Аорист — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Неозбиљно и претенциозно. Овде се не одлучује о томе ко је обичан, а ко необичан. Понудите неки валидан извор за тврдње. |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
{{Глаголски облици}} |
{{Глаголски облици}} |
||
'''Аорист''' ({{јез-грч|ἀόριστος}}, ''аористос'' = неодређен, неограничен) или '''прошло свршено време''' је [[глаголски облик]] који осликава радњу која се десила у прошлости, и то: |
'''Аорист''' ({{јез-грч|ἀόριστος}}, ''аористос'' = неодређен, неограничен) или '''прошло свршено време''' је [[глаголски облик]] који осликава радњу која се десила у прошлости, и то: |
||
# |
# радњу која се десила након неке друге радње у прошлости |
||
# радњу која се десила „скоро“, тј. недуго пре тренутка говора. |
# радњу која се десила „скоро“, тј. недуго пре тренутка говора. |
||
Аорист |
Аорист је могуће употребити само код [[свршени глагол|свршених глагола]]. Примери: |
||
* ''урадих'' |
* ''урадих'' |
||
* ''сретох'' |
* ''сретох'' |
||
* ''падох'' |
* ''падох'' |
||
Аорист је до 1945. године био најчешће коришћено прошло глаголско време међу обичниим народом у Србији. По доласку на власт Јосипа Броза Тита и КПЈ почиње његово потискивање из јавне употребе. |
|||
Код правилних глагола са инфинитивним наставком -ти, аорист се гради тако што се на [[Инфинитивна основа|инфинитивну основу]] додају наставци за облик и лица: |
Код правилних глагола са инфинитивним наставком -ти, аорист се гради тако што се на [[Инфинитивна основа|инфинитивну основу]] додају наставци за облик и лица: |
||
Верзија на датум 23. август 2018. у 14:48
 |
Аорист (грч. ἀόριστος, аористос = неодређен, неограничен) или прошло свршено време је глаголски облик који осликава радњу која се десила у прошлости, и то:
- радњу која се десила након неке друге радње у прошлости
- радњу која се десила „скоро“, тј. недуго пре тренутка говора.
Аорист је могуће употребити само код свршених глагола. Примери:
- урадих
- сретох
- падох
Код правилних глагола са инфинитивним наставком -ти, аорист се гради тако што се на инфинитивну основу додају наставци за облик и лица:
| Лице | Једнина | Множина |
|---|---|---|
| 1. | -х (урадих) | -смо (урадисмо) |
| 2. | -ø (уради) | -сте (урадисте) |
| 3. | -ø (уради) | -ше (урадише) |
Код глагола са инфинитивним наставком -сти или -ћи, на инфинитивну-аористну основу додају се следећи наставци:
| Лице | Једнина | Множина |
|---|---|---|
| 1. | -ох (падох, испекох) | -осмо (падосмо, испекосмо) |
| 2. | -е (паде, испече) | -осте (падосте, испекосте) |
| 3. | -е (паде, испече) | -оше (падоше, испекоше) |
У 2 и 3. лицу једнине долази до палатализације крајњег сугласника инфинитивне основе испред самогласника е (испеке > испече).