Тамница народа

С Википедије, слободне енциклопедије

Тамница народа (рус. тюрьма́ наро́дов) је фраза коју је први пут употребио Владимир Лењин 1914.[1][2][3] Применио је термин на Русију, описујући националну политику тог времена.[4] Идеја да се Русија тако назове затвором заснива се на књизи Маркиза де Костина La Russie en 1839.

Енгелс је употребио ту фразу.[5] Такође се повезује са критиком совјетског историчара Михаила Покровског „Русија—тамница народа“ и „Русија—међународна жандармерија“.[5][6]

Главно значење фразе била је општа идеја о Руској империји као назадној ауторитарној држави. Ова дефиниција се понекад користила иу односу на друге вишенационалне државе које су сузбијале жељу народа за самоопредељењем (Аустроугарска, Османско царство, СССР, Југославија и др.).[7][8]

Историографија[уреди | уреди извор]

У „Русија као тамници народа“ (1930), Покровски је писао да је директну принуду Руско царство најчешће примењивало у областима експанзије на Далеком истоку, Кавказу, Централној Азији и Манџурији, као и у западним деловима царства као што је Пољска, а „велики број Пољака је завршио своје животе у Сибиру“. Покровски је поменуо да украјинске, белоруске и грузијске школе нису постојале и да је у пољским школама говор пољског језика кажњен ускраћивањем оброка. Покровски је истакао историју Јевреја у царству као пример изолованог народа на коме су се примењивале репресивне методе, попут ограничења простора становања.

Совјетски историчари су традиционално критиковали царску политику, што је укључивало и извесну употребу израза „тамница народа“ по Лењину. С друге стране, историчари су расправљали о томе колико је Стаљин био спреман да призна постојање идеје Лењина и Покровског о „затвору народа“. „Запажања“ су била скуп порука упућених у августу 1934. совјетским уредницима са службеним тумачењем историје СССР-а, које су постале јавне њиховим објављивањем у државном органу Правда у јануару 1936. године. Садржај ових „Запажања“ историчари су понекад видели као спремност стаљиниста да се призна Лењиново запажање. Међутим, историчар Давид Бранденбергер се није сложио на основу контекста и времена оригиналних приватних публикација раније 1934. године. У јулу 1934, Стаљин је послао писмо совјетском Политбироу, тврдећи да царску Русију не треба посебно критиковати, јер су све европске земље биле реакционарне у деветнаестом веку.

У јануару 1936. основана је још једна комисија за уџбенике историје, којом је председавао Андреј Жданов и која је укључивала низ највиших функционера Комунистичке партије, укључујући Николаја Бухарина, Карла Радека, Јакова Јаковљева и Карла Баумана, између осталих.[9] У вези са радом ове комисије, Бухарин је написао опширну критику Покровског и његове методологије, оптужујући преминулог историчара за механичко придржавање апстрактних социолошких формула, неуспех да правилно разуме и примени дијалектичку методу и склоност да се историја прикаже као грубо универзални процес.[10] Комисија је, у консултацији са Стаљином, издала утицајно саопштење у којем су историчари школе Покровски категорисани као извори штетних идеја које су у корену биле „антимарксистичке, антилењинистичке, у суштини ликвидаторске и антинаучне”.[11]

Критика Покровског старог режима као „тамнице народа“ и „међународног жандарма“ од сада је сматрана антипатриотским „националним нихилизмом“ и успостављено је ново руско националистичко историјско правоверје.[12] Овај нови став остао је на снази током Стаљиновог живота и донекле до распада СССР-а.[12]

Неки историчари који су оценили Совјетски Савез као колонијалну империју, применили су идеју „тамнице народа“ на СССР. Томас Виндерл је написао: „СССР је у извесном смислу постао више тамница народа него што је то старо Царство икада било.[13]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ К вопросу о национальной политике
  2. ^ Н. Матюшкин. «В. И. Ленин о дружбе народов», Издательство «Знание», Москва, 1954 г.
  3. ^ Российская империя в 1914—1917 гг.: факты, которые всегда замалчивались: «Гнилая самодержавная Россия, эта извечная тюрьма народов просто обречена на поражение.»
  4. ^ Brandenberger, David (2002). National Bolshevism: Stalinist Mass Culture and the Formation of Modern Russian National Identity, 1931-1956. Harvard University Press. ISBN 9780674009066. 
  5. ^ а б Brandenberger, David (2002). National Bolshevism: Stalinist Mass Culture and the Formation of Modern Russian National Identity, 1931-1956 (на језику: енглески). Harvard University Press. стр. 18, 48, 122—123, 359—360. ISBN 978-0-674-00906-6. 
  6. ^ „Russia as the Prison of Nations”. Seventeen Moments in Soviet History (на језику: енглески). 2015-08-27. Приступљено 2022-05-14. 
  7. ^ Никитин Н. Была ли Россия "тюрьмой народов"?. Дата обращения: 31 июля 2015.
  8. ^ Sulakshin, S.; Сулакшин, С. (2007). Nat︠s︡ionalʹnai︠a︡ identichnostʹ Rossii i demograficheskiĭ krizis : materialy Vserossiĭskoĭ nauchnoĭ konferent︠s︡ii, Moskva, 20-21 okti︠a︡bri︠a︡ 2006 g. (на језику: латински). Moskva: Nauchnyĭ ėkspert. ISBN 978-5-91290-009-9. OCLC 162637884. 
  9. ^ Brandenberger, "Politics Projected into the Past," pg. 204.
  10. ^ Brandenberger, "Politics Projected into the Past," pg. 205.
  11. ^ "V Sovnarkome Soiuza SSSR is TsK VKP(b), RGASPI, fond 558, opis 1, delo 3156, listy 11-12; quoted in Brandenberger, "Politics Projected into the Past," pg. 207.
  12. ^ а б Brandenberger, "Politics Projected into the Past," pg. 208.
  13. ^ Bekus, Nelly (2010-01-01). Struggle Over Identity: The Official and the Alternative "Belarusianness" (на језику: енглески). Central European University Press. стр. 42. ISBN 978-963-9776-68-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • David Brandenberger, "Politics Projected into the Past: What Precipitated the Anti-Pokrovskii Campaign?" in Ian D. Thatcher (ed.), Reinterpreting Revolutionary Russia: Essays in Honour of James D. White. Houndmills, England: Palgrave, 2006; pp. 202–214.
  • Russia as the Prison of Nations M. N. Pokrovskii, Russia as the Prison of Nations. 1930 Original Source: 1905 god (Moscow: OGIZ Moskovskii rabochii, 1930). Reprinted in M. N. Pokrovskii, Izbrannye proizvedeniia (Moscow 1965-67), IV:129-35.

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тамница_народа&oldid=25881883”