Дијамант

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дијамант
Brillanten.jpg
Преламање светлости на округло-брилијантски исеченом дијаманту показује бројне рефлексије.
Опште
Категорија Минерал
Хемијска формула C
Идентификација
Молекулска маса 12,01 gm
Боја Типично жута, браон или сива до безбојне. Ређе плава, зелена, црна, мутно бела, ружичаста, љубичаста, наранџаста, purple и црвена.[1]
Кристални хабитус Октаедарски
Кристалнa системa Тесерална
Цепљивост 111 (савршена у четири смера)
Прелом Conchoidal - step like
Тврдоћа по Мосу hardness 10[1]
Сјајност Adamantine[1]
Polish luster Adamantine[1]
Индекс преламања 2,4175-2,4178
Оптичке особине Једнопреламајући[1]
Двојно преламање нема[1]
Дисперзија 0,044[1]
Плеохроизам нема[1]
Ултравиолетна флуоресценција безбојни до жућкасти - inert to strong in long wave, и типично плаво. Weaker in short wave.[1]
Апсорпциони спектри In pale yellow stones a 415,5 nm line is typical. Irradiated and annealed diamonds often show a line around 594 nm when cooled to low temperatures.[1]
Огреб безбојан
Специфична тежина 3,52 (+/- 0,01)[1]
Густина 3,5-3,53
Diaphaneity Transparent to subtransparent to translucent

Дијамант (грч. adams- непобедив) је безбојна, кристална супстанца са великим индексом преламања светлости. Структура дијаманта одговара sp3 хибридизацији угљеника. Дијамант је алотропска модификација угљеника. Он је најтврђи минерал у природи.[2][3]

Због тога се користи за сечење, брушење и полирање других мекших материјала - употреба у индустријске сврхе.

На Мосовој скали тврдоће заузима највише место са тврдоћом 10.

Угљеникови атоми у дијаманту заузимају тетраедарску структуру, сваки атом угљеника има 4 сигма везе. Тврдоћа и способност дијаманта да прелама светлост последица су његове структуре.

Сечењем и полирањем дијаманата добија се брилијант који се користи као накит. Полирање се изводи дијамантском прашином.

Копа се у рудницима и највећи светски произвођачи дијаманата су Русија, Јужноафричка Република ...

Производња вештачких дијаманата се изводи у челичном контејнеру - експлозијом, јер онда у контејнеру владају велики притисак и температура. Вештачки дијаманти се користе у индустријске сврхе. Руси су развили технологију да тако произведене дијаманте боје различитим бојама. Индустријски произведени дијаманти нису тако крупни као поједини примерци који се могу наћи у природи, али им то и није намена.

Мера за тежину диајаманат је карат. Један карат = 0,2 грама


Садржај

Занимљивости[уреди]

Власти у Конакрију, главном граду Гвинеје (Африка) саопштиле су 20.07. 2004. године, да је у њиховој земљи недавно откривен дијамант вредан неколико милиона долара. Дијамант је пронађен у џунгли, близу граничног прелаза Обале Слоноваче и Либерије. Дијамант дужине десет и ширине три центиметара, према првој процени стручњака нема 100% чистоћу. Уочљиве су унутрашње вене, али оне не умањују његову лепоту. Срећни 25-годишњи проналазач остао је анониман.

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Gemological Institute of America, GIA Gem Reference Guide 1995, ISBN 0-87311-019-6
  2. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  3. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дијамант



- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дијамант&oldid=7206494“