Србобран

Из Википедије, слободне енциклопедије
Србобран

Православна црква у центру Србобрана
Православна црква у центру Србобрана

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Србобран
Становништво
Становништво (2011) 12009
Густина становништва 66 ст/km²
Положај
Координате 45°33′08″N 19°48′06″E / 45.552333, 19.801666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 80 m
Површина 197,2 km²
Србобран на мапи Србије
{{{alt}}}
Србобран
Србобран на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21480
Позивни број 021
Регистарска ознака NS


Координате: 45° 33′ 08" СГШ, 19° 48′ 06" ИГД

Србобран је градско насеље у Србији у општини Србобран у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 12009 становника.

Овде се налази Српска православна црква у Србобрану.

Називи[уреди]

Град се раније звао Сентомаш. Србобран је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Szenttamás, хрв. Sveti Tomo, нем. Thomasberg.

Географија[уреди]

Град Србобран већим делом лежи на левој, а мањим делом на десној обали Великог бачког канала. Са севера и истока опасан је меандром речице Криваје, која се источније од Србобрана улива у Велики бачки канал.

Географски положај Србобрана је веома повољан. У њему се укрштају два значајна сувоземна пута. Меридијанског правца је међународни пут који повезује југ са севером Србије, односно Средњу и јужни Европу. Упоредничког правца је и пут који повезује Подунавље са Потисјем. Исти упореднички правац, покрај јужне стране насеља има и железничка пруга Сомбор-Бечеј. Повољан географски полозај и близина Новог Сада, утицали су да се Србобран развије у једно од већих и значајнијих насеља у Војводини.

Историја[уреди]

Свој данашњи назив, Србобран је добио по шанцу-утврђењу симболично названом „Србобран“, изграђеном за одбрану у борбама које су вођене у Србобрану 1848. и 1849. године, за аутономију и национална права Срба у бившој Аустроугарској.

Демографија[уреди]

У насељу Србобран живи 10253 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,5 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 4713 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 13747 [1]
1953. 13635
1961. 14391
1971. 14189
1981. 13596
1991. 12798 12651
2002. 13296 13091
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
7.838 59,87%
Мађари
  
3.715 28,37%
Југословени
  
396 3,02%
Роми
  
245 1,87%
Хрвати
  
134 1,02%
Црногорци
  
118 0,90%
Македонци
  
26 0,19%
Украјинци
  
24 0,18%
Муслимани
  
21 0,16%
Русини
  
18 0,13%
Немци
  
14 0,10%
Албанци
  
13 0,09%
Словаци
  
12 0,09%
Словенци
  
10 0,07%
Румуни
  
8 0,06%
Бугари
  
6 0,04%
Руси
  
3 0,02%
Буњевци
  
2 0,01%
Бошњаци
  
2 0,01%
Чеси
  
1 0,00%
непознато
  
86 0,65%


Градови-побратими[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]