Јанко Типсаревић (Београд, СФРЈ, данас Србија. 22. јун 1984) је професионални српски тенисер. У својој каријери је освојио два АТП турнира у Куала Лумпуру и Москви 2011. године, један у конкуренцији парова, десет челенџера, два фјучрса, и Отворено првенство Аустралије за јуниоре 2001. Заједно са саиграчима из репрезентације Србије је освојио титулу у Дејвис купу 2010. Најбољи пласман на АТП листи му је 9. место.
[уреди] Тениска каријера
Типсаревић је почео да игра тенис 1993. године, када је имао 9 година. Са осам година је почео да игра за Новобеоградски тениски клуб, а тренер му је био Рус Роман Савочкин. Као јуниор, победио је на Отвореном првенству Аустралије за јуниоре 2001. године. Пошто је играо у четвртфиналу Отвореног првенства Француске за јуниоре, крајем 2001. године нашао се на другом месту јуниорске АТП листе. Исте године по први пут је учествовао у југословенској Дејвис куп репрезентацији. Први фјучерс турнир је освојио 2001. године у Београду. Други је освојио 2002. године у Мексику.
На АТП листи се нашао 2003. године пошто је освојио први челинџер у Индијанаполису. На свом првом Гренд слем је учествовао 2003. године и то на Отвореном првенству САД када је изгубио у првом колу квалификација. Године 2004. Јанко је учествовао и изгубио у првом колу Отвореног првенства Француске и Вимблдона. Касније је исте године освојио два челинџера у синглу и један у дублу.
Године 2005. Типсаревић је играо на 15 АТП турнира, и по први пут се пробио међу првих 100 играча на АТП листи. Учествовао је у другом колу Отвореног првенства Аустралије и Француске. Исте године стигао је до трећег кола на Вимблдону. У дублу је освојио челинџер у Напуљу.
Типсаревић у Дејвис куп мечу против Чешке
Годину 2006. је завршио међу првих 100, као 65. на АТП листи. Освојио је 4 челинџера са скором 31–8. Од АТП турнира стигао је до четвртфинала Нотингем опена.
Године 2007. Типсаревић је освојио челинџер у Загребу. На Отвореном првенству Француске је стигао до 3. кола, а играо је и у четвртфиналу Одина Опена. Његов највећи дотадашњи успех је забележио 2007. године када је учествовао у осмини финала Вимблдона. Овај пласман довео га је на 48. место АТП листе, и тада се по први пут нашао међу првих 50 играча.
Године 2008. стигао је до 3. кола Отвореног првенства Аустралије, где је изгубио од првог тенисера света Роџера Федерера након 4 и по сата игре, резултатом 7-6 (5), 6-7 (1), 7-5, 1-6, 8-10. До тада Федерер никада није играо чак 18 гемова у последњем сету. Исте године долази до 1/4 финала Мајами мастерса. Остварује најбољи пласман у каријери, 33. место и добија статус носиоца на Ролан Гаросу. Другу годину за редом долази до 4. кола Вимблдона.
У мају 2009. Јанко Типсаревић је уз Виктора Троицког и Ненада Зимоњића као члан репрезентације Србије освојио Светски куп у Диселдорфу победом над Немачком у финалу од 2:1.[1] У октобру 2009. Типсаревић по други пут у каријери осваја челенџер у Монсу (Белгија) [[2]] и долази до првог финала на АТП турнирима, на Купу Кремља у Москви где бива поражен од Михаила Јужног са 6–7(5), 6–0, 6–4.
2010. долази до финала дубл конкуренције у Ченају заједно са Јен-Сун Луом и у Москви са Виткором Троицким. Такође губи и друго АТП финале на турниру у Схертогенбосху. Победом над Ендијем Родиком и пласманом у треће коло Отвореног првенства САД. У Дејвис куп мечу против репрезентације Чешке побеђује оба меча и тиме омогућава репрезентацији Србије пласман у финале. Касније је у финалу заједно са колегама из репрезентација дошао до тријумфа у овом престижном такмичењу.
2011. је поражен два пута у финалима. На турниру у Монтреалу је дошао до полуфинала и остварио најбољи резултат на турнирима из Мастерс 1000 серије, након чега се први пут нашао међу најбољих 20 на АТП листи. На Отвореном првенству САД исте године је дошао до најбољег пласмана на Гренд слем турнирима, четвртфинала. Недуго затим, у Куала Лумпуру је освојио прву АТП титулу у појединачној конкуренцији и то без изгубљеног сета, победом над Маркосом Багдатисом у финалу.
Типсаревић је познат као играч који најбоље партије пружа против високопласираних тенисера и зато га често зову убицом фаворита. Победио је првог играча света Новака Ђоковића и још једанаест пута је тенисере из најбољих 10, а то су Томаш Бердих по три пута, Енди Родик по два пута, Фернандо Гонзалес, Михаил Јужни, Давид Ферер, Џејмс Блејк, Гаел Монфис и Енди Мари. Такође је остварио и победе против играча који су раније били најбољи на свету, Карлосом Мојом, Маратом Сафином, Лејтоном Хјуитом и Хуаном Карлосом Ферером.
[уреди] Финала на АТП турнирима
[уреди] Појединачно (8)
|
|
| Финала по подлози |
| Тврда (2–4) |
| Шљака (0–0) |
| Трава (0–2) |
| Тепих (0–0) |
|
[уреди] Победе (2)
[уреди] Порази (6)
| Бр. |
Датум |
Турнир |
Подлога |
Противник |
Резултат |
| 1. |
25. октобар 2009. |
Москва, Русија |
тврда |
Михаил Јужни |
7–6(5), 0–6, 4–6 |
| 2. |
19. јун 2010. |
Хертохенбос, Холандија |
трава |
Сергиј Стаховски |
3–6, 0–6 |
| 3. |
27. фебруар 2011. |
Делреј Бич, САД |
тврда |
Хуан Мартин дел Потро |
4–6, 4–6 |
| 4. |
18. јун 2011. |
Истборн, УК |
трава |
Андреас Сепи |
6–7(5), 6–3, 3–5 предаја |
| 5. |
30. октобар 2011. |
Санкт Петербург, Русија |
тврда |
Марин Чилић |
3–6, 6–3, 2–6 |
| 6. |
8. јануар 2012. |
Ченај, Индија |
тврда |
Милош Раонић |
7–6(4), 6–7(4), 6–7(4) |
[уреди] Парови (3)
|
|
| Финала по подлози |
| Тврда (1–2) |
| Шљака (0–0) |
| Трава (0–0) |
| Тепих (0–0) |
|
[уреди] Победе (1)
[уреди] Порази (2)
[уреди] Финала на тимским такмичењима
[уреди] Победе (2)
[уреди] Освојени челинџери и фјучерси (14)
[уреди] Појединачно (11)
| Legend |
| Челенџери (10) |
| Фјучрси (2) |
| Број |
Датум |
Турнир |
| 1. |
21. мај 2001. |
Београд, СР Југославија |
| 2. |
11. новембар 2002. |
Мексико сити, Мексико |
| 3. |
30. јун 2003. |
Цел, Немачка |
| 4. |
20. октобар 2003. |
Торенс, САД |
| 5. |
3. мај 2004. |
Острава, Чешка |
| 6. |
26. јул 2004. |
Бело Хоризонте, Бразил |
| 7. |
13. фебруар 2006. |
Београд, Србија |
| 8. |
14. август 2006. |
Самарканд, Узбекистан |
| 9. |
21. август 2006. |
Бухара, Узбекистан |
| 10. |
2. октобар 2006. |
Мон, Белгија |
| 11. |
14. мај 2007. |
Загреб, Хрватска |
| 12. |
11. октобар 2009. |
Монс, Белгија |
[уреди] Парови (3)
[уреди] Успеси на турнирима у појединачној конкуренцији
| Турнир |
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
2009 |
2010 |
2011 |
2012 |
О/И |
Поб–пор |
| Отворено првенство Аустралије |
Н |
Н |
2К |
2К |
1К |
3К |
2К |
2К |
2К |
3К |
0 / 8 |
9–8 |
| Ролан Гарос |
Н |
1К |
2К |
1К |
3К |
1К |
3К |
1К |
3К |
|
0 / 8 |
7–8 |
| Вимблдон |
Н |
1К |
3К |
1К |
4К |
4К |
2К |
1К |
1К |
|
0 / 8 |
9–8 |
| Отворено првенство САД |
1К |
1К |
1К |
Н |
2К |
1К |
1К |
3К |
ЧФ |
|
0 / 8 |
7–8 |
| Поб–пор |
0-1 |
0-3 |
4-4 |
1-3 |
6-4 |
5-4 |
4-4 |
3-4 |
7-4 |
2-1 |
0 / 32 |
32-32 |
| Пласман на крају године |
161 |
117 |
139 |
64 |
52 |
49 |
38 |
49 |
9 |
|
/ |
/ |
2002
2003
2004
- Најбољи тенисер Србије и Црне Горе
[уреди] Биланс са тенисерима који су били у првих 10
Имена играча који су били први на свијету су подебљана.
[уреди] Спољаше везе
Са других Викимедијиних пројеката :