11. август
Из Википедије, слободне енциклопедије
11. август (11.08.) је 223. дан у години по грегоријанском календару (224. у преступној години). До краја године има још 142 дана.
| август | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Садржај |
Догађаји [уреди]
- 480. п. н. е. - Битка код Артемисија: у тродневној поморској бици Персијанци однели победу над удруженом грчком флотом.
- 355. — Римски војсковођа Клаудије Силван прогласио се за цара у Келну.
- 1492. — Александар VI Борџија изабран за папу.
- 1804. — Франц I проглашен за првог цара Аустријског царства.
- 1870. — основана Палилулска полу-гимназија, касније Друга београдска гимназија
- 1898. — Америчке трупе улазе у град Мајагез у Порто Рику за време Шпанско-Америчког рата.
- 1918. — Први светски рат - Амијенска битка се завршава.
- 1919. — Усвојен је Устав Вајмарске Републике.
- 1934. — Отворен федерални затвор на острву Алкатраз у Калифорнији.
- 1943. — Други светски рат - Прва конференција у Квебеку почиње. На њој присуствују Винстон Черчил, Френклин Д. Рузвелт, Це Вен Сунг и Вилијам Лион Мекензи Кинг.
- 1951. — Рене Плевен постаје Премијер Француске
- 1952. — Краљ Хусеин је проглашен за краља Јордана.
- 1960. — Чад проглашава независност.
- 1966. — Џон Ленон одржава конференцију за штампу у Чикагу и извињава се за „Исус Аферу“.
- 1972. — Последња америчка војна копнена јединица напушта Јужни Вијетнам.
- 1984. — Амерички председник Роналд Реган, за време тестирања звука за интервју у једној радио-станици је рекао „Драги грађани, данас сам потписао закон који уништава право Русије да постоји. Почињемо са бомбардовањем за пет минута.“
- 1999. — Тотално помрачење Сунца у Европи и Азији.
- 2003. — НАТО преузима команду над мировним снагама у Авганистану. То је прва интервенција изван Европе у 54 године дугој историји НАТО-а.
Рођења [уреди]
- 1667. — Ана Марија Луиза де Медичи, последња из породице Медичи († 1743).
- 1814. — Иван Мажуранић, хрватски песник († 1890).
- 1833. — Роберт Г. Ингерсол, амерички политичар и војник († 1899).
- 1833. — Кајдо Такајоши, јапански политичар († 1877).
- 1863. — Гастон Думерк, председник Француске († 1937).
- 1870. — Том Ричардсон, енглески играч крикета († 1912).
- 1872. — Шидехара Кијуро, премијер Јапана († 1951).
- 1902. — Алфредо Бинда, италијански бициклиста († 1986).
- 1911. — Гојко Николиш, доктор, академик, народни херој
- 1912. — Ева Ахнерт-Ролфс, немачки астроном († 1954).
- 1926. — Арон Клуг, добитник Нобелове награде за хемију.
- 1932. — Фернандо Арабал, шпански писац.
- 1934. — Данило Бата Стојковић, српски глумац.
- 1935. — Владимир Величковић, српски сликар.
- 1943. — Первез Мушараф, генерал и лидер Пакистана.
- 1946. — Милан Гутовић, српски глумац
- 1950. — Стив Вознијак је амерички рачунарски инжењер и суоснивач компаније Епл Компјутер заједно са Стивом Џобсом. Најпознатији је по дизајнирању и изради прототипова рачунара Епл 1 и Епл 2
- 1954. — Џо Џексон, енглески певач.
- 1966. — Најџел Мартин, енглески фудбалер.
- 1967. — Џо Роган, амерички комичар и водитељ ТВ емисије.
- 1972. — Џонатон Пранди, амерички модел
- 1974. — Одри Местре, француски ронилац
- 1980. — Ли Сагс, амерички фудбалер
Смрти [уреди]
- 480. п. н. е. - Леонида I, краљ Спарте.
- 353. — Магненције, римски узурпатор.
- 1253. — Клара из Асизија, италијанска присталица Фрање Асишког. (* 1194.)
- 1456. — Јанош Хуњади, војвода Трансилваније. (* 1387.)
- 1464. — Николас од Кусе, немачки филозоф и математичар. (* 1401.)
- 1563. — Бартоломе де Ескобедо, шпански композитор.
- 1578. — Педро Нуњес, португалски математичар. (* 1502.)
- 1614. — Лавинија Фонтана, италијанска сликарка. (* 1552.)
- 1774. — Тифејн де ла Роше, француски писац. (* 1722.)
- 1813. — Хенри Џејмс Пај, енглески поетичар (* 1745.)
- 1844. — Јернеј Копитар је био словеначки лингвиста и слависта.
- 1882. — Ђена Брановачки, српски народни добротвор. (* 1841.)
- 1919. — Ендру Карнеги, индустријалиста и филантроп из Шкотске (* 1835.)
- 1939. — Џин Бугати, италијански дизајнер аутомобила (* 1909.)
- 1956. — Џексон Полок, амерички уметник (* 1912.)
- 1973. — Карл Зиглер, немачки хемичар, добитник Нобелове награде (* 1898.)
- 1988. — Ен Ремзи, америчка глумица (* 1929.)
- 1996. — Рафаел Кубелик, чешки диригент и композитор (* 1914.)
- 2003. — Арманд Борел, швајцарски математичар (* 1923.)
- 2003. - Херб Брукс, амерички тренер хокеја на леду (* 1937.)
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
- Тајван - Дан заљубљених
- Зимбабве - Дан хероја
- Куи Зи (2005), седми дан седмог месеца у кинеском календару
