Вардарска бановина

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Карта Вардарске бановине (1937).

Бановине Краљевине Југославије

Вардарска бановина је била бановина (покрајина, регија) у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. године. Налазила се у јужном делу Краљевине и обухватала је целу данашњу Македонију, јужне делове централне Србије и јужне делове Косова. Добила је име по реци Вардар и административно средиште бановине је било Скопље.

1941. године, у Другом светском рату, Силе осовине су окупирале Вардарску бановину и подијелиле је између Бугарске, окупацијских зона нацистичке Немачке у Србији и окупацијских зона фашистичке Италије у Албанији. После завршетка Другог светског рата, највећи дио бановине је постао део Социјалистичке Републике Македоније, док је мањи северни део припао СР Србији. Обје државе су до 1991. године биле у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Демографија [уреди]

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.^[1] (по вероисповести)
вера	број верника
православна	1.046.039
римокатоличка	18.474
евангелистичке	430
остале хришћанске	2.346
исламска	499.362
без конфесије	7.594
УКУПНО	1.574.243

Банови [уреди]

Банови Вардарске бановине у периоду 1929—1941. су били:^[2]

Споменици културе [уреди]

Спомен-костурница Зебрњак 1937 година
Српско војно гробље у Битољу.
Ристићева палата
Кајмакчалан
Историјске статуе пре 1941, на левој, Петар I Карађорђевић(натпис је: Краљ Петар I, Ослободилац).
Зграда вардарске бановине (данас Скупштина Републике Македоније)