Председништво СФРЈ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Застава чланова Председништва СФРЈ, од 1980. до 1992. године

Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије скраћено Председништво СФРЈ (мк. Претседателство на СФРЈ; сл. Predsedstvo SFRJ) је било колективни врховни орган руковођења у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), од смрти доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, 4. маја 1980. до званичног распада СФРЈ, 27. априла 1992. године. Установљено је 1971. године доношењем амандмана на Устав СФРЈ из 1963, а његова улога додатно је дефинисана доношењем новог Устава СФРЈ, 1974. године. Сачињавало га је осам чланова, по један из сваке републике и покрајине (до 1988. члан Председништва је био и председник СКЈ), а председник је биран на годину дана (сваке године из друге федералне јединице).

Уставна улога[уреди]

Социјалистичка Федеративна Република Југославија
GRB JUGOSLAVIJE.svg

Институције СФРЈ

Према уставу из 1974 године, Председништво је имало следећа овлашћења:

  • да представља СФРЈ у земљи и иностранству
  • да командује Југословенском народном армијом и одлучује о коришћењу војске како у рату и у миру
  • делује на заштити и равноправности југословенских народа
  • делује на заштити Уставом утврђеног поретка
  • предлагаже кандидата за председника СИВ
  • предлагаже кандидате за судије Савезног уставног суда
  • да именује амбасадоре, генерале и адмирале ЈНА
  • да именује Савет за националне одбране и по потреби и друге органе федерације
  • даје помиловање
  • додељује државна одликовања

Историјат[уреди]

1971—1980.[уреди]

Председништво СФРЈ установљено је 30. јуна 1971. године усвајањем амандама на Устав СФРЈ, којима су извршене измене у функционисању Федерације. Оно је формирано с циљем - остваривања заједничких интереса свих народа и народности Југославије на основу усаглашавања ставова надлежних органа република и аутономних покрајина. Усвајањем амандмана на Устав и даље је задражана фунцкија председника Републике, коју је од 1953. године обављао Јосип Броз Тито.

Председништво СФРЈ конституисано је 29. јула на заједничкој седници свих већа Савезне скупштине. Оно је тада имало 23 члана — по 3 из сваке републике, 2 из сваке покрајине и председник Републике, који је истовремено обављао функцију председника Председништва СФРЈ. Чланове Председништва СФРЈ бирале су републичке и покрајинске скупштине.

По Уставу из фебруара 1974. године, његова права улога наступила би тек после смрти доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита.

1980—1992.[уреди]

Маја 1980. године, када је Тито умро, Председништво је званично преузело руковођење земљом, а први председник Председништва био је Лазар Колишевски дотадашњи потпредседник.

Састојало се од девет чланова, осморица су били представници федералних јединица (шест република и две покрајине), а девети је био председник Председништва ЦК СКЈ (до 1988). Председник Председништва, који је имао само процедурална овлашћења (нпр. сазивање и вођење седница) бирао се сваке године (увек из друге федералне јединице). Мандат члана Председништва је био пет година.

Чланови Председништва[уреди]

Функцију члана Председништва СФРЈ, од 1971. до 1992. године вршило је укупно 60 личности, од чега само једна жена — Ида Сабо. Чланове Председништва бирале су републичке, односно покрајинске скупштине, а њихов избор потврђивала је Савезна скупштина. Мандат члана Председништва био је пет година и он се могао понављати још само једном. У случају немогућности вршења функције члана Председништва (болести, смрти или оставке), његову функцију до избора новог члана вршио је привремено председник председништва републике, односно председник председништва покрајине. Мандат ново изабраног члана Председништва важио је до истека мандата оног члана ког је заменио.

Поред делегираних чланова, у Председништву су се налазили и чланови који су то били „по положају“, односно функција коју су обављали аутоматски је значила делегирање у Председништво. У периоду од 1971. до 1980. „аутоматски“ члан Председништва је био председник Републике Јосип Броз Тито, који је уједно обављао и функцију председника Председништва СФРЈ, а у периоду од 1980. до 1988. године аутоматски члан председништва је био председник Председништва СКЈ (који се као и председник Председништва СФРЈ мењао сваких годину дана).

У периоду од 1971. до 1974. године Председништво СФРЈ је сачињавало 23 члана — по 3 из сваке републике, 2 из покрајине и председник Републике. Од 1974. до 1988. године Председништво СФРЈ је сачињавало 9 чланова — по 1 из сваке републике и покрајине и председник Председништва СКЈ. Од 1988. до 1991. године Председништво је сачињавало 8 чланова — по 1 из сваке и покрајине. У периоду од краја 1991. до априла 1992. године функционисало је тзв „Крње Председништво“ које је сачињавало само 4 члана — из Србије, Црне Горе, Војводине и Косова и Метохије.

Списак чланова Председништва[уреди]

  • Чланови Председништва СФРЈ од 16. маја 1974. до 15. маја 1979. године (први петогодишњи мандат) били су:
    • председник Републике — Јосип Броз Тито
    • делегат СР Босне и Херцеговине — Цвијетин Мијатовић
    • делегат СР Македоније — Лазар Колишевски
    • делегат СР Словеније — Едвард Кардељ (до 10. фебруара 1979, када је умро) и Сергеј Крајгер (од 10. фебруара 1979. до краја мандата, као председник Председништва СР Словеније био је вршилац дужности члана Председништва СФРЈ).
    • делегат СР Србије — Петар Стамболић
    • делегат СР Хрватске — Владимир Бакарић
    • делегат СР Црне Горе — Видоје Жарковић
    • делегат САП Војводине — Стеван Дороњски
    • делегат САП Косова — Фадиљ Хоџа
  • Чланови Председништва СФРЈ од 16. маја 1979. до 15. маја 1984. године (други петогодишњи мандат) били су:
    • председник Републике — Јосип Броз Тито (до 4. маја 1980, када је умро)
    • делегат СР Босне и Херцеговине — Цвијетин Мијатовић
    • делегат СР Македоније — Лазар Колишевски
    • делегат СР Словеније — Сергеј Крајгер
    • делегат СР Србије — Петар Стамболић
    • делегат СР Хрватске — Владимир Бакарић (до 16. јануара 1983, када је умро) и Мика Шпиљак (од јануара 1983. до краја мандата)
    • делегат СР Црне Горе — Видоје Жарковић
    • делегат САП Војводине — Стеван Дороњски (до 14. августа 1981, када је умро) и Радован Влајковић (од 14. августа до новембра 1981. в. д. члан по положају председника Председништва САП Војводине, а од новембра 1981. до краја мандата редовни члан).
    • делегат САП Косова — Фадиљ Хоџа
    • председник Председништва СКЈ (од 4. маја 1980) — Стеван Дороњски (од 4. маја до 20. октобра, уједно и делегат САП Војводине), Лазар Мојсов (од 20. октобра 1980. до 20. октобра 1981), Душан Драгосавац (од 20. октобра 1981. до 29. јуна 1982), Митја Рибичич (од 29. јуна 1982. до 30. јуна 1983) и Драгослав Марковић (од 30. јуна 1983. до 15. маја 1984).
  • Чланови Председништва СФРЈ од 15. маја 1984. до 15. маја 1989. године (трећи петогодишњи мандат) били су:
  • Чланови Председништва СФРЈ од 15. маја 1989. до октобра 1991. године (четврти петогодишњи мандат) били су:
    • делегат СР Босне и Херцеговине — Богић Богићевић
    • делегат СР Македоније — Васил Тупурковски
    • делегат СР Словеније (од марта 1990. Република Словенија) — Јанез Дрновшек
    • делегат СР Србије (од септембра 1990. Република Србија) — Борисав Јовић
    • делегат СР Хрватске (од јула 1990. Република Хрватска) — Стипе Шувар (до 19. октобра 1990, када је смењен одлуком првог вишестраначког Сабора Хрватске) и Стјепан Месић (од 19. октобра 1990)
    • делегат СР Црне Горе — Ненад Бућин (до 16. марта 1991, када је одено оставку) и Бранко Костић (од 16. марта 1991)
    • делегат САП Војводине (од септембра 1990. АП Војводина) — Драгутин Зеленовић (до децембра 1990, када је изабран за председника Владе Србије) и Југослав Костић (од децембра 1990)
    • делегат САП Косова (од септембра 1990. АП Косово и Метохија) — Риза Сапунџију (до 21. марта 1991, када је смењен одлуком Скупштине Србије) и Сејдо Бајрамовић (од 21. марта 1991)
  • Чланови тзв „Крњег Председништва СФРЈ“ од октобра 1991. године до 15. јуна 1992. године били су:
    • делегат Р Србије — Борисав Јовић
    • делегат СР Црне Горе — Бранко Костић
    • делегат АП Војводине — Југослав Костић
    • делегат АП Косова и Метохије — Сејдо Бајрамовић

Председници и потпредседници Председништва СФРЈ[уреди]

Председници и потпредседници Председништва СФРЈ
Председници
Потпредседници
председник
република/покрајина
п. мандата
к. мандата
потпредседник
република/покрајина
п. мандата
к. мандата
Период од 29. јула 1971. до 16. маја 1974. године
Јосип Броз Тито*
Крсте Црвенковски СР Македонија 29. јул 1971. 1. август 1972.
Јосип Броз Тито*
Ратко Дугоњић СР Босна и Херцеговина 1. август 1972. јун 1973.
Јосип Броз Тито*
Митја Рибичич СР Словенија јун 1973. 16. мај 1974.
Период од 16. маја 1974. до 4. маја 1980. године
Јосип Броз Тито*
Петар Стамболић СР Србија 16. мај 1974. 15. мај 1975.
Јосип Броз Тито*
Владимир Бакарић СР Хрватска 15. мај 1975. 15. мај 1976.
Јосип Броз Тито*
Видоје Жарковић СР Црна Гора 15. мај 1976. 15. мај 1977.
Јосип Броз Тито*
Стеван Дороњски САП Војводина 15. мај 1977. 15. мај 1978.
Јосип Броз Тито*
Фадиљ Хоџа САП Косово 15. мај 1978. 15. мај 1979.
Јосип Броз Тито*
Лазар Колишевски СР Македонија 15. мај 1979. 4. мај 1980.
Период од 4. маја 1980. до 3. октобра 1991. године
Лазар Колишевски СР Македонија 4. мај 1980. 15. мај 1980. Цвијетин Мијатовић СР Босна и Херцеговина 4. мај 1980. 15. мај 1980.
Цвијетин Мијатовић СР Босна и Херцеговина 15. мај 1980. 15. мај 1981. Сергеј Крајгер СР Словенија 15. мај 1980. 15. мај 1981.
Сергеј Крајгер СР Словенија 15. мај 1981. 15. мај 1982. Петар Стамболић СР Србија 15. мај 1981. 15. мај 1982.
Петар Стамболић СР Србија 15. мај 1982. 15. мај 1983. Владимир Бакарић (до 16.1)
Мика Шпиљак
СР Хрватска 15. мај 1982. 15. мај 1983.
Мика Шпиљак СР Хрватска 15. мај 1983. 15. мај 1984. Видоје Жарковић СР Црна Гора 15. мај 1983. 15. мај 1984.
Веселин Ђурановић СР Црна Гора 15. мај 1984. 15. мај 1985. Радован Влајковић САП Војводина 15. мај 1984. 15. мај 1985.
Радован Влајковић САП Војводина 15. мај 1985. 15. мај 1986. Синан Хасани САП Косово 15. мај 1985. 15. мај 1986.
Синан Хасани САП Косово 15. мај 1986. 15. мај 1987. Лазар Мојсов СР Македонија 15. мај 1986. 15. мај 1987.
Лазар Мојсов СР Македонија 15. мај 1987. 15. мај 1988. Хамдија Поздерац (до 15.9)
Мато Андрић (в.д. до 31.12)
Раиф Диздаревић
СР Босна и Херцеговина 15. мај 1987. 15. мај 1988.
Раиф Диздаревић СР Босна и Херцеговина 15. мај 1988. 15. мај 1989. Стане Доланц СР Словенија 15. мај 1988. 15. мај 1989.
Јанез Дрновшек СР Словенија 15. мај 1989. 15. мај 1990. Борисав Јовић СР Србија 15. мај 1989. 15. мај 1990.
Борисав Јовић СР Србија 15. мај 1990. 15. мај 1991. Стипе Шувар (до 19.10)
Стјепан Месић
Р Хрватска 15. мај 1990. 15. мај 1991.
Сејдо Бајрамовић (в.д.) АП Косово и Метохија 15. мај 1991. 30. јун 1991. Бранко Костић (в.д.) СР Црна Гора 15. мај 1991. 30. јун 1991.
Стјепан Месић Р Хрватска 30. јун 1991. 3. октобар 1991. Бранко Костић СР Црна Гора 30. јун 1991. 3. октобар 1991.
Период од 3. октобра 1991. до 15. јуна 1992. године тзв „Крње Председништво“
Бранко Костић (в.д) СР Црна Гора 3. октобар 1990. 15. јун 1992. Југослав Костић (в.д.) АП Војводина 3. октобар 1990. 15. јун 1992.
напомена
* Председник Републике је од 29. јула 1971. до 4. маја 1980. године аутоматски обављао функцију председника Председништва СФРЈ

Литература[уреди]

  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979 (књига трећа). „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.
  • Хронологија 1990-1995. „Документациони центар Републике Српске“, Бања Лука 2002. година.