Разговор:Република Српска/Архива 1

Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.

Архива 1

Архива 2

Због чега је враћена последња измена? Pokrajac

Из два разлога: (1) Чланак је писан латиницом у ћириличком именском простору. (2) Подацима који су стављени на ову страницу место је у чланцима који су хијерархијски испод овог чланка. Особа која је претходно то урадила направила је класификацију чланака по областима. То треба поштовати или извући те податке на јединствену страну. (Да, заборавио сам да дам објашњење јутрос.) --Милош 13:13, 29 Окт 2004 (CEST)

Одобрење

Како видим тога је преузето са Интернет презентавије владе Републике Српске, мени је то свеједно шта радите немојте ово схватити за критику.... Потразио сам одобрење од владе Републике Српске... --Нико 12:05, 2 Дец 2004 (CET)

Колико је мени познато Српско Сарајево се сада зове Сарајево Републике Српске. Још доста градова је претрпело промене назива, што би требало рефлектовати у чланку. Dzordzm 12:52, 19 Јан 2005 (CET)

Неутралност оспорена

За оне који су вични са енглеским језиком бих предложио да посете енглеску верзију ове странице те обрате пажњу на дискусију о историји Републике Српске која је овде необјашњиво детаљна а у исто време симплистична и једнострана. Имам осећај да се ова тема све више користи као ратно поље за истресање обсолентне политичке идеологије а не за неутрално изношење чињеница.--Дрина 04:35, 11 Мар 2005 (CET)

Дрина: имаш ли неке конкретне примедбе које се тичу одређених питања из историје Републике Српске или ти само боде очи то што Република Српска уопште постоји? Што се тиче верзије на енглеском, историјски одељак у тој верзији је прави пример симплистичне и једностране историје (Сувише много се пише о босанском рату, а ранија историја региона је занемарена, што је обичан нонсенс и школски пример селективног и политикантског приступа историји). Корисник:PANONIAN

Мислим да је првенствени проблем историје РСа који се наводи у овом чланку то што је наведена искључиво историја српског народа (и то врло нестручно и ограничено) о којој ја у принципу немам ништа против осим што јој није место на овом чланку већ на чланку о Србима. У супротном би се требало навести и историја бошњачког и хрватског народа као и осталих националних мањина на овим просторима да би чланак барем приближно био неутралан. Наравно ово је ако се слажемо да је РС ентитет сва три конститутивна народа што њен устав и потрђује. Други проблем са наведеном историјом је да РС као јединица нема историјски, државни, ентитeтски нити било који други континуитет пре 1992 године те наведена историја постаје само као субјективна стипулација и ограничена историјска анализа извучена из погрешно протумачене историје Босне и Херцеговине и Србије. Кроз цели део се наводе тезе са којима се покушава доказати колико Срби носе ексклузивно право на ову територију. Као да није битно што у међувремену је на истој територији била гомила других племена, нација, држава и чега све не од којих многи и дан данас имају једнако право (како морално тако у легално правно) на ту исту територију. Овакав начин писања се прожима кроз читав сегмент о историји. Да не би правили циркус од чланка било би боље да се део о историји РС или генерално едитује или да се део до 1992 године пребаци на одговарајућу страницу те да се врати неутралност овом чланку.--Дрина 18:28, 17 Мар 2005 (CET)

Будући да је име Републике Српске везано за Србе, историја Републике Српске је неодвојива од историје Срба. Међутим, овде се поред историје Срба налази и аутохона историја региона. Дакле, сваки регион има две историје: аутохтону и наметнуту. Аутохтона историја представља оне делове историје региона када је исти имао независност, аутономију или неко друго политичко значење, док је наметнута историја онај део историје када су регионом владали странци. Дакле, помињање историјских покрајина или локалних владара који су владали на територији РС је неодвојиво од историје РС, јер је део аутохтоне историје региона. Историја РС никако не почиње 1992 године, него те године само почиње нов период у историји региона. Дакле твоја тврдња да историју РС треба почети од 1992 представља селективан ненаучни приступ историји. Дакле уопште се не ради о политичком континуитету. На пример данашња Босна уопште нема политички континуитет са средњовековном Босном, па ипак, било би глупо почети историју Босне и Херцеговине од 1992 године, зар не? Исто је са Републиком Српском. Што се тиче твоје тврдње да треба убацити у чланак и делове историје који се односе на друге народе, који су живели на тим просторима, потпуно се слажем, и немам ништа против да ти то напишеш и убациш у чланак, али уз услов да не бришеш оно што се односи на Србе. Даље, што се тиче твоје тврдње о некаквом доказивању нечијег права на нешто путем историје, морам да кажем да је то обична глупост. Пре свега, на сваку територију на овом свету имају право само они људи који ту данас живе, и према томе историја у том смислу не значи ништа. Једини циљ историје је да што објективније покаже прошлост људи који живе на одређеним просторима, и то показивање је само себи циљ. Корисник:PANONIAN

Хм...

Треба погледати шта је корисник 80... урадио ново у чланку. Неке ствари је обрисао (као што је административна подела БиХ, економија и историја РС). Ипак, ту треба додати још тога, а вероватно и направити нови чланак "Историја РС", који би обухватао историју свих народа у РС. --Милош Ранчић (разговор) 18:59, 28 јун 2005 (CEST)

Милоше, ја од почетка предлажем дотичној господи да додају у историјски одељак и историју бошњачког и хрватског народа са подручја Републике Српске, међутим чини се да они овде желе прогурати своје унитаристичко-централистичке политичке ставове, тиме што ће обрисати све што се односи на историју региона пре 1992. године. Република Српска је истовремено и политички и географси појам, и према томе, овде се ради о историји географског региона који називамо Република Српска. У историјском одељку се управо налазе неки подаци који нису везани за историју било ког народа са тог подручја, него управо за историју самог региона. Корисник:PANONIAN

Ne bih se slozio da je RS geografski pojam: ona je "tek" politicka tvorevina nastala kao plod rata i slucajnih ratnih konstelacija na prostoru cele bivse Jugoslavije. Sto ce reci: da nije bilo rata, ne bi bilo ni RS-a. Slazem se sa kolegom gore, koji RS datira u vreme od 1992 do danas: sve pre je istorija Bosne, Krajine, istocne Hercegovine, Panonije i ostalih istoriskih zemalja na ovom podrucju Jugoistocne Evrope. Ako bismo pisali jednu istoriju RS-a kao entiteta drzave Bosne i Hercegovine, onda bismo trebali nesto svakako reci i o Bosnjacima i Hrvatima, koji tu takodje zivi i koji su vazan faktor zemlje, a da ne zaboravimo cinjenicu da su i oni konstitutivni narod BiH, ne samo Srbi.

Кад се описује неко археолошко налазиште из неолита у Босни, Србији, Немачкој или у Јапану, онда се не користи име које је та област имала у неолиту, него савремено име. Савремено име за одређени простор данас је РС и свако има право да пише о историји тих простора. Нити је Босна постојала за време Римског Царства, нити је РС. И у чланку о Босни и у чланку о РС треба написати шта се дешавало у доба Римског Царства у Бања Луци. Мислим да то никог не боли. Конструкција "На данашњим просторима РС" подједнако стоји као и "На данашњим просторима БиХ" или "На некадашњим просторима СФРЈ" или "На некадашњим просторима Босне". Политичка географија је промењива категорија... --Милош Ранчић (разговор) 4 јул 2005 07:35 (CEST)

Пре свега, ја се не бих сложио да је РС настала као плод рата, већ као плод вековних тежњи српског народа са тих простора да оствари своју слободу. У осталом, најзаслужнији за стварање РС је Алија Изетбеговић, који је својом политиком стварања унитарне исламске државе БИХ и учинио да се Срби у БИХ осећају угрожено, тако да су Срби створили РС због заштите сопствених националних и егзистенцијалних права. Уосталом, без обзира како је РС настала, чињеница је да она данас постоји као политички и географски појам, и самим тим, као сви појмови ове врсте, РС има и сопствену историју. Дакле, аргументи да је РС настала као плод рата или геноцида су апсолутно неосновани и представљају политичке конструкције, које имају за циљ укидање РС и стварање унитарне исламске државе БИХ. Корисник:PANONIAN

Gospode Boze, ljudi moji, pa kad cete vec jednom prestati sanjati!!! Te tzv. Republike srpske nema, niti ona postoji: sve je to samo jedan los san, nocna mora, koja bi po svemu sudeci trebala uskoro da prodje i da konacno dodje SLOBODA kakvu smo svi i zasluzili. Корисник:84.59.197.211

Напомена ВандалБу: Једна је категорија када неко нешто напише на страници за разговор, друга када напише у чланку. Са страница за разговор се не бришу коментари, осим ако нису претња или изазивање националне, верске и сл. нетрпељивости. Изношење друкчијег мишљења, макар оно погађало неког и макар било избљувак нечијих неостварених жеља, треба да остану. У горњем тексту нико није рекао да су ови или они овакви или онакви, већ је изнео своје политичко уверење (макар какво било). А то се свакодневно чини на страницама за разговор. --Милош Ранчић (разговор) 02:13, 21 јул 2005 (CEST)

Напомена анонимном кориснику 84.59.197.211: У сваком случају будућа Европа ће бити Европа региона, а не Европа унитарних држава, и према томе Република Српска као европски регион сигурно има изгледнију будућност, него унитарна Босна. Ако пратиш политичка дешавања у Европи, можеш видети да ће се Словенија ускоро поделити на два региона, Мађарска и Румунија су се недавно поделиле на регионе, итд. Унитаризам нема будућност без обзира на нечије жеље или снове. Корисник:PANONIAN

Екавица/ијекавица

Мислим да је глупо да пола чланка буде написано екавицом, а пола ијекавицом. Ја лично немам ништа против ијекавице, чак мислим да би цео чланак и требао бити написан ијекавицом, јер се тај дијалекат говори у Републици Српској, али онда, нек цео чланак буде написан или ијекавицом или екавицом. Мислим да би најбоље било да неко ко зна добро ијекавицу дотера чланак да у целини буде написан овим дијалектом. Корисник:PANONIAN

Слажем се да текст треба да буде или писан чисто ијекавски или чисто екавски, а будући да је Република Српска српско говорно подручије ијекавског говора, нема смисла да буде писано екавски. Тако да, ако нико нема ништа против, "превешћу" текст на ијекавицу. Yosslavian 00:07, 20. јун 2006. (CEST)[одговори]

Градови и општине у Републици Српској

Ево странице која може да послужи за прављење спискова општина Републике Српске, као и праћење мењања назива.

Градови и општине у Републици Српској

Дистрикт Брчко

Мислим да је потребно посветити мало виже пажње питању Дистрикта Брчко, поготово јер власти Републике Српске нису никада званично прихватиле одлуку Арбитраже којом јој је овај град одузет. Влада Републике Српске и даље сматра да је успостављањем Дистрикта Брчко нарушена основна структура Дејтона којим је БиХ уређена као држава са две ентитета у територијалном размеру 49-51%.

Ево пар занимљивих повезница:

За целу причу треба прочитати оба дела.

Ово питање Брчког је довољно занимљиво да има свој одељак у чланку о РС - ако не и свој чланак јер је и даље (у суштини) у питању спор.

Високи представник и право вета

У чланку недостају наводи о Високом представнику у Босни и Херцеговини који (као прави окупатор) има право вета на све одлуке парламента и председника и фактично има и извршну и законодавну власт. Молим да ускоро неко нађе времена за ту чињеницу - иначе ћу ја :-) Kaster 21:59, 4. септембар 2005. (CEST)[одговори]

Гледах недавно неку историјску емисију о генералу МекАртуру. Кад су причали о његовом послератном управљању Јапаном, и моћи коју је поседовао су рекли како ниједан Американац никада није држао толику власт - оно јес', Педи Ешдаун је Британац! -- Обрадовић Горан (разговор) 22:17, 4. септембар 2005. (CEST)[одговори]

Баш тако. Али има и горе - шушка се да је Ешдауонов наследник управо Американац и то нама свима веома добро познат - али нећу да покварим изненађење :-). Људи који у својој држави не знају да направе ред (Њу Орлеанс, Август/Септембар 2005) и даље праве ред код нас. Мало сам гледао неке дискусије из 2002. гдје је тадашња политичка структура РС критиковала Високог представника поводом одлуке о амандманима на републички устав, односно измјене везане за уставне надлежности приликом избора и разрјешења носилаца правосудних функција у Српској. У том чланку се наводи да је прекорачио овлашћења која су му дата у члану 5. Анекса десет Дејтонског споразума, према којем је "високи представник на терену коначни ауторитет за тумачење овог споразума о цивилном стровођењу мировних рјешења". Значи - договорено је да је он само тумач дејтонског споразума - ово што тренутно (а и раније) ради је дакле прекорачење његових овлаштења. На западу, дакле, ништа ново :-) Kaster 22:34, 4. септембар 2005. (CEST)[одговори]

Ја имам још конкретнији предлог: требало би направити посебан чланак о Високом Представнику (Не знам како би га назвали: Високи Представник у БиХ?; Канцеларија Високог Представника?) јер ту има свашта да се каже, и онда повезати тај чланак са свим релевантним чланцима о БиХ (Укључујући и овај). Што се тиче разних права које Високи Представник има (А може у суштини да ради шта хоће у БиХ...), OHR је то сам себи дао на конференцији 1997. године, дакле након и мимо Дејтона и не питајући никога (поготово не у БиХ). Даље, мислим да ће Педи Ешдаун бити последњи OHR, јер ће позиција бити укинута и биће уведен Европски Представник (са истим или бар сличним правима) што је део процеса европског преузимања БиХ које можемо да видимо у трансформацији СФОР-a у ЕУРОФОР и америчког повлачења. Другим речима, сумњам да ће следећи управник да буде американац - биће европљанин. Цела хронологија може да се нађе на званичним страницама OHR-a.--Трајан 03:58, 5. септембар 2005. (CEST)[одговори]

Појашњење

Да ли је потребно да постоји посебна страница о Палама с обзиром да Пале спада заједно са Сокоцом,Трновом и другим мјестима у општину Источно Сарајево.Колико становника има цјелокупна општина И.Сарајево и зашто се она не јавља на списку највећих градова РС с обзиром да само Пале као град има 14.000 становника(општина 25.000-28 000).Бог ће знати колико има цјелокупна општина И.Сарајево?

Није Сарајево Републике Српске него Источно Сарајево

Измијенио сам у тексту мјесто гдје је неко употријебио назив Сарајево Републике Српске за Српско/Источно Сарајево, јер се град сада зове Источно Сарајево. То је био само један од приједлога за ново име града. Поздрав.

Ок и ја сам чуо за Источно Сарајево. Мислим да се тако и зове --Јованвб 23:50, 17. јун 2006. (CEST)[одговори]

Полувандализам анонимца

Дакле, вратио сам део о географији који је анонимни корисник обрисао, и оставио оно што је додао. Молио бих некога ко се разуме у тему да прочита и редигује текст, ако је потребно. --Бране Јовановић <~> 10:22, 27. јун 2006. (CEST)[одговори]

Током политичке кризе након отцјепљења Хрватске и Словеније од Југославије, 25. јуна 1991. године, босански Срби су створили посебну скупштину 24. октобра. Датума 21. новембра 1991. године скупштина је објавила да све опћине, мјесне заједнице, и насељена мјеста гдје је више од 50% становника гласало да Босна и Херцеговина остане у Југославији, постају дијелом "српских аутономних територија".

9. јануара 1992. године, скупштина је усвојила декларацију објаве "Републике Српске Босне и Херцеговине". Република би се састојала не само од свих подручја гдје су Срби били већина, него такођер и од "мјеста гдје је српски народ мањина због геноцида над њим током другог свјетског рата". Европска заједница је признала независност Босне и Херцеговине 6. априла 1992. године. 7. априла Република Српска Босне и Херцеговине је прогласила независност. 12. августа РСБиХ зауставља употребљавати ријечи "Босне и Херцеговине" у називу за републику и званично име постаје једноставно "Република Српска".

Војска босанских Срба, уз помоћ Југославенске народне армије, је одржавала и проширила границе Републике Српске током рата у Босни и Херцеговини. 12. маја 1992. године, током сједнице скупштине босанских Срба, Радован Караџић је објавио шест "стратегијских циљева" српског народа у Босни и Херцеговини.

Успоставити државне границе које би одвојили српски народ од друга два народа. Успоставити коридор између Семберије и Босанске Крајине. Успоставити коридор у Подрињу. Значи, укинути стање Дрине као границу српских држава. Успоставити границу на Уни и Неретви. Подјелити Сарајево у српске и бошњачке дјелове и успоставити способне државне власти у оба дјела. Осигурати приступ мору за Републику Српску. Током исте сједнице, скупштина босанских Срба је успоставила Војску Републике Српске (ВРС) и изабрала Ратка Младића да буде заповједник другог војног дистрикта Југославенске армије. Пред крај маја 1992. године и повлачења југославенских снага из Босне и Херцеговине, други војни дистрикт је у суштини постао главни штаб војске Републике Српске. Нова армија је одмах кренула да испуни шест "стратегијских циљева" кроз војна средства.

Пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију доказано је да су политичко лидерство Републике Српске као и Војска Републике Српске извршили многе ратне злочине и водили поход етничког чишчења против несрпског становништва на подручјима под њиховом управом. До сада, власти Републике Српске су признали само два масакра: покољ код Власића, и геноцид над 8.000 Бошњака у близини Сребренице. Радослав Крстић, генерал у Војске Републике Српске је правомоћно осуђен, за геноцид над Бошњацима у Сребреници. Оснивач и први предсједник Републике Српске, Радован Караџић и војни каомандант Ратко Младић су данас у бијегу од Хашког трибунал, али неки одговорни за |концентрационе логоре попут Омарске, Трнопоља, и Мањаче, још увијек су дио власти Републике Српске. Некима, име и хералдика Републике Српске су инхерентно нетолерантни према другим Босанцима.

Према мишљењу бројних грађана Босне и Херцеговине а нарочито Бошњака, Република Српска је "творевина настала геноцидом над не-српским становништвом те да су Српски и Црногорски четници и ЈНА уз помоћ босанских Срба извршили агресију на Републику Босну и Херцеговину 1992. године" због чега је постојање Републике Српске данас контраверзно питање. Милорад Додик и други у Влади РС су изјавили да "уколико БиХ небуде радила у интересу РС и ФБиХ И БиХ буду и даље потискивали РС,РС ће затражити од Уједињених Нације право на референдум у РС на који це изаци 80 % градјана Српске и тако одлуце у каквој дрзави зеле да зиве". Ипак пошто у тренутном уставу Босна и Херцеговина је недјељива а статус Републике Српске унутар БиХ загарантован веће промјене се немогу догодити прије него се договорно не промијени устав.

Да би се написао како треба овај дио историје (узроци настанка и улога у рату у Босни и Херцеговини народа Републике Српске), треба прочитати на стотине страница литературе која је писана о теми и поткријепити спорне реченице релавантном литературом. Проблем који се намеће приликом таквог покушаја је сљедећи: Постоји разноразна литература која заступа огромном већином улогу у рату Бошњака и Босанских Хрвата, (јер када је писана та литература тако је било политички коректно, ако си желио да твоја књига или списи буду објављени). Неутралне позиције је тешко наћи и ако желимо да овдје напишемо један чланак са неутралне тачке гледишта, мораћемо да прочитамо више стотина страница, па и више различитих књига које заузимају супротне ставове. --Славен Косановић {разговор} 21:38, 27. јун 2006. (CEST)[одговори]

То да је "војска босанских Срба" (зашто је проблем написати њено име питам се) уз помоћ ЈНА ширила границе Републике Српске је поприлично дискутабилна тврдња. Прво због тога што помоћи ЈНА ка Војсци Републике Српске није било, дапаче, а друго што се у грађанском рату границе не шире. Други дио је крајње неозбиљан и инсистирам на томе да се обрише, или ако се не обрише, да се онда напише шта други дио, грађани Републике Српске, мисли о Републици Српској и о свим дискутабилним темама.

Наравно, очигледно је да је ово дјело једног Босанског Муслимана (погледајте само неке грешке које су му се поткрале, типа "опћина"), што наравно није никакав проблем, али је субјективно и провокативно, и као таквом му овдје није мјесто. Yоssarian 00:49, 29. јун 2006. (CEST)[одговори]

Застава и грб

Елем, онај ко виче да су застава и грб неуставни у најмању руку није разумео текст одлуке, у најгорем случају страшно лаже - као што сам написао на Разговор:Застава Републике Српске, Уставни суд БиХ је донео одлуку да је текст закона неуставан, не сами симболи. Веза ка тексту одлуке на сајту Уставног суда БиХ. --Бране Јовановић <~> 15:38, 26. август 2006. (CEST)[одговори]

Опет ћу ја. Бања Лука још увек званично није главни град Републике Српске. Она јест седиште владе и можда би то тако и требало навести.

--делија 22:30, 24. октобар 2006. (CEST)[одговори]

Оснивањем Републике Српске, Бања Лука као највећа територијално политичка јединица постаје главни град Републике, у којем су сједишта свих републичких институција. званична интернет презентацију Града Бања Лука --Bas-Celik 22:42, 24. октобар 2006. (CEST)[одговори]

Република Српска је проглашена 09. јануара 1992. године, а као државни ентитет верификована је Дејтонским мировним споразумом и потписивањем мира у Паризу 14. децембра 1995., којим је завршен троипогодишњи рат (1992-1995) у Босни и Херцеговини. Република Српска је данас парламентарна република са ограниченим међународним субјективитетом. Стога она неке своје интересе остварује посредством заједничких органа власти на нивоу Босне и Харцеговине као међународно признате државе. Главни град Републике Српске је Сарајево, а највећи град Бања Лука са више од 200.000 становника представља административни, привредни и културни центар Републике Српске. Званична презентација Владе Републике Српске --Bas-Celik 22:47, 24. октобар 2006. (CEST)[одговори]

[http://72.14.221.104/search?q=cache:9sMmJHUXhxwJ:www.snsd.org/c_novosti29090602.htm+%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+%D0%A0%D0%A1&hl=sr&gl=ba&ct=clnk&cd=7 ]

Обратити пажњу на датум!

--делија 22:55, 24. октобар 2006. (CEST)[одговори]

Iako sam rodjeni Sarajlija, podrzavam Banja Luku kao glavni grad radi velicine. Ali to sto kaze Dodik kao predstavnik politicke stranke nema oficijelo znacenje na nivou Srpske. Ono sto pise na sajtu Vlade Srpske je zvanicni stav Srpske. Pozdrav i nadji vise onu sliku Glasa Srpske. --Bas-Celik 23:05, 24. октобар 2006. (CEST)[одговори]

Дијалекти

На овој википедији постоји правило да чланци који су започети на једну дијалекту/наречју или на једном писму остају на том дијалекту/наречју односно писму,осим ако се не изведе велика промена/проширење самог чланка.Поступајући по томе сам вратио на претходно стање.Уопште не улазим у то који би чланци требали,а који не би требали да буду на одређеном дијалекту/наречју или писму.(Моје лично мишљење је да треба да се усвоји само једна комбинација дијалекту/наречју-писмо и да се она користи,јер овако све изгледа смешно шарено,али је то само моје мишљење које нема никакве везе са званичном политиком.) Црни Бомбардер!!! (†) 13:09, 17. мај 2007. (CEST)[одговори]

Као што рече Црни, политика Википедије је да су екавица и ијекавица равноправне, пошто су равноправне и у српском језику. То подразумева да чланци који су започети једном варијантом, у њој и остану. То такође подразумева да се чланци не пребацују из једне варијанте у другу - свака измена која има сврху превацивања из екавице у ијекавицу, или из латинице у ћирилицу ће бити враћена на лицу места. Не губите време на то. Толико. --Бране Јовановић , ДГзС <~> 13:50, 17. мај 2007. (CEST)[одговори]

Извини, али та политика је добронамерна глупост. Јер кад једном неко почне неки чланак на једној варијанти, онда сви други морају да пишу тако. Зашто мора баш овај чланак да корсити екавицу? А "оригинлана верзија" чланка је ионако била мешавина...уосталом, кад ћемо имати конвертор ијекавица-екавица, ако неко зна?--Паун 20:21, 17. мај 2007. (CEST)[одговори]

Требало би унети нови број станоника по процени из 2007. овај број ст. је из 2005.—Раде Награисаловић (разговор) 13:36, 15. децембар 2007. (CET)[одговори]

Nezavisnost?

Posto gospoda na BiH wiki nisu imala razumevanja da se ne raduju prerano, i obrisala su moj post, nego ono sto me interesuje u svetlu novih dogadjaja tj. samoproglasavanje nezavisnosti Kosova, da li R. Srpska ima to pravo, i da li ce traziti to pravo? Izvinjavam se na latinici.

Očigledno si "pravo" treba izboriti. Nema više razloga da nebi mogla. Počeo je "new world order". --Mile (разговор) 22:49, 18. фебруар 2008. (CET)[одговори]

---

Apsolutno, nas narod je krvario 1992-1995 za svoju slobodu, a taj "new order..." mu je osporio to pravo i gurnuo ga da zivi u vestackoj tvorevini BiH, a povrh toga ga proglasio "genocidnim", nego me raduje cinjenica da su sa tim Kosovom (KiM) otvorili pandorinu kutiju, pa neka im se obije o glavu.

Градови

Већи градови Републике Српске су (2005.):

Бања Лука (225.843),
Приједор (99.123),
Бијељина (109.753),
Требиње (31.459),
Добој (80.944),
Фоча (25.641),
Градишка (61.775),
Прњавор (50.084),
Теслић (49.313),
Дервента (42.997),
Козарска Дубица (35.117),
Лакташи (40.526),
Зворник (51.996).

Ово није течно, јер се ови подаци односе на целе општине, а не градове. Рецимо град Бијељина има око 40.000 становника, док се за општину процењује да има преко 100.000 становника. Слично је и за остале, само за БЛ мислим да је добро, јер по неким проценама БЛ има од 220.000 до 250.000 сам град, а територија града од 250.000 до 300.000 становника.Награисаловић кажи/лажи 12:27, 12. август 2008. (CEST)[одговори]

Град Источно Сарајево

Град Источно Сарајево према процјенама има између 100.000 и 150.000 становника,има своју територију, свог градоначелника, скупштину и институције. Универзитетски је и административни центар источног дијела Републике Српске, у њему се налазе и значајне институције Босне и Херцеговине, а с обзиром да са Сарајевом чини јединствену урбану цјелину његов значај је неупитан. Источно Сарајево је ратна пријестоница и родно мјесто Републике Српске, па је са историјске тачке гледишта недопустиво игнорисање тог града. Никола Ђокановић 13:34, 28. март 2009.

Географија

Пасуси „Положај, величина и границе“ и „Величина, облик и границе“ су непоправљиви - они све време причају о Републици Српској као држави, пореде је са другим државама, итд, а успут и полемишу о границама, јединственом српском етничком простору западно од Дрине (?) и сл. Да ли неко може ово да среди? Ако не, ови пасуси морају да лете скроз. --Dzordzm (разговор) 03:05, 15. мај 2009. (CEST)[одговори]

Pa vidiš da sredjujem, nije to jedino što ovde ne štima. --Награкажи/лажи 03:08, 15. мај 2009. (CEST)[одговори]

Naravno ko kod želi da pomogne dobro došao je. :)

P.S. Imam problem koji ne znam kako da rešim, a to je: na sajtu Republičkog zavoda za statistiku RS nailazim na različite brojke o broju stanovnika. Šta da radim, ima li ko predlog? --Награкажи/лажи 03:16, 15. мај 2009. (CEST)[одговори]

Хм, дај неколико примера на шта мислиш. --Dzordzm (разговор) 04:07, 15. мај 2009. (CEST)[одговори]

Evo ovde http://www.rzs.rs.ba/PublikDemCIR.htm , otvarao sam broj 9 i 11, uporedi u naslovu osnovni podaci (to je prva tabela). Fajlovi su u PDF-u. Ili ako ti je lakše, napravio sam sliku pa uporedi godine 2003. 2004 i 2005. http://g.imagehost.org/view/0539/podaci_RZZSRS --Награкажи/лажи 22:25, 15. мај 2009. (CEST)[одговори]

P.S Broj stanovnika se povećava na biltenu iz 2006. a na ovom iz 2008. se smanjuje. --Награкажи/лажи 22:34, 15. мај 2009. (CEST)[одговори]

Још нешто ова табела где су општине рађена је по овом из 2006. и цифре се поклапају. Значи 2004. је 1.471.529, а и у табели је доле на крају иста бројка, иако не могу да нађем овај списак општина, нема га више али је био када се ово радило. --Награкажи/лажи 22:55, 15. мај 2009. (CEST)[одговори]

Ако добро схватам, тебе збуњује што се бројеви не слажу у табелама под бројем 9 и 11. То је веома лако објаснити - и једно и друго су процене броја становника. Процене зависе од узетих претпоставки. Држава може у међувремену између два пописа (а то се баш онако одужило у Босни) да броји рођене и умрле, али не зна колико је људи емигрирало, имигрирало, колико је недокументованих, итд. За такве ствари се морају узети процене, и ако се такве процене промене, онда ће доћи и до промене у коначном процењеном броју. Такође, може бити и да је дошло до измене статистичке методологије (такорећи обрасца по којем се нешто обрачунава). У сваком случају моја препорука јесте да се користе најновије расположиве службене процене, с тим да у чланку треба навести и последње расположиве званичне бројеве са пописа, ако их има. --Dzordzm (разговор) 02:49, 16. мај 2009. (CEST)[одговори]

Da, ali zašto bi neko kada radi procenu za 2006. godine napisao recimo 1.400.000, a dve godine kasnije to ispravio na recimo 1.350.000, kakvi su podaci pristig li u medju vremenu. Nema tu logike, procena kada se uradi za jednu godinu ona se ne bi smela menjati. Rade i druge zemlje neke procene, ali ne menjaju brojke nakon dve tri-godine. --Награкажи/лажи 03:37, 16. мај 2009. (CEST)[одговори]

Nije samo to i površina je sporna. --Награкажи/лажи 03:38, 16. мај 2009. (CEST)[одговори]

Па кажем ти да се није ништа променило у стварности, него су се промениле процене. Једном процениш да се становништво одлива у иностранство стопом од 0.2% годишње, у међувремену добијеш неке податке који ти кажу да је то била нереална претпоставка - следећи пут примениш стопу од 0.22%. То су велике разлике у апсолутним бројкама (јер се та разлика камати из године у годину) а нове претпоставке се примењују и уназад. Због оваквих ствари је битно да се попис уради с времена на време, јер онда разлике у претпоставкама не производе велике нумеричке разлике. Када пописа нема 18 година, онда имаш овакву ситуацију да су процене врло нумерички нестабилне. Друга могућност је да се променила методологија односно да броје различите ствари, можда су престали да броје неку категорију становништва (што су пријављени негде другде или шта ти ја знам). Није на нама да ту филозофирамо - узми најновију званичну процену и всјо. Што се површине тиче не видим шта је спорно. У бр. 9 и бр. 11 се слажу и лепо пише да је то површина по Дејтонском споразуму, значи укључујући и део данашњег дистрикта Брчко. Ово у нашем чланку вероватно не укључује дистрикт. --Dzordzm (разговор) 04:34, 16. мај 2009. (CEST)[одговори]

Устипрача - Ново Горажде вс Копачи

Логично би било да је Ново Горажде седиште истоимене општине, али овде пише да су то Копачи. -- Bojan Razgovor 06:35, 24. мај 2009. (CEST)[одговори]

Нашао сам потврду да је седиште општине у Новом Горажду. -- Bojan Razgovor 07:43, 24. мај 2009. (CEST)[одговори]

Регије

Чланак уопште не спомиње регије РС. Мени није проблем да их побројим, али може ли неко да објасни шта спада у њихову надлежност? Јесу ли они еквивалентни кантонима, окрузима? -- Bojan Razgovor 17:12, 31. мај 2009. (CEST)[одговори]

Тачан датум именовања ("Република Српска")

Чланак тачно наводи да је 9. јануара 1992. године проглашена република српског народа БиХ (тачан назив "Српска Република Босна и Херцеговина"), настала уједињењем свих до тада проглашених босанскохерцеговачких "САО" ("Српских аутономних области"). Српска Република Босна и Херцеговина је постојала под овим именом од 9. I 1992. до 12. VIII 1992. године. Конкретан назив Република Српска је за исту званично усвојен 12. августа 1992. године. Мислим да би ово требало унети у чланак.--Трајан (разговор) 03:29, 18. јул 2009. (CEST)[одговори]

Општина Источна Илиџа

седиште општине Сарајево? Сигурно није оно старо Сарајево. -- Bojan Razgovor 08:03, 27. новембар 2009. (CET)[одговори]

Добриња (IV), што јесте дио насељеног мјеста Сарајево. --20 % 23:10, 29. јануар 2010. (CET)[одговори]

Број становника

У табели у чланку су наведени пописи из 1996. и 2004. Може ли ми неко рећи каква су то пребројавања, која институција их је вршила, и ко гарантује валидност наведених података у табели? --Бановић (разговор) 21:28, 26. мај 2010. (CEST)[одговори]

Положај Републике Српске

Људи,ова карта вам је јако лоша.Као прво,ставили сте само 4 града, друго, Босански Нови сте лоцирали на место где је отприлике Брод,а треће Босански Нови иначе званично не постоји,име града је данас само Нови Град.Исправите грешке,поздрав!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.86.16.98 (разговор • доприноси) | 17:14, 19. октобар 2010

Спорна територија

По ком основу је РС спорна територија? micki t 08:12, 7. октобар 2011. (CEST)[одговори]