатолика (44.80%)

Ћоровић о попису[уреди]

Cquote2.png
По последњој статистици од 1931. године, у Босни и Херцеговини било је 2.323.555 становника. Од тога има 1.028.139 православних или 44.25%, муслимана 718.079 или 30,90 % и римокатолика 547.949 или 23.58%. Од тога имала је Босна 2.018.220 душа, и то 929.947 православних (46.10%), 648.038 муслимана (32.10%) и 410.809 римокатолика (20.3%); а Херцеговина 98.192 православних (32%), 70.041 муслимана (22.80%) и 137.140 римокатолика (44.80%).

Од тога становништва православних је било по градовима свега 81.494, муслимана 181.254, а римокатолика 83.682. То ће рећи да је од целокупног православног становништва градског елемента свега 7.93%, док је муслиманског 25.30%, а римокатоличког 15.30%. Према томе је сасвим јасно чије интересе треба имати првенствено у виду кад је у питању општа политичка линија Босне и Херцеговине, а за Србе нарочито. Досадашња брига о селу била је веома оскудна, и то не само за време ранијих, туђинских режима, него у великој мери и у својој држави.[2]

Cquote1.png
 
— Политичке прилике у Босни и Херцеговини - Владимир Ћоровић

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Политичке прилике у Босни и Херцеговини / Владимир Ћоровић, Оригинал објављен у Београду, Библиотека „Политика“ (1939) ((sr))

Спољашње везе[уреди]