Слободан Којић

Слободан Којић
Слободан Којић
Лични подаци
Пуно име	Слободан Којић
Датум рођења	31. август 1944. (79 год.)
Место рођења	Кикинда,

Слободан Којић (Кикинда, 1944) српски је вајар, редовни професор на Факултету ликовних уметности на Цетињу и директор Центра за ликовну и примењену уметност Тера у Кикинди.

Образовање[уреди | уреди извор]

Дипломирао је 1971. године на Академији ликовних уметности у Београду, одсек вајарство. На истој Академији је 1974. године завршио постдипломске студије у класи професора Миодрага Поповића.

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Вајарски опус Слободана Којића почиње седамдесетих година прошлог века. Учествовао је на бројним колективним изложбама у тадашњој Југославији, али и у иностранству. Аутор је самосталних изложби у Београду (1985. у галерији Коларчевог народног универзитета и 1990. у Галерији ликовних уметности Културног центра), Загребу (1987. у Салону галерије Карас), Новом Саду (1994. године у галерији „Златно око“). Учествовао је на следећим симпозијумима и колонијама: Интернационални симпозијум Тера (Кикинда), Борска ликовна колонија Бор – Бакар (Бор), Интернационални симпозијум скулптуре „Нанто Пиетра“ (Венеција), Апатински вајарски сусрет „Меандер“ (Апатин). Опробао се у раду различитим материјалима: мермеру, бронзи, дрвету, угљу, камену, глини.^[1]^[2]

Скулптуре на јавним местима[уреди | уреди извор]

Најзначајније изведене и постављене скулптуре на јавним местима су:

Велики рељеф, теракота, испред градске пивнице, Зрењанин
Породица, фонтана у бронзи, Кикинда
Споменик кикиндским интернирцима у Норвешкој, мермер, Кикинда
Већи број скулптура у дворишту атељеа Тера, теракота, Кикинда
Споменик мокринском партизанском одреду, мермер, Мокрин
Споменик Братство и јединство, мермер, Банатска Топола
Скулптура у теракоти, Нови Сад
Скулптура у дрвету, Бањалука
Скулптура у камену, Вићенца
Скулптура у теракоти, Венеција

Аутор је и већег броја биста посвећених јавним личностима и револуционарима.

Скулптуре у збиркама[уреди | уреди извор]

Којићеве скулптуре налазе се и у збиркама Музеја савремене уметности Војводине, Савремене галерије у Зрењанину, Галерији савремене уметности Народног музеја у Кикинди, Центру за ликовну и примењену уметност Тера у Кикинди, Савременој галерији у Панчеву, Музеју мира у Шпанији, Градској кући у Израелу, у музејима и галеријама у бившим републикама СФРЈ и приватним колекцијама у Јапану, Италији, Норвешкој, Израелу, Шпанији, САД.

Тера[уреди | уреди извор]

1982. године, Слободан Којић, покренуо је симпозијум скулптуре у теракоти - Тера. Симпозијум има интернационални карактер. Јединственост овог симпозијума огледа се у томе што је ово једини симпозијум скулптуре великог формата у теракоти. Од оснивања, Којић је на челу симпозијума, односно Центра за ликовну и примењену уметност Тера, под чијим окриљем се симпозијум одржава.^[3]

Награде[уреди | уреди извор]

1984. Награда УЛУВ-а за скулптуру, Нови Сад
1987. Награда критике на VIII југословенском бијеналу мале пластике, Мурска Собота
1988. III награда на Интернационалном симпозијуму скулптуре у камену „Нанто Пиетра“, Венеција
1989. Награда за скулптуру на V Панчевачкој изложби југословенске скулптуре
1990. Награда Фонда за финансирање културе Београда
1990. Награда за најбољу самосталну изложбу
1993. Награда „Искра културе“ КПЗ Војводине
1993. Награда XXXIV октобарског салона, Београд
1994. Награда за најбољу изложбу „Златно око“
2014. Награда Сава Шумановић^[4]