Слободан Вучетић

С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Вучетић
Лични подаци
Датум рођења(1941-10-10)10. октобар 1941.(82 год.)
Место рођењаВилуси, НД Црна Гора

Слободан Вучетић (Вилуси, 1941) бивши је председник Уставног суда Србије.

Рођен је 10. октобра 1941.[1] године у Вилусима, у Црној Гори. Гимназију је завршио у Врбасу, а дипломирао је на Правном факултету Унивезритета у Београду.

На почетку каријере радио је у Савезној скупштини и Председништву СФРЈ. Био је члан Председништва ССРН Србије и Председништва СР Србије (1989–1991). За судију Уставног суда Србије изабран је 1991, а у децембру 1999. Народна скупштина га је разрешила судијске функције са образложењем да, као члан Управног одбора експертске организације Г17 плус, супротно Уставу, врши и другу јавну функцију. Суштински разлог разрешења биле су, у ствари, његове оштре јавне критике Милошевићевог режима. Нови сазив Народне скупштине је 2001. године огласио правно ништавим разрешење судије Вучетића и донео одлуку о његовом повратку у Уставни суд, са образложењем да обављање функције у стручној организацији, по општеприхваћеном правном схватању, није јавна функција. За председника Уставног суда Србије изабран је 2002. године, и на тој функцији био је до 2006. године.

Више од двадесет пет година у јавности је присутан као ангажовани аналитичар српске политичке стварности и оштар критичар неодговорне и ауторитарне Милошевићеве власти, али и власти после 5. октобра 2000. године. О томе је објавио велики број чланака и стручних радова. Написао је књиге: ''Демократија без доказа", "Приватизована држава", "Фатална власт", "У кругу пораза", "Пре и после", "Дуга рука прошлости" и "Искушења обновљене државности" у којима је подвргао критичкој анализи деформације у остваривању уставног и политичког система у Србији и федерацији.

Живи у Београду.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вучетић, Слободан (2008). Искушења обновљене државности. Београд: Стубови културе. стр. 279. ISBN 978-86-7979-239-6. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]