Пунски ратови

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пунски ратови
Део
[[Слика:|300п|Западно Средоземље за вријеме Пунских ратова]]
Западно Средоземље за вријеме Пунских ратова
Време: 264. п. н. е.146. п. н. е.
Локација: Италија, Сардинија, Сицилија, Северна Африка, Хиспанија, Алпи
Узрок рата: Cукоб интереса две силе које су се шириле медитеранским простором: Картагине и Римске републике.
Резултат: Римска победа. Картагина освојена од стране Римљана.
Промене у територији:
Сукобљене стране
Римска република Картагина
Заповедници
Марко Атилије Регул
Публије Корнелије Сципион
Публије Корнелије Сципион Емилијан
Хамилкар Барка
Ханибал
Хаздрубал Беотарх
Јачина
~ 1.4000.000 ~ 1.300.000
Губици
~ 572.000 ~ 548.000
{{{подаци}}}

Пунски ратови су серија ратова вођених између Картагине и Римске републике. Серија ратова између Рима и Картагине позната је под називом пунски ратови, због латинског назива за становнике Картагине — Puni.

Основни узрок пунских ратова је био сукоб интереса две силе које су се шириле медитеранским простором: Картагине и Римске републике. Римљани су били посебно заинтересовани за ширење на Сицилију, која је била под контролом Картагине. Моћ Картагине се заснивала на трговини. На почетку ратова Картагина је била доминантна сила западног Медитерана са огромним поморским искуством и територијама углавном уз море. Имала је велике поседе на острвима у западном Медитерану и дуж обала Шпаније. Рим је био сила ограничена на Апенинско полуострво.

На крају пунских ратова, после погибије стотина хиљада војника са обе стране, Рим осваја Картагину и потпуно уништава град и постаје најјача сила западног Медитерана. Завршетком македонских ратова (који су били у време пунских ратова) и победом над Антиохом III 188. п. н. е. на истоку, Рим постаје доминантна медитеранска сила.

Први пунски рат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Први пунски рат

Први пунски рат (264. п. н. е.241. п. н. е.) водио се на Сицилији и Африци, а углавном је био поморски рат. На римску страну су стали многи грчки градови. Картагина је на почетку рата имала превласт на мору. Римљани су постизали велике успехе на Сицилији, али нису имали флоту која би се могла успротивити картагинској. Картагински бродови су им наносили огромну штету пустошећи обале Италије. Римљани су потом одлучили да изграде значајнију флоту. Као узор им је послужила једна заробљена картагинска лађа. Римски мајстори су изградили 200 тријера. Они су, такође, увели једну значајну новину; сваки брод носио је справу гаврана. Гавран је служио у пребацивању војника на непријатељску лађу. Тиме су се римски војници могли борити као на сувом, јер нису били вични поморским борбама.

Рушевине Картагине

Због ове новине, римски конзул Дуилије је савладао картагинску флоту 260. године п. н. е. код рта Мила на северној Сицилији. У Риму је у част његове победе на форум постављен стуб Columna rostrata. Римљани су охрабрени успехом на Сицилији пожелели да освоје и саму Картагину, међутим легије које су тамо упутили претрпеле су тежак пораз. Римски грађани су одлучили да о свом трошку изграде нову флоту. Римска војска победила је Картагињане у бици код Егатских острва 241. године п. н. е. То је означило крај Првог пунског рата. Рим је победио и освојио је Сицилију. Рат је био дестабилизирајући за Картагину, тако да неколико година после краја тог рата губи Сардинију и Корзику, јер је на властитом тлу била заузета Плаћеничким ратом.

Други пунски рат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Други пунски рат

Други пунски рат (218. п. н. е.201. п. н. е. ) чувен је по Ханибаловом преласку Алпа. Ханибал је извршио инвазију Италије са севера и победио је Римљане у неколико битака, али никад није успео да изазове раздор између Рима и његових савезника. Битке су се одвијале и у Шпанији и Сицилији. На крају Римљани се искрцавају у Африци и побеђују у бици код Заме. Картагина је и у том рату изгубила и територије и моћ.

Трећи пунски рат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Трећи пунски рат
Остаци Картагине

Трећи пунски рат је представљао опсаду Картагине од 149. п. н. е. до пролећа 146. п. н. е.. Римљани су стрепили од Картагине, иако је она после Другог пунског рата остала потпуно немоћна. То нам доказује и чињеница да је писац Катон Старији свако своје излагање у Сенату завршавао реченицом: „Уосталом, сматрам да Картагину треба разорити“. На крају Трећег пунског рата, Римљани су то и учинили, и самим тим постали водећа сила западног Средоземља.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]