Вардарска бановина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карта Вардарске бановине (1937).
Бановине Краљевине Југославије

(Вардарска бановина је била бановина (покрајина, регија) у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. године. Налазила се у јужном делу Краљевине и обухватала је целу данашњу Македонију, јужне делове централне Србије и јужне делове Косова. Добила је име по реци Вардар и административно средиште бановине је било Скопље.

1941. године, у Другом светском рату, Силе осовине су окупирале Вардарску бановину и подијелиле је између Бугарске, окупацијских зона нацистичке Немачке у Србији и окупацијских зона фашистичке Италије у Албанији. После завршетка Другог светског рата, највећи дио бановине је постао део Социјалистичке Републике Македоније, док је мањи северни део припао СР Србији. Обје државе су до 1991. године биле у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

[уреди] Демографија

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести)
вера број верника
православна
1.046.039
римокатоличка
18.474
евангалистичке
430
остале хришћанске
2.346
исламска
499.362
без конфесије
7.594
УКУПНО
1.574.243


[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Вардарска бановина
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици