Вардарска бановина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вардарска бановина
(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
Locator map Vardar Banovina in Yugoslavia 1929-1939.svg
Положај Вардарске бановине
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија
Главни град Скопље
Становништво 1.574.243 (1931)
Друштво
Званични језици српско-хрватско-словеначки
Религија православље, ислам, католицизам
Валута Југословенски динар
Владавина
Облик владавине бановина
Титула владара бан
Владар Живојин Лазић
Оснивање 1929.
Престанак 1941.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Битољска област (Краљевина СХС) НР Македонија (ДФ Југославија) Flag of the SR Macedonia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Скопска област (Краљевина СХС) ФД Србија (ДФ Југославија) Flag of SR Serbia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Брегалничка област (Краљевина СХС) Краљевина Бугарска Flag of Bulgaria.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Врањска област (Краљевина СХС) Краљевина Албанија Flag of Albania (1939-1943).svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Косовска област (Краљевина СХС) Моравска бановина (Србија) Flag of Serbia, 1941-1944.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Нишка област (Краљевина СХС) - Flag of None.svg
Портал:Историја
Овај чланак је део серије о
историји Републике Македоније, Србије, Косова и Метохије:
Карта Вардарске бановине (1931).
Карта Вардарске бановине (1937).

Вардарска бановина је била бановина (покрајина, регија) у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. године. Налазила се у јужном делу Краљевине и обухватала је целу данашњу Македонију, јужне делове централне Србије и јужне делове Косова. Добила је име по реци Вардар и административно средиште бановине је било Скопље.

1941. године, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале Вардарску бановину и подијелиле је између Бугарске, окупацијских зона нацистичке Немачке у Србији и окупацијских зона фашистичке Италије у Албанији. После завршетка Другог светског рата, највећи дио бановине је постао део Социјалистичке Републике Македоније, док је мањи северни део припао СР Србији. Обје републике су до 1991. године биле у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Демографија[уреди]

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести)
вера број верника
православна
1.046.039
римокатоличка
18.474
евангелистичке
430
остале хришћанске
2.346
исламска
499.362
без конфесије
7.594
УКУПНО
1.574.243

Управна подручја[уреди]

Вардарска бановина се састојала из 44 среза:

-

Банови[уреди]

Банови Вардарске бановине у периоду 1929—1941. су били:[4]

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
Бан Живојин Лазић.jpg 1. Живојин Лазић 9. октобар
1929
1932
Dobrica-Matkovic.jpg 2. Добрица Матковић
(1887—1973)
1932 1933
3. Драгослав Ђорђевић 1933 1935
Ранко Д. Трифуновић.jpg 4. Ранко Трифуновић 1935 16. септембар
1936
5. Душан Филиповић (вд.) 16. септембар
1936
1936
6. Драган Пауновић 20. август
1936
1937
7. Марко Новаковић 28. јул
1937
1939
8. Владимир Хајдук-Вељковић
(1892—1939)
25. фебруар
1939
6. септембар
1939
9. Александар Цветковић (вд.) 1939 1939
10. Александар Андрејевић 1939 1940
Zivoin Rafailovic.jpg 11. Живојин Рафајловић
(1871—1953)
1940 1941

Споменици културе[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]