Горанци
| Горанци | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Укупна популација | |||||||||
|
око 60.000 |
|||||||||
| Популација | |||||||||
|
|||||||||
| Језици | |||||||||
| нашински (горански говор) / српски језик (староштокавски) | |||||||||
| Религија | |||||||||
| ислам сунити | |||||||||
| Етничке групе | |||||||||
| Срби, Торбеши, Помаци, Торлаци, Шопи |
Горани или Горанци[1] насељавају регион Гора, који обухвата општину Гора, на крајњем југу Србије, затим део Албаније, и Македоније. Исламске су вероисповести[2], а говоре својим дијалектом познатим као горански говор[3]. или нашински, односно српским језиком. Према попису становништва из 2002. године, у Србији (без Косова и Метохије) је живело 4.581 Горанаца. Према проценама, Горанаца има око 60.000. Горанска насеља у Србији, којих има укупно 19 су: Баћка, Брод, Враниште, Глобочица, Горња Рапча, Горњи Крстац, Диканце, Доња Рапча, Доњи Крстац, Драгаш, Зли Поток, Крушево, Кукуљане, Лештане, Љубовиште, Млике, Орчуша, Радеша и Рестелица. У Албанији горанских насеља има 9: Борје, Запод, Кошариште, Оргоста, Орешек, Очикле, Пакиша, Црнолево и Шиштевац. У Македонији су 2 горанска насеља: Урвич и Јеловјане. У Албанији и Македонији немају право да се изјасне као Горани, док на Космету, привремене косовске институције само декларативно признају Горане. Општина Гора је након погрома 1999. године укинута. Данас постоји општина Драгаш која обухвата осим Гору и област Опоља. Упоредо са систематским протеривањем горанског становништва, у Гори је на делу бошњакизација. Горани су под притиском да напусте школство на српском језику и почну да се школују на босанском или албанском.[4].
Садржај |
[уреди] Историја
У већини горанских села налазе се развалине православних цркава под управом Српске православне цркве. Осим језика, Горани су сачували и многе словенске обичаје. Горани пишу ћирилицом, а у Албанији и албанском латиницом. Верује се да је прва џамија саграђена 1238. године у Мликама, како пише на спомен плочи на џамији у том селу.[5]. Ипак, тада већински православни Горани, ислам су почели примати касно, након доласка Турака, тек у 16. веку, а почетком 18. века, највише после српских сеоба под патријарсима, када су у масама постајали муслимани. Прелазака у ислам је било и крајем 18. и почетком 19. века.
Последња хришћанска породица изумрла је у горанском селу Брод 1855. године. [6]. Горани су све до пред крај 19. века зимовали са стоком у приморју Јадранског и Егејског мора, затим у Тракији и Анадолији.
Мада су прихватили ислам, нису се албанизовали, тако да су веома страдали од суседних Албанаца, Љумана. Љумани су од 1878. године учестали са пљачкањем стоке Горана са летовалишта на Шари. Због ових насиља, Горани су све до ослобођења ишли на рад, чак и у Аустрију, Румунију и Малу Азију. Ни до 1927. године нису престали упади албанских пљачкаша из Љуме преко границе.
Горанци вековима празнују Ђурђевдан, односно Ђурен како га сами називају. Празник почиње 5. маја даном који се зове Потке. Сутрадан, 6. маја на Ђуђевдан је главно окупљање уз тупане и свирле на локалитету Влашка, а атмосфера заједништва и општег весеља наставља се и наредних дана.
[уреди] Култура
Део горанске културе су многобројне чесме на сваком локалном путу. Чесме праве, обично у сећање на умрле, али и као поклон заједници. Иначе у прошлости Горанци, су оскудевали водом, те овај обичај има и практичне примене. Овај обичај код Горанаца је познат као Ајрет, што се може и видети на табли сваке саграђене чесме, испод назива Ајрет пише коме је посвећена.
[уреди] Игра
Најпознатија игра у њиховом крају је пеливан, врста рвања.
[уреди] Литература
- ^ Електронска библиотека традиције и културе Горе и Горанаца
- ^ др Драгољуб Ђорђевић - Религије и вероисповести националних мањина у Србији (научни рад)
- ^ др Радивоје Младеновић - Горански говор (научни рад), Институт за српски језик САНУ
- ^ Програм Грађанске иницијативе Горанаца
- ^ Најстарија џамија на балкану
- ^ Чланак Зејнела Зејнелија Гора и Горанци - Чији су
- Народна енциклопедија (1927. г.)
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Електронска библиотека традиције и културе Горе и Горанаца
- др Драгољуб Ђорђевић - Религије и вероисповести националних мањина у Србији (научни рад)
- Gora Cafe
- Пројекат Растко - Гора (нуди електронску библиотеку традиције и културе Горе и Горанаца)
- др Радивоје Младеновић - Горански говор (научни рад), Институт за српски језик САНУ
- Гораните („Nashencite“)
