Психолошко саветовање
| Део серије о |
| Психологији |
|---|
 |
Психолошко саветовање је психолошка специјалност која обухвата истраживање и примењени рад у неколико широких домена: процес и исход саветовања, надзор и обука, развој каријере и саветовање, превенцију и здравље. Неке уједињујуће теме укључују фокус на предности и снаге, интеракције између особе и окружења, образовање и развој каријере, кратке интеракције и фокус на нетакнуте личности.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Израз саветовање је америчког порекла, основао га је Карл Роџерс, који је због недостатка медицинске квалификације био спречен да свој посао назива психотерапијом.[2] У САД су психолошко саветовање, попут многих модерних психолошких специјалности, започели као резултат Другог свјетског рата током којег је америчка војска имала снажну потребу за стручним усавршавањем и обуком. Четрдесетих и педесетих година прошлог века Министарство за питања ветерана Сједињених Америчких Држава је створило специјалност названу психолошко саветовање, а формирано је Америчко удружење психолога Одељење 17[3] (сада познато као Друштво за психолошко саветовање) које је окупљало психологе, студенте и стручњаке који су посвећени промовисању образовања и обуке, праксе, научног истраживања, различитости и јавног интереса у области професионалне психологије.[4] Подстакли су интересовање за обуку саветника и стварање првих неколико докторских програма из области психолошког саветовања. Први докторски програми су били на Универзитету у Минесоти, Државном универзитету Охаја, Универзитету Мериленда, Универзитету у Мисурију, Универзитету Колумбија и Универзитету Тексаса у Остину.[5][6]
Последњих деценија се психолошко саветовање као професија проширило и сада је заступљено у бројним земљама широм света. Књиге које описују тренутно међународно стање у овој области укључују Handbook of Counseling and Psychotherapy in an International Context,[7] International Handbook of Cross-Cultural Counseling[8] и Counseling Around the World: An International Handbook[9] које заједно прате глобалну историју ове области, истражују различите филозофске претпоставке, саветују теорије, процесе и трендове у различитим земљама и прегледају различите програме образовања глобалних саветника. Штавише, традиционални и аутохтони начини лечења и исцељивања који могу претходити савременим методама саветовања стотинама година и даље су значајни у многим незападним и западним земљама.[7][10][11]
Запосленост и плата[уреди | уреди извор]
Саветодавни психолози су запослени у различитим окружењима, неки су запослени на факултетима и универзитетима као наставници, надзорници, истраживачи и пружаоци услуга, док други раде у независној пракси пружајући услуге саветовања, психотерапије, процене и консултације појединцима, паровима, групама и организацијама. Додатна окружења у којима практикују психолошко саветовање укључују центре за ментално здравље, управу за ветеране и друге установе, породичне услуге, организације за одржавање здравља, за рехабилитацију, пословне и индустријске организације и саветовање у предузећима.
Количина обуке која је потребна психолозима се разликује у зависности од земље у којој раде. Обично психолог завршава основне студије, након чега следи 5—6 година даљег студирања и/или усавршавања, што доводи до доктората. И психолози и психијатри нуде саветовање, док психијатри са медицинском дипломом могу и да преписују лекове док то психолози не могу.
Године 2020. просечна плата у Сједињеним Америчким Државама је износила US$98.620.[12]
Стручни часописи[уреди | уреди извор]
У Сједињеним Америчким Државама стручни часописи су Journal of Counseling Psychology[13] и The Counseling Psychologist.[14]
У Аустралији се чланци о психолошком саветовању објављују у Australian Psychologist.
У Европи стручни часописи укључују European Journal of Counselling Psychology (под покровитељством европског удружења)[15] и Counselling Psychology Review (под покровитељством британског психолошког друштва).[16] Counselling Psychology Quarterly је међународна интердисциплинарна публикација Раутлиџа (део групе Taylor & Francis).[17]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Gelso, C.J., Williams, E.N. & Fretz, B. (2014). Counseling Psychology (3rd ed.). Washington, D.C.: American Psychological Association.
- ^ Woolfe, Ray, et al. “Counselling Psychology in Context.” Handbook of Counselling Psychology, 2nd ed., Sage Publications, 2003, p. 4.
- ^ http://www.div17.org/
- ^ Heppner, P., Leong, F.T.L., & Chiao, H. (2008). A growing internationalization of counseling psychology. In: Brown, S.D. & Lent, R.W. Handbook of Counseling Psychology (4th ed). New York: Wiley.
- ^ „Page Not Found”. www.apa.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-10.
- ^ Fadul, Jose A. . Encyclopedia of Theory & Practice in Psychotherapy & Counseling. Lulu Press, 2015.
- ^ а б Moodley, Gielen, & Wu (2013). Handbook of Counseling and Psychotherapy in an International Context. New York: Routledge.
- ^ Gerstein, Heppner, Ægisdóttir, Leung, & Norsworthy (2009). International Handbook of Cross-Cultural Counseling: Cultural Assumptions and Practices Worldwide. Los Angeles: Sage.
- ^ Hohenshil, Amundson, & Niles (2013). Counseling Around the World: An International Handbook. Alexandria, VA : American Counseling Association.
- ^ Gielen, Fish, & Draguns (2004). Handbook of Culture, Therapy, and Healing. Mahwah, NJ: Erlbaum.
- ^ Gielen, U. P., Draguns, J. G., Fish, J. (Eds.). (2008). Principles of multicultural counseling and therapy. New York: Routledge, pp. x-xviii, 1-464.
- ^ „Clinical Psychologist Salaries in the United States”. www.indeed.com. Приступљено 2017-10-09.
- ^ http://www.apa.org/journals/cou/
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 05. 12. 2016. г. Приступљено 10. 10. 2021.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2010-04-25. г. Приступљено 2009-09-07.
- ^ http://www.bps.org.uk
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2010-10-15. г. Приступљено 2009-09-07.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
