Списак владара Аквитанског војводства

С Википедије, слободне енциклопедије

Ово је списак владара Аквитанског војводства.

Под Франачком влашћу[уреди | уреди извор]

Тулуска династија[уреди | уреди извор]

Године 660. Феликс је прогласио независност, али потпуна независност је стеченатек око 715. године, под влашћу Ода Великог.

Аквитанијско краљевство[уреди | уреди извор]

Године 767. Аквитанско војводство су освојили Франци, 769. године Хуналд II је подигао устанак, који је угушен, а Хуналд је погинуо. У Гаскоњи се до 781. године одржао Лупо (Лупус) II. Када је Лупо поражен франачки краљ Карло Велики је свог сина Луја крунисао за аквитанијског краља, али Аквитанско краљевство није била самостална држава већ само франачка провинција

Династија Поатјеа (први пут)[уреди | уреди извор]

Од 852. године француски краљеви поново именују војводе од Аквитаније.

Династија Вилхелмида[уреди | уреди извор]

Вилијам I Аквитански

Династија Поатјеа (други пут)[уреди | уреди извор]

Династија Руелге[уреди | уреди извор]

Династија Поатјеа (трећи пут)[уреди | уреди извор]

Династија Капета (први пут)[уреди | уреди извор]

Династија Поатјеа (четврти пут)[уреди | уреди извор]

Династија Капета (други пут)[уреди | уреди извор]

Династија Поатјеа (пети пут)[уреди | уреди извор]

Династија Капета (трећи пут)[уреди | уреди извор]

Династија Поатјеа (шести пут)[уреди | уреди извор]

Династија Капета (четврти пут)[уреди | уреди извор]

Године 1137. Еленора се удаје за француског краља Луја VII, али је у мају 1152. године брак поништен.

Династија Плантагенет (први пут)[уреди | уреди извор]

Еленора се исте године удаје за Хенрија, војводу од Нормансије и граофа од Анжуја. Убрзо после тога Хенри постаје енглески краљ. Аквитанија је тако дошла под енглеску власт.

Династија Велф[уреди | уреди извор]

Године 1296. Ричард на кратко предаје Аквитанско војводство свом рођаку Отону. Те области су 1268. године врећене под енглеску власт.

Династија Плантагенет (други пут)[уреди | уреди извор]

Династија Капета (пети пут)[уреди | уреди извор]

Карло је 1324. године победио Енглезе у Сенсардоском рату и освојио већину Аквитанског војводства.

Династија Валоа (први пут)[уреди | уреди извор]

Филип је безуспешно покушавао да освоји остатке Аквитанског војводства. Године 1360. његов син Жан је био присиљен на Бретањски мир, којим се одрекао власти над Аквитанијским војодством.

Династија Плантагенет (трећи пут)[уреди | уреди извор]

Године 1362. Едвард III се одрекао титуле Аквитанског војводе у корист свог најстаријег сина Едварда Црног Принца, али Црни Принц није носио титулу војводе Аквитаније него принца од Аквитаније. Збодг синовљевих неуспеха Едвард III га је 1370. године сменио и поново постао војвода Аквитаније.

Династија Ланкастер (први пут)[уреди | уреди извор]

У мају 1390. године Ричард II је да би смирио свог побуњеног стрица Џона од Гента био приморан да да Џону Аквитанијско војводство.

Династија Валоа (други пут)[уреди | уреди извор]

Француски краљ Шарл VI Луди је тврдио да је Аквитанија његова па је дофенима давао титуле војвода од Аквитаније.

  • Карло IV Аквитански (1392—1401), Дофен, војвода од Гијене, узурпатор Џона од Гента, Ричарда II Плантагенета, Хенрија Билинбрука и Хенрија Ланкастера, принца од Велса
  • Луј IV Аквитански (1401—1415), Дофен, Војвода од Гијене, узурпатор Хенрија Ланкастера, принца од Велса (касније краљ Хенри V)

Династија Плантагенет (трећи пут)[уреди | уреди извор]

После Џонове смрти 1399. године Ричард је Џоновом сину Хенрију Болинбруку одузео све поседе, међу којима је било и Аквитанско војводство.

Династија Ланкастер (други пут)[уреди | уреди извор]

Такво Ричардово понашање изазвало је Хенријев устанак. Побуњеници су још исте године свргнули Ричарда, а на енглески престо дошла је династија Ланкастер.

Хенри је 1400. године Аквитанско војводство предао свом сину исто Хенрију.

Уговором у Троју 1420. године француски краљ Шарл VI Луди је именовао Хенрија V Ланкастера своним наследником, али Хенри је умро. Хенрија и Шарла Лудог је наследио Хенријев син Хенри VI који није имао ни годину дана. Његова владавина забележена је гобитком Енглеске контроле над Француском.

Династија Талбот[уреди | уреди извор]

Године 1445. Џон Талбот, први Ерл од Шрузберија је именован за главог енглеског намесника у Француског, тј. за краља Француске са седиштем у Руану.

Аквитанијски владари под француском влашћу[уреди | уреди извор]

Династија Валоа (трећи пут)[уреди | уреди извор]

После Стогодишњег рата Аквитанија је враћена под француску власт и титуле војводе од Аквитаније су се давале члановима владарских династија Француске.

Династија Бурбон-Вендом[уреди | уреди извор]

Када су Бурбони преузели власт у француској, стекли су право за титулу војводе Аквитаније.

Када је династија Бурбона завладала Шпанијом, право на титулу војводе Аквитаније је прешло и на шпанске Бурбоне. Они нису добијали титуле војводе Аквитаније све док инфант Хајме од Бурбона и Батенберга, син шпанског краља Алфонса XIII није свог сина Гонзалоа прогласио за војводу Аквитаније 1972. године. Гонзало је умро 27. маја 2000. године, а његово једино дете, ванбрачна кћерка, Стефани Мишел де Бурбон (* 1968) је наследила право за титулу војвоткиње Аквитаније. престо