Горанци
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Горанци | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Укупна популација | |||||||||
|
64.000 |
|||||||||
| Популација | |||||||||
|
|||||||||
| Језици | |||||||||
| Нашински / српски / македонски, мање албански | |||||||||
| Религија | |||||||||
| Сунити | |||||||||
| Етничке групе | |||||||||
| Торбеши, Помаци, Торлаци |
Горанци или Горани су јужнословенскa етничка група, насељена претежно на Косову и Метохији, односно у региону Гора (општина Драгаш), и у Македонији. Исламске су вероисповести, а говоре "нашинским" дијалектом косовско-поморавског говора, одн. српским језиком. Према попису становништва из 2002. године, у Србији (без Косова) је живело 4.581 Горанаца. Укупно их има око 35.000-50.000. Иако су Горанци у Србији од стране државе признати као посебан народ, неки их сматрају етничком групом Срба с обзиром на њихово етничко порекло. Њихов језик је веома сличан доњополошким говорима, одн. језиком Срба тетовског краја.
Садржај |
[уреди] Историја
У већини горанских села налазе се развалине православних цркава под управом Српске православне цркве. Осим језика, Горанци су сачували и многе словенске обичаје. Горанци пишу ћирилицом. Ислам су почели примати још у 16. веку, а почетком 18. века, после српских сеоба под патријарсима, у масама су постајали муслимани. Прелазака у ислам је било и крајем 18. и почетком 19. века.
Последња хришћанска породица изумрла је у горанском селу Брод 1855. године. Горанци су све до пред крај 19. века зимовали са стоком у приморју Јадранског и Егејског мора, затим у Тракији и Анадолији.
Мада су примили Ислам, нису се албанизовали, тако да су веома страдали од суседних Албанаца, Љумљана. Љумљани су од 1878. године учестали са пљачкањем стоке Горанаца са летовалишта на Шари. Због ових насиља, Горанци су све до ослобођења ишли на рад, чак и у Аустрију, Румунију и Малу Азију. Ни до 1927. године нису престали упади албанских пљачкаша из Љуме преко границе.
[уреди] Литература
- Народна енциклопедија (1927 г.)
